Od članice Pokreta Odbranimo Šume Fruške gore suvlasnici Galensa traže po 800.000 din za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke i duševne bolove koje im je aktivistinja navodno nanela tokom protestne šetnje „Svi za šume – šume za sve“. Ovu protestnu šetnju organizovao je Pokret Odbranimo šume Fruške gore 9. oktobra 2021. godine u znak protesta što su Petrići ogradili deo Nacionalnog parka Fruška gora na kome se nalazi njihova nepokretnost, ali i državno zemljište.
Odbrana je još u martu predočila sudu da je reč o takozvanoj SLAPP tužbi koja se podnosi sa ciljem da se ućutkaju aktivisti, mediji, istraživači i uzbunjivači čiji rad razotkriva dela korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.
Prethodno je Pokret Odbranimo šume Fruške gore dobio potvrdu od Opštine Beočin da je Sanja Petrić ogradila zemljište koje je u vlasništvu države. Prema svedočenju aktivista bračni par Petrić je žicom ogradio brdo Kesten, na kom se nalazi njihovo imanje, i time je ujedno blokirao tri javna nekategorisana puta koji ne mogu biti deo ničijeg privatnog vlasništva i planinarske staze.
Jedan od ovih puteva Petrići su u međuvremenu asfaltirali. Asfaltiranje je, kažu, bilo nelegalno, pa su aktivisti tužili Petriće, ali je ta tužba zastarela. Aktivisti su takođe iz protesta presekli katanac na ogradi – čime su zaradili jednu od tužbi, onu o kojoj se do sada najviše govorilo u javnosti.
Aktivisti se uzalud nadali brzoj reakciji inspekcija
Slučajem Kesten novosadski aktivisti iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore bave se od marta 2020. godine, objašnjava Arsić:
„Otkrili smo niz nezakonitih radnji koje su započele tokom policijskog sata proglašenog zbog kovida. Tada su aktivisti na terenu primetili da je počelo masivno ograđivanje dela nacionalnog parka, najlepšeg vidikovca“, zbog čega su počeli da podnose inspekcijske prijave, a stvar su počeli da prate i mediji.
„Inspekcije su brzo izašle na teren, čime smo bili ohrabreni, nadajući se da će one izvršiti svoj posao savesno i nezavisno“, kaže Arsić. Po njenim rečima, inspekcije su zaista utvrdile bespravne radnje, a građevinska inspekcija je zbog asfaltiranja nekategorisanog puta bez dozvole podnela i prekršajnu prijavu.
„Međutim, kako smo mi šta prijavljivali, oni su ‘išli za nama‘ i pribavljali papire koji su im nedostajali. U pitanju je jedna paradigmatična situacija, koja govori o slabom kapacitetu institucija“, ocenjuje Arsić. Po njenim rečima, umesto da Petrićima naloži da obustave radove i sve vrate u prvobitno stanje institucije su im dozvolile da „ishoduju uslove na svoje ime“.
„Epilog desetina inspekcijskih nadzora po našim zahtevima, jesu 2 prekršajne prijave za izgrađen betonski put protivno uslovima zaštite prirode, protiv investitora Nebojše Petrića i upravljača JPNPFG, v.d. direktora Radoslava Krunića. Sve druge nezakonitosti su legalizovane naknadnim papirima“, objavili su pre koji dan iz pokreta Odbranimo šume Fruške Gore na svom fejsbuk profilu.
Sud je nedavno oslobodio Petrića odgovornosti, kaže Arsić, jer je prijava koju je građevinska inspektorka protiv njega podnela bila neuredna, što je dovelo i do zastarevanja predmeta. Kako saznajemo od aktivistkinje OŠFG, u prijavu u kojoj je navedeno da je do nezakonitih radova došlo u periodu od aprila do juna 2020. inspektorka nije uvrstila nalaz sa svog izlaska na teren u oktobru:
„Formalno-pravno, sud nije mogao da donese drugačiju odluku, ali to govori o odgovornosti i kapacitetu inspekcija, koje to prosto nisu uradile kako treba. Da li je to namerno ili slučajno urađeno tako, ostaje da nagađamo. Taj put stoji i dalje nepropisno urađen, većih gabarita nego što bi smeo da bude, od pogrešnog materijala, ali je to delo zastarelo i mi više ništa ne možemo da uradimo“.
„Taj put je ostao tako zauvek, za šta Petrići mogu da se zahvale institucijama,“ zaključila je.
Lavina tužbi
Kako smo ranije pisali, u pitanju su dve od pet tužbi koju su Sanja Petrić i njen suprug Nebojša Petrić, suvlasnici Galensa, podneli protiv Dragane Arsić i drugih novosadskih aktivista, od kojih je jedna i krivična. U četvrtak, 24. novembra, je održano završno ročište u procesu po tužbi Nebojše Petrića za povredu ugleda, časti i duševnu bol, a u petak, 25. novembra, ročište po tužbenom zahtevu Sanje Petrić za pretrpljenu duševnu bol zbog povrede časti i ugleda, kao i pretrpljenog straha, povrede slobode i prava ličnosti i povrede prava na imovinu. Rasprava je zaključena saslušavanjem svedoka obe strane i gledanjem video materijala sa skupa održanog u oktobru. Advokat odbrane veruje da su dokazi na strani aktivistkinje i nada se presudi suda u njenu korist.
