Andrej Konstantin Hunko je nemački političar i član političke partije Levica (Die Linke). Poslanik je u nemačkom parlamentu od 2009. godine, a od 2010. je član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Tokom svojih prvih godina u Bundestagu i Savetu Evrope, kritikovao je tada dominantnu politiku štednje kao način da se reaguje na ekonomsku krizu. Hunko je izradio i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope predstavio izveštaj „Štednja – opasnost za demokratiju i socijalna prava“, a prateća rezolucija je usvojena velikom većinom.
Hunko je posmatrao mnoge inostrane izbore, a nakon što je kritikovao ustavni referendum u Turskoj 2017. čije je izglasavanje povećalo koncentraciju moći u rukama Redžepa Tajipa Erdogana, turski predsednik i njegov ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu optužili su ga da je pristalica Radničke partije Kurdistana, revolucionarnog gerilskog pokreta, koju Turska, SAD i NATO klasifikuju kao terorističku organizaciju.
Andrej Hunko je posetio Beograd kako bi podržao kurdskog političkog aktivistu Edževita Piroglua, bivšeg direktora ogranka Udruženja za ljudska prava u turskom gradu Izmir i člana centralnog komiteta Socijalističke demokratske partije, koga turske vlasti optužuju da je član oružane terorističke organizacije. Mnogi kritičari Erdoganovog režima, uključujući Hunka, vide Pirogluov slučaj kao još jedan primer sve oštrijeg obračuna autoritarnog režima sa ljudima i organizacijama koji mu se protive.
Došli ste u Beograd da podržite Edževita Piroglua koji je dve godine u zatvoru u Srbiji, a turska vlast, koja ga optužuje za terorizam, traži njegovo izručenje. Koji faktori idu u prilog kurdskom političkom aktivisti?
Moj cilj je da učinim njegov slučaj vidljivijim. Prema srpskom zakonu, Edževit Piroglu bi trebalo da bude oslobođen, a prema međunarodnim konvencijama ne bi smeo biti izručen. Do sada je proveo dve godine u zatvoru u Srbiji, a sve zbog Interpolove crvene poternice. Optužen je da je terorista, kao i mnogi levičarski opozicioni aktivisti u Turskoj.
Prema srpskom zakonu, on ne može da bude u pritvoru duže od godinu dana u slučaju zahteva za ekstradicijom. Pušten je u januaru i ponovo uhapšen za četiri dana. Optužen je da ima falsifikovan pasoš. U stvari, pasoš nije falsifikovan, Piroglu ga nije koristio i nije počinio nikakvo krivično delo.
Ovo je politički slučaj. Turski ministar spoljnih poslova posetio je Srbiju i zatražio izručenje Edževita Piroglua. Turska ponovo zloupotrebljava međunarodne strukture poput Interpola, kao što je to činila u drugim slučajevima. Moja stranka, Levica, radi sa turskom levičarskom opozicionom strankom, Narodnom demokratskom partijom, da podrži Piroglua, a mi ćemo takođe izneti njegov slučaj Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, koja se bavi pitanjima ljudskih prava i vladavine prava.
Nakon pokušaja puča 2016. godine, Erdogan je započeo nešto što se čini kao trajni progon opozicionih aktera, posebno onih iz kurdske i levičarske opozicije. Šta možemo očekivati od turskih izbora u maju? Da li je moguće da ćemo videti pad Erdoganove autoritarne vladavine?
Izbori u maju su veoma, veoma važni. Oni su i predsednički i parlamentarni. Postoje dobre šanse da se promeni vlast, da se dobije novi predsednik i drugačiji sastav parlamenta.
Od pokušaja državnog udara 2016. godine, turska vlada sve slobodnije i češće koristi optužbe za terorizam protiv pripadnika opozicije. Političari visokog profila su zatvoreni, a Turska ignoriše presudu Evropskog suda za ljudska prava prema kojima ljude poput Osmana Kavale, osuđenog na doživotnu robiju zbog učešća u protestima u Gezi parku, ili bivšeg kopredsednika Narodne demokratske partije Selahatina Demirtaša, treba pustiti na slobodu.
I dalje je u toku sudski proces protiv treće najveće stranke u Turskoj, Narodne demokratske partije, hiljade njenih članova su u zatvoru i moguće je da bi stranka mogla biti zabranjena pre izbora.
Turska je potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojom prihvata presude Suda u Strazburu kao obavezujuće. Ako odbije da postupi u skladu sa tim, Turska bi mogla biti izbačena iz Saveta Evrope. Ljudi su sve nezadovoljniji načinom na koji Erdogan upravlja državom i postoje dobre šanse za promenu. Važno je osigurati da izbori u maju ne budu izmanipulisani.
Međunarodne prilike nisu naklonjene levičarskoj politici. Internacionalizam posle Drugog svetskog rata nije uspeo da obezbedi mir i jednakost koji bi oslobodili društva globalnog juga od kolonijalnog bremena. Današnji politički diskurs preplavljen je skepticizmom ili otvorenim neprijateljstvom prema transnacionalnim kosmopolitskim pogledima na svet koji su nekada bili neodvojivi od leve politike. Šta mislite kako levičarske partije treba da pristupe internacionalizmu?
Internacionalizam je, kako ga vidim, neka vrsta DNK levice. Ali stvar je komplikovana. Problem koji danas imamo je taj da se glavne socijalne zaštite koje radnička klasa ima obezbeđuju unutar granica nacionalne države, kao što je i demokratsko učešće radničke klase ograničeno na nacionalnu državu.
Obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i penzije ne obezbeđuju međunarodne strukture. To olakšava krajnjoj desnici da pridobije simpatije birača iz radničke klase kada osećaju da ih međunarodni faktori ugrožavaju.
Istovremeno, svi se slažu da nam je potrebna međunarodna saradnja za rešavanje velikih problema, kao što je klimatska kriza, ali, ujedno, idemo ka svetu novih blokovskih sukoba.
SAD ne biraju put saradnje sa Kinom, a raste polarizacija po pitanju rata u Ukrajini. Kao levičari, treba da budemo internacionalisti, da gradimo sopstvene međunarodne strukture, ali i da unapređujemo saradnju među državama, jer postoje hitni problemi koje možemo rešiti samo zajedno.
Treba da se borimo protiv svih pokušaja izazivanja neprijateljstva među nacijama i etničkim zajednicama. Ali u našem političkom razmišljanju takođe moramo biti svesni da ne možemo jednostavno ukinuti nacionalnu državu bez da imamo neku drugu strukturu koja obezbeđuje socijalnu zaštitu i demokratsko učešće.
