„Dundee planira da otvori rudnik zlata na mestu gde najvažnije reke Istočne Srbije imaju svoje gornje slivove. Osim sto će uništiti i zatrovati samo Homolje koje je oaza biodiverziteta, rudnik će zatrovati i čitave ravnice kroz koje ove reke protiču“, poručili su iz mreže Ekološki savez Istoka u pozivu na protest.
„Zarad profita ove strane kompanije i šačice radnih mesta samo dok traje eksploatacija nepovratno će biti uništen ceo homoljski kraj i reka Mlava“, tvrde organizatori protesta, „Mlavska vojska“ i udruženje građana „Čuvari Homolja“. Podršku im je danas dao niz organizacija za zaštitu životne sredine iz cele zemlje, uključujući Savez ekoloških organizacija Srbije– Znamo da ne damo, Savski nasip, Odbranimo reke Stare planine i predstavnici opozicije. „Danas smo u Žagubici da pružimo podršku ljudima koji se brinu za svoju prirodu, za Mlavu, koji su protiv rudnika i protiv agresivne eksploatacije zlata i bakra“, izjavio je tim povodom Aleksandar Panić iz ORSP.
Iz Ekološkog saveza Istoka tvrde da je ceo Stig u opasnosti jer je vrelo Mlave na svega šest kilometara od prvih planiranih kopova.
„Zbog kraškog sastava stena u Homolju niko ne moze da predvidi u koje podzemne vode će se otrovi iz jalovina i otpadnih voda sliti. Zbog već postojećih rudnika u Boru i Majdanpeku, Istočna Srbija ima ogroman problem sa kvalitetom voda – ako se Homolje uništi, stanovništvo ovog kraja će ostati bez pitke vode“, tvrde iz ove organizacije. Destrukcija Homolja predstavljala bi ogroman udarac za prirodu čitave zemlje. Naime, kako je u tekstu za Mašinu krajem 2021. skrenuo pažnju Marko Dačić:
„Oblast Homolja, Beljanice i Kučaja čini prirodnu celinu sa najvećom kontinuiranom šumskom površinom u Srbiji u sklopu koje je nekoliko prašumskih rezervata i preko 150 speleoloških objekata. Prvi spomenici prirode na ovom potezu proglašeni su 1949. godine. Najveći je rezervoar pitke vode u zemlji, stanište je 70% ukupne faune sisara u Srbiji (među kojima su mrki medved, ris, vuk, jelen, vidra…) od kojih su mnogi na crvenoj listi ugroženosti, 23% gmizavaca, 130 vrsta ptica i sa preko 750 taksoma 25% ukupne flore u Srbiji“.
Umesto da se sa građanima dogovara, predsednik opštine im preti
Predstavnici lokalne samouprave nisu se previše potrudili da stupe u dijalog sa građanima, saslušaju njihove bojazni i ponude kontraargumente. Naprotiv – građani ilustrativnim primerom odnosa lokalne samouprave prema stanovništvu smatraju pretnje za koje aktivista Ivan Milosavljević tvrdi da mu je krajem decembra 2022. uputio predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović.
„Pusti ti rudnik. To ne odlučujemo mi, odlučuje država. Nismo labavi momci i ne zezamo se, ali nemoj moje ime da spominješ. Imam tvoje dopisivanje na ‘Messenger-u’ sa svima, probio sam ti ja profil. Znam ti lokaciju kad pišeš prijave, ti zaboraviš lokaciju kad pišeš prijave od kuće“, čuje se na sminku koji je početkom aprila dospeo u javnost. Milosavljević kaže da je u pitanju audio materijal koji je snimio kada su ga 10. decembra ljudi bliski predsedniku opštine Žagubica prvo odveli u podrum, a zatim u kancelariju na spratu kazina koji pripada Pavloviću, preneo je N1.
Milosavljević je za N1 izjavio da su ga zastrašivali da bi prestao da se angažuje protiv izgradnje rudnika i mini hidroelektrana u Homolju.
