Sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, Dragana Mitrić Savić, presudila je protiv tužbenog zahteva Sanje Petrić, suvlasnice Galensa. Petrić je tužila aktiviste Draganu Arsić, Nikolu Arežinu, Petra Živanovića i Dušana Tomića za ometanje državine jer su se tokom protesta „Svi za šume – šume za sve“ kretali preko njenih parcela na vidikovcu Kesten na Fruškoj Gori.
I sam protest „Svi za šume – šume za sve“ održan je u oktobru 2021. radi skretanja pažnje na to da je Sanja Petrić protivzakonito onemogućila građanima pristup području koje je deo Nacionalnog parka Fruška gora. Da bi građanima vratili šumu, tuženi su na nekoliko mesta presekli žičanu ogradu i katanac.
Sud je presudom potvrdio tvrdnje aktivista pokreta Odbranimo šume Fruške gore, koji su se pozivali na to da Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa Evropskog suda za ljudska prava, kao i domaće zakonodavstvo, počev od Ustava Republike Srbije, štite prava građana na pristup svim delovima Nacionalnog parka, kao i njihovo pravo da protestuju protiv kršenja tih prava. Sud je podsetio na to da pristup NP štite i Zakon o svojinsko pravnim odnosima, na Zakon o zaštiti prirode i Zakon o šumama, na Pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi NPFG, skreću pažnju iz OŠFG.
Sud je ukazao na to da je „članom 58 Zakona o zaštiti prirode propisano da je korišćenje i posećivanje zaštićenog područja dozvoljeno svima pod jednakim uslovima… Takođe i da na osnovu čl. 51 Zakona o šumama građani imaju slobodan pristup šumi u svrhu uživanja, odmora i rekreacije uz sopstvenu odgovornost za svoju bezbednost i obavezu da ne nanose štetu šumi“, konstatuje se u pratećem saopštenju OŠFG.
U obrazloženju presude se navodi i „da se pristup i boravak u Nacionalnom parku mogu ograničiti, ali to ne može biti učinjeno od strane korisnika ili vlasnika parcele koja je u Nacionalnom parku, već mora biti učinjeno od strane upravljača shodno čl.28 Pravilnika o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi od 28.4.2021.god, prema kojoj odredbi upravljač odgovarajućim tablama obeležava mesta i objekte gde je pristup i boravak zabranjen ili ograničen.”
Sudija Dragana Mitrić Savić stala je i u zaštitu prava na slobodu izražavanja i javno delovanje.
„Naime u toku postupka je utvrđeno da su tuženi aktivisti koji se bave zaštitom prirode, kroz različite organizacije koje za cilj imaju očuvanje Fruške gore kao prirodne celine (‚Fruškać‘, ‚Udruženje za zaštitu šuma‘, i pokret ‚Odbranimo šume Fruške gore‘), koja činjenica ne samo da nije osporena od strane tužilje, već je navedena i u tužbi. Takođe je na nesumnjiv način utvrđeno da je čin demontiranja ograde – presecanje na nekoliko mesta…bio simboličan akt koji je predstavljao poruku institucijama čijim radom su tuženi nezadovoljni i skretanje pažnje javnosti. Kao izraz protesta, čin presecanja ograde na nekoliko mesta, po stavu suda, nalazi se ispod kišobrana slobode izražavanja tuženih, kao aktivista koji se bore za javni interes”, navodi se u obrazloženju presude.
Osnovni Sud u Novom Sadu je istakao i da čl. 74 Ustava Republike Srbije građanima garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, u skladu sa čim je ocenjeno da ograđivanje šume Nacionalnog parka koje onemogućava kretanje ljudi i životinja predstavlja pitanje od opšteg interesa, koje se odnosi na stanje i ugrožavanje životne sredine.
„Sud zaključuje stavom da u radnjama tuženih nije bilo nasilja, nije bilo poziva na nasilje i da je protestnim kretanjem poslata poruka javnosti čime uživaju zaštitu čl. 46 Ustava Republike Srbije – sloboda mišljenja i izražavanja“, naglašavaju iz OŠFG.
Kako je zaključila sudija Dragana Mitrić Savić, pozivajući se na Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima: „Činjenica da su radnje tuženih usmerene prema imovini tužilje, ali pravo izražavanja ne staje ispred ograde privatnog poseda, jer se član 10 Konvencije primenjuje nezavisno od okruženja u kom se izražava“.
Umesto da ućutka aktiviste, Sanja Petrić će morati da im plati 185.400 dinara na ime sudskih troškova.
Kako smo ranije pisali, u Srbiji je proteklih godina broj SLAPP tužbi porastao toliko da je 2022. nominovana za SLAPP zemlju godine. Podsetimo, SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation), ili strateške tužbe protiv javnog delovanja, su tužbe koje se podnose sa ciljem da se ućutkaju aktivisti, mediji, istraživači i uzbunjivači čiji rad razotkriva aktivnosti korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.
Između 2010. i 2020. godine je pokrenuto najmanje 26 građanskih tužbi protiv novinara, medija, organizacija civilnog društva i aktivista zbog njihovih aktivnosti čuvara javnog interesa. Preko polovine tužbi podneto je između 2018. i 2020 godine.
Dragana Arsić je u drugoj polovini 2022. morala da izlazi na čak 20 ročišta u vezi sa pet različitih tužbi. Sanja Petrić je sredinom decembra 2022. povukla jednu od ovih tužbi, zbog koje je aktivistkinji pretila zatvorska kazna od godinu dana, a koju je Petrić zahtevala po osnovu navodnog urušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Podnosioce tužbi aktivisti iz Novog Sada nominovali su za korporativnog siledžiju godine.
I.K.
