Ginu nam ljudi. U poslednja dva dana poginula su tri građevinska radnika, dvojica u Beogradu, jedan u okolini Lučana. Krajem avgusta su poginula dvojica radnika usred Narodne biblioteke, a par dana kasnije i radnik na gradilištu u Kneza Miloša.
Pre nekoliko dana, građevinski radnik T.N. je poginuo na gradilištu u centru Beograda kada se na njega obrušio zid nekadašnje ambasade SAD. Preminuli radnik nije bio prijavljen a sa svojim kolegama je radio na izgradnji luksuznog stambenog kompleksa „Kneza Miloša Residence“ čiji je investitor izraelska kompanija KMR development.
Šta povezuje medijske letnje šeme nezavisno od toga da li se govori o Kosovu, FalconHeavy raketama, obeležavanju beskućnika QR kodovima ili o gostovanju Milana St. Protića?
Od „1984-te“ distopija ne prestaje biti rasprostranjen način razumevanja sveta i budućnosti, a pozni kapitalizam zdušno snabdeva gorivom proizvodnju takve vizije.
Nastavljamo diskusiju o sindikalnom organizovanju s tekstom Zorana Stojiljkovića, predsednika Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.
Da li je moguće organizovati fudblaski klub na neposredno demokratskim pricnipima, čiji navijači se s tribina bore protiv svih vidova diskriminacije? Iskustvo pokazuje da je moguće.
Da li je moguće organizovati fudblaski klub na neposredno demokratskim pricnipima, čiji navijači se s tribina bore protiv svih vidova diskriminacije? Iskustvo pokazuje da je moguće.
Srećko Mihailović iz Centra za razvoj sindikalizma smatra da današnji oblik rada sindikata ne može da odgovori na potrebe radništva u Srbiji, ali da je poznato šta je moguće menjati.
Novinar Dojče velea, Nemanja Rujević, odlučio je da se pozabavi problematikom aktuelne populacione politike i procenio da je smisleno da o tome debatuju dva autora suprotstavljenih ideoloških pozicija. Činjenica da o gorućoj temi vezanoj za položaj žena diskutuju isključivo muškarci, sa sve potrebom da se, preko i pomoću prenebregavanja feminističke perspektive, tenzija proizvede na račun toga što je jedan sagovornik liberatarijanac, a drugi levičar, govori o tome da ciljevi debate nisu bili edukovanje javnosti i iznošenje opozicionih stavova na ovu temu, već zabava.
Predložene mere pronatalitetne politike države, između ostalog, vode ka ograničavanju istorijski stečenih prava i vršenju psihološkog nasilja nad ženama.
Salon Nepotkupljivih je u tekstu „Kome bre to oni sviraju – o tri linije nezainteresovanosti“, predstavljen neverodostojno, s tendencioznim konstrukcijama, bez validnog izvora.
U jeku predizborne kampanje za gradske izbore u kojoj vidimo poznata i manje poznata lica sa kulturno-umetničke scene, problem monopolizacije kulturne proizvodnje, te pitanje kome je kultura zapravo namenjena i u koje svrhe, nije beznačajno.
Na godišnjicu dolaska na mesto gradonačelnika Beograda, na platou kod Filozofskog fakulteta osvanuo je mural posvećen Zoranu Đinđiću. Poruka na muralu, citat Đinđića dok je bio na mestu gradonačelnika, nedvosmisleno ukazuje da je oslikavanje tog zida kod Filozofskog fakulteta deo kampanje za predstojeće lokalne izbore.
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije saopštilo je u ponedeljak rezultate Javnog poziva za izradu slogana sa ciljem podsticanja rađanja. Našavši se u nebranom (medijskom) grožđu nakon žestoke reakcije javnosti, Vlada republike Srbije sada pere ruke od ove brljotine.
Razlog? Organizovanje javnog okupljanja koje prethodno nije bilo prijavljeno nadležnim organima. Osnova za optužnicu? Optuženi su držali govor okupljenima (?!) što ih čini „kolovođama“. Sve navedeno je bilo više nego dovoljan razlog da razgovaramo o protestu 16. jula, procesu koji se protiv njih vodi i borbi za ljudska i radnička prava koja su, suštinski, neodvojiva.