„Ja sam uključio snimanje, kad nisu obraćali pažnju, jer sam se već zabrinuo, jer ovo je prvi put da me odvode negde da se nalazimo tajno. Isprva je to bilo kao – svađaćemo se, ako se to ponovi. Onda su počele pretnje da budu malo ozbiljnije: ‘Sečemo te gde te nađemo, zveknućemo te opet’, i sve tako nešto. Naročito me je upozorio da takve stvari ne smeju da se dešavaju, ni priče o rudniku ni priče o njemu lično kad budu lokalni izbori 2024. godine, tvrdi Milosavljević, aktivista lokalne organizacije „Mlavska vojska“.
„Sve smo mi probili profil i to. Sve smo našli. Nije problem sve ćemo da se dogovorimo. Da prestaneš. Ovo ti je opomena (…) Ako neko udari na moje ime, onda te sečemo. Lično, moje ime“, čuje se na snimku. Pavlović je za N1 izjavio da ne poznaje Milosavljevića.
Opasniji od Rio Tinta?
„U oblasti Homolja, jednoj od poslednjih oaza netaknute prirode u Srbiji, u pripremi je otvaranje rudnika zlata Potaj Čuka – Tisnica iznad Žagubice uz metodu ekstrakcije zlata cijanidom. Plan predviđa radni vek rudnika od sedam godina i vađenje 19,2 megatona rude sa prosečnom koncentracijom zlata od 1,07 grama po toni. Slikovito: za jedan zlatni prsten treba izvaditi tri tone rude. Da bi se došlo do rude biće raskopano 48,3 megatona raskrivke što sa rudom čini 67,5 megatona (1 mt = 1 milion tona) raskopanog terena“, konstatovao je Dačić krajem 2021.
On je tada objasnio da je u planu da se ekstrakcija zlata iz rude vrši metodom luženja (ili nagrizanja) na gomili (Heap Leaching), prilikom koje se ruda nakon faze drobljenja rasprostire na veliku površinu i potom prska natrijum-cijanidom na otvorenom prostoru. Kako je upozorio, cijanid je izuzetno otrovno jedinjenje. Smrtonosno za žive organizme.
„Projekat rudnika sa rokom trajanja od sedam godina predstavlja se kao projekat od nacionalnog interesa iako se na osnovu podataka iz prostornog plana jasno uviđa neracionalno korišćenje mineralnih resursa i favorizacija interesa investitora uz velike rizike po životnu sredinu“, dodao je.
Aktivisti i stručnjaci koji se bave ovom problematikom smatraju da projekat Potaj Čuka – Tisnica (deo projekta „Timok Gold Project“ kompanije Dundee Precious Metals) nezasluženo ne prate barem tolika zabrinutost javnosti i građanski otpor kolike je izazvao projekat Jadar kompanije Rio Tinto.
Protiv Potaj Čuka – Tisnice je zasad održano nekoliko protesta, ali uglavnom lokalnog karaktera. Krajem decembra 2021. godine protestovalo se u selu Laznica kod Žagubice, u organizaciji pokreta Ekološki ustanak i lokalne građanske organizacije „Mlavska vojska“.
„Ako bude rudnika zlata u Laznici, u opasnosti smo da izgubimo ne samo staništa strogo zaštićenih vrsta, nego i da izgubimo čitavu prirodu koja nas okružuje ovde u Homoljskim planinama. To su čiste vode, bogato je šumama, imamo oranice, pašnjake, jelensku divljač, stada ovaca po kojima je poznato Homolje, izgubićemo sam način života, i to ne samo za kratko vreme, nego za vekove“, izjavio je tada Ivan Milosavljević – Buki, kako je prenela Nova.rs.