Pred Draganom Arsić su tako još tri predmeta, zbog kojih je već tokom decembra čekaju još dva ročišta. U jednom od njih se sa još troje aktivista tereti za ometanje državine. Aktivisti se nadaju da će to biti i poslednje ročište koje se tiče tog slučaja, a kao kuriozitet navode da su Petrići zahtevali da se video materijal protiv njih prikaže u velikoj sali, na video bimu, te da će „imati bioskop“.
Arsić je zajedno sa Nikolom Arežinom tužena i za štetu koju su aktivisti naneli presecanjem katanca na ogradi oko vidikovca Kesten. Arsić navodi da je advokat koji brani aktiviste, Mihailo Pavlović, podneo Ministarstvu pravde prijavu protiv sudskog veštaka, koga sumnjiči za to da se stavio na stranu tužilje te prekoračio ovlašćenja i izašao van okvira zadatka koji je zadao sud. Aktivistkinja OŠFG napominje da će ta tužba biti značajna kao dokaz da je odbrana u Srbiji dala sve od sebe, u slučaju da se odbrana odluči da kontaktira Sud za ljudska prava u Strazburu.
U decembru će Arsić izaći i na ročište po krivičnoj tužbi Sanje Petrić za urušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti.
„Tu traži zatvor za mene od godinu dana i da se ne pojavljujem više na brdu Kesten“, kaže Dragana Arsić. Da odustane nema nameru, a nemaju je ni njene kolege iz pokreta. Po njenim rečima, oni planiraju da upotrebe sve domaće pravne mehanizme, ali i da „idu u Strazbur“.
„U dubini duše je svima nama misao da će Petrići možda shvatiti da mi nemamo ništa protiv njih lično, da bismo se mi isto ponašali da je to Petar Petrović, gradonačelnik, ili sama sudija“, kaže Arsić, dodajući da je aktivistima koji su čitav život slobodno vreme provodili na Fruškoj Gori stalo samo do javnog interesa.
„I taj Kesten, najlepši vidikovac, smo prešli stotine hiljada puta, i sad dođe tako neko i ogradi, stavi deset kilometara žice, spreči ljude da hodaju tradicionalnim putevima, žutom planinarskom stazom. Ne znam zašto im je teško da shvate da i ako je neko vlasnik privatne parcele u Nacionalnom parku on ne može da ograniči korišćenje prirodnog dobra ni da spreči kretanje životinja, da preseče ekološke koridore“, vajka se aktivistkinja.
Direktiva protiv SLAPP tužbi
Dragana Arsić podseća na to da Evropska koalicija protiv SLAPP tužbi (Coalition against SLAPPs in Europe, CASE) u oktobru nominovala Srbiju za SLAPP zemlju godine zbog 20 tužbi koje su protiv novinara i aktivista moćnici podneli 2021, te trenda rasta ove vrste gušenja slobode govora. Arsić podseća i na to da su novosadski aktivisti podnosioce tužbi protiv nje i OŠFG nominovali za korporativnog siledžiju godine.
Kako smo već pisali, polovina svih SLAPP tužbi koje su od 2010-2020. kao takve prepoznate u Srbiji podneta je nakon 2018, a spisak raste. Najviša tela Evropske unije i Savet Evrope upravo od 2018. predlažu državama članicama da zakonski onemoguće SLAPP tužbe, čiji broj je u EU od 2010. sa četiri porastao na preko stotinu.
U maju ove 2022. Evropska komisija je donela direktivu protiv SLAPP tužbi. Tamo gde se ona usvoji, sudovi će moći da odbiju neutemeljene tužbe u ranoj fazi, a teret dokazivanja da se radi o osnovanoj tužbi, zejedno sa svim troškovima suđenja, uključujući i troškove odbrane, padaće na podnosioca tužbe. Podsetimo, tuženi će moći da traži kompenzaciju za materijalnu i nematerijalnu štetu, a sudovi će moći da izreknu kaznu podnosiocima SLAPP tužbi sa ciljem da obeshrabre takve prakse. Predlog predviđa i zaštitu protiv neosnovanih tužbi koje su donete u državi koja nije članica EU.
„Njihova namera je da nas iscrpu, između ostalog i finansijski, stalnim odlascima na sud, a, u konačnici, da utiču na nas da prestanemo da kao aktivisti branimo javni interes“, komentariše za Mašinu Dragana Arsić, „Da nije u pitanju SLAPP tužba, sve to bi moglo da bude obuhvaćeno jednom tužbom. Oni su to razbili na pet tužbi, a dosad smo imali dvadeset ročišta“. Kako Arsić zaključuje:
„Oni žele da ih ostavimo na miru da rade to što su započeli, u mraku, daleko od pogleda javnosti.“
