Pokret Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG) je objavio saopštenje da je donesena i peta prvostepena presuda u korist ekoloških aktivista ove građanske organizacije u procesima koje su protiv njih pokrenuli Sanja i Nebojša Petrić, vlasnici kompanije Galens.
Petrići su svih pet tužbi koje aktivisti ocenjuju kao SLAPP tužbe, pokrenuli nakon protestne akcije „Svi za šume, šume za sve“ održane u oktobru 2021. godine na brdu Kesten. Brdo Kesten je deo Nacionalnog parka Fruška gora koji su Petrići ogradili bespravno, što je i potvrđeno jednom od prethodnih sudskih odluka.
Kako smo ranije pisali, protest „Svi za šume – šume za sve“ je održan radi skretanja pažnje na to da je Sanja Petrić protivzakonito onemogućila građanima pristup području koje je deo Nacionalnog parka Fruška gora. Da bi građanima vratili šumu, tuženi su na nekoliko mesta presekli žičanu ogradu i katanac.
Aktivisti podsećaju javnost na činjenicu da je prvobitnim zahtevom u procesu koji je ovih dana okončan prvostepeno od njih tražena odšteta u iznosu od 200.000 dinara, ali da je nakon veštačenja vrednost odštetnog zahteva snižena.
Ukupna vrednost tužbenih zahteva protiv aktivista Pokreta Odbranimo šume Fruške gore i Udruženja Fruškać je bila oko dva miliona dinara. Na najvećem udaru je bila aktivistkinja Dragana Arsić, koja je tužena u svih pet procesa, a za koju su Petrići krivičnom tužbom tražili i godinu dana zatvora. Ročišta su održavana od februara 2022.
Postupak sečenja je bio simbolična akcija, ograđivanje nezakonito, kaže sud
Osnovni sud u Novom Sadu je početkom godine odlukom koja se odnosi na jednu od prethodne četiri tužbe već potvrdio da je korišćenje i posećivanje zaštićenog područja po domaćim i međunarodnim zakonima i dozvoljeno svima, čak i kad je to područje privatna parcela. Sudija Dragana Mitrić Savić je u januaru 2023. istakla da i čl. 74 Ustava Republike Srbije građanima garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, u skladu sa čim je ocenjeno da ograđivanje šume Nacionalnog parka koje onemogućava kretanje ljudi i životinja predstavlja pitanje od opšteg interesa, koje se odnosi na stanje i ugrožavanje životne sredine, izdvojili su aktivisti.
Sud je tada odbacio jednu od pomenutih pet tužbi, tužbeni zahtev Sanje Petrić, koja je tužila aktiviste Draganu Arsić, Nikolu Arežinu, Petra Živanovića i Dušana Tomića za ometanje državine jer su se tokom protesta „Svi za šume – šume za sve“ kretali preko njenih parcela na vidikovcu Kesten na Fruškoj Gori. Sudija je istom prilikom stala i u zaštitu prava na slobodu izražavanja i javno delovanje, navodeći u obrazloženju presude i sledeće:
„Naime u toku postupka je utvrđeno da su tuženi aktivisti koji se bave zaštitom prirode, kroz različite organizacije koje za cilj imaju očuvanje Fruške gore kao prirodne celine (‚Fruškać‘, ‚Udruženje za zaštitu šuma‘, i pokret ‚Odbranimo šume Fruške gore‘), koja činjenica ne samo da nije osporena od strane tužilje, već je navedena i u tužbi. Takođe je na nesumnjiv način utvrđeno da je čin demontiranja ograde – presecanje na nekoliko mesta…bio simboličan akt koji je predstavljao poruku institucijama čijim radom su tuženi nezadovoljni i skretanje pažnje javnosti. Kao izraz protesta, čin presecanja ograde na nekoliko mesta, po stavu suda, nalazi se ispod kišobrana slobode izražavanja tuženih, kao aktivista koji se bore za javni interes“.
Sud: Pravo građana je da se nenasilnim aktivnostima bore za javni interes
U svih pet sudskih procesa odluke su donosile različite sudije. Sudija koja je odlučivala o tužbi kojom se tražila odšteta za presečeni katanac rezonovala je slično sudiji Mitrić Savić. Kako u saopštenju objavljenom 16. juna navode iz Odbranimo šume Fruške gore,
„Sud je u svom obrazloženju naveo da u našoj akciji presecanja katanca i žice nije bilo protivpravnosti, da je materijalna šteta neznatna, da je postupak sečenja bila naša simbolična akcija kojom smo želeli da skrenemo pažnju javnosti na uništavanje i uzurpiranje područja NPFG. Na blokiranje javnih puteva i šumskih staza, na presecanje ekoloških koridora i narušavanje prirodnih vrednosti, na ograđivanje, što je sve suprotno Zakonu o zaštiti prirodi, Zakonu o šumama i Pravilniku o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi NPFG“.