Aleksandar Jovanović-Ćuta je na protestu pozvao tadašnju ministarku rudarstva i energetike Zoranu Mihajlović da „prestane da štanca dozvole stranim kompanijama“. Mihajlović je odgovorila izjavom da eksploatacija zlata na Homolju tehnologijom luženja cijanidom „ne dolazi u obzir jer je to štetno za životnu sredinu“ i govoreći za Tanjug istakla da „niko neće uraditi nešto protiv svoje zemlje i da se može razgovarati samo o tehnologijama koje su u skladu sa evropskim i svetskim standardima“ što je preneseno i na sajtu Vlade Srbije.
Kakvi su standardi o kojima može biti reči? Zbog toksičnosti cijanida i čestih akcidenata koji prate njegovu upotrebu, „Parlament EU je 2010. godine izglasao potpunu zabranu cijanida u rudarstvu ali EU komisija nije ratifikovala predlog“, pisao je Dačić za Mašinu, dodajući:
„Postupak korišćenja cijanida u rudarstvu je zakonom zabranjen u Nemačkoj, Češkoj i Mađarskoj, dok je turski parlament 2007. godine uveo zabranu otvaranja novih rudnika koji koriste cijanid. U Švedskoj i Finskoj cijanizacija se odvija strogo kontrolisanim procesom uz digitalni monitoring u zatvorenim tankovima ali ostaje problem odlaganje jalovine, međutim i tamo se vode debate o zabrani postupka“.
Razvoj rudarstva po svaku cenu
Ipak, osim izjave bivše ministarke, građani nemaju potvrdu da se cijanid zaista neće koristiti, a iskustvo ih je naučilo da vlastima ne veruju. Nadležno su u međuvremenu na svim nivoima pokazali nepokolebljivu posvećenost „razvoju“ rudarstva – i to po svaku cenu.
Zato su „Mlavska vojska“ iz Petrovca na Mlavi i udruženje građana „Sačuvajmo Homolje“ u Laznici u januaru 2022. održali još jedan protestni skup i tribinu pod nazivom „Rudnik ili život“. Aktivisti i lokalno stanovništvo su ubeđeni da će, ako se rudnik otvori, Homolje doživeti sudbinu Bora i Majdenpeka, za koje i domaće institucije priznaju da su zbog rudarstva pretvorene u ekološke crne tačke.
Na problem rudnika zlata u Homolju aktivisti su skrenuli i pažnju međunarodnih institucija. Naime, kako smo ranije pisali, ekološka udruženja iz Srbije i Bugarske su zajedno sa organizacijama iz Britanije i SAD koje se bave pravom u domenu zaštite životne sredine u oktobru 2022. komitetu Bernske konvencije ukazali na moguć negativni uticaj rudnika bakra i cinka Podvirovi u Bosilegradu i rudnika zlata Potaj Čuka-Tisnica na Homolju. Žalbe na otvaranje rudnika u Bosilegradu i na Homolju podneli su udruženje Earth Thrive(ET) iz V.Britanije/Srbije u partnerstvu i saradnji sa lokalnim ekološkim organizacijama Eko Krajište iz Bosilegrada, Balkanka iz Bugarske i Mlavska Vojska i Čuvari Homolja iz Homolja, (ET) Earth Law Center (SAD), King’s College Pravna Klinika za Ljudska Prava na Zdravu Prirodu iz Londona i barister (sudski advokat) renomirane londonske baristerske komore.
Potpisnici žalbe su podsetili na to da, pored Bernske konvencije, prirodu regiona istočne Srbije u kom se planiraju brojne rudarske aktivnosti štite i Direktiva o staništima EU (Habitat), Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja (CMS – Bonska), Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (CITES), Direktiva o očuvanju divljih ptica, Sporazum o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi EUROBATS, Pravilnik Republike Srbije o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva i drugi dokumenti.
„S obzirom na ogroman značaj koje Homolje ima za očuvanje biodiverziteta i za ublažavanje posledica klimatskih promena, svaka dalja akcija koja bi vodila potencijalnom otvaranju rudnika zlata je nepravedna i apsolutno neprihvatljiva”, zaključili su u prijavi aktivisti i pravnici.
I.K.