U obrazloženju odluke sud se poziva na Zakon o zaštiti prirode, koji definiše da su u nacionalnom parku dozvoljene radnje i delatnosti koje ne ugrožavaju izvornost prirode, na način kojim se ne ugrožava opstanak vrsta, prirodnih ekosistema i predela, navode iz OŠFG. Slično obrazloženju suda u već pomenutom procesu koji se protiv aktivista vodio zbog navodnog ometanja državine, sud se i ovog puta pozvao na doredbe Ustava i na Evropski sud za ljudska prava, „kako u vezi sa pravom na imovinu kad je imovina zaštićeno prirodno dobro, tako i na prava zaštite životne sredine“.
„Sud je dalje obrazložio naše pravo da se svojim nenasilnim aktivnostima i izražavanjem borimo za javni interes i javno dobro što NPFG jeste“, naglašavaju aktivisti OŠFG.
Problematično rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode: „’Išli su za nama’ i pribavljali papire“
I u ovom procesu problematizovano je nezakonito ograđivanje vidikovca Kesten. Kako se u ssopštenju citira deo obrazloženja presude:
„Činjenica da je tužilja ishodovala rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode o uslovima za postavljanje ograde ne može se braniti teza da je tužilja smela da postavi ogradu na mestu gde je to učinila, jer tužilja nije pribavila dozvolu upravljača na šta je upućena ovim rešenjem. Kako tužilja nije dokazala da je ograda postavljena na način saglasan pozitivnim propisima (čl.30 i čl.57. Zakona o zaštiti prirode), to nema ni protivpravnosti u presecanju i demontiranju ograde i katanca od strane tuženih Dragane Arsić i Nikole Arežine“.
Kako smo ranije pisali, problemom nezakonitog ograđivanja Kestena aktivisti OŠFG se bave od 2020. godine:
„Otkrili smo niz nezakonitih radnji koje su započele tokom policijskog sata proglašenog zbog kovida. Tada su aktivisti na terenu primetili da je počelo masivno ograđivanje dela nacionalnog parka, najlepšeg vidikovca“, zbog čega su počeli da podnose inspekcijske prijave, a stvar su počeli da pratProblematično rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirodee i mediji. Kako je Arsić ranije izjavila za Mašinu:
„Međutim, kako smo mi šta prijavljivali, oni su ‘išli za nama‘ i pribavljali papire koji su im nedostajali. U pitanju je jedna paradigmatična situacija, koja govori o slabom kapacitetu institucija“, ocenjuje Arsić. Po njenim rečima, umesto da Petrićima naloži da obustave radove i sve vrate u prvobitno stanje institucije su im dozvolile da „ishoduju uslove na svoje ime“.
SLAPP tužbe protiv aktivista sve češće
Advokat tužilje ima opciju da uloži žalbu apelacionom sudu. Apelacioni su je nedavno po jednoj od žalbi Dragani Arsić naložio da plati odštetu jer je Nebojšu Petrića putem društvenih mreža okarakterisala kao „tajkuna“, iako ova reč u jeziku iz kog potiče (japanski) ni kulturi u koju je iz japanske prešla (anglosaksonska) nema negativnu konotaciju.
Iz OŠFG povodom odluke prvostepenog organa skreću pažnju javnosti da je u proteklih godinu dana sve više SLAPP tužbi usmerenih protiv građanskih, a naočito ekoloških aktivista. Dragana Asrisć smatra da je u odbranama ključna adekvatna pravna podrška.
„Aktivisti ne treba da se povlače u ovakvim situacijama SLAPP napada od strane moćnika, već naprotiv da se naoružaju strpljenjem, dobrim advokatom i da solidarno dele svoja iskustva i međusobno se jačaju. Mi pišemo sudsku praksu svojom pravnom borbom za zaštitu prirode, ali i na ovaj način kada se branimo od zlonamernih tužbi moćnih ljudi koji žele da nas ućutkaju i odstrane iz javnosti. Borimo se zajedno sa sa našim sjajnim advokatom Mihailom Pavlovićem, sa sudijama koje donose pravedne presude i sa vama koji nas podržavate!“, zaključuje se u saopštenju OŠFG i poručuje:
„Nema odustajanja, Kesten mora biti slobodan i za ljude i za životinje!“
I.K.
