Poljoprivrednicima je odavno trebalo odobriti da kupuju dizel bez akciza i dati im subvencije od 300 evra po hektaru, smatra narodna poslanica Jelena Kalajdžić iz stranke Zajedno. U pitanju su hitne mere koje je Kalajdžić predlagala prošle godine, kao neke od paketa hitnih mera bez kojih poljoprivreda u Srbiji preti da se ugasi.
„Ko god se imalo razumeo u poljoprivredu, mogao je da vidi da će ovakva situacija zadesiti poljoprivrednike i to je, znači, trebalo da bude neka pomoć kako bi ljudi mogli da nekako prežive ovu godinu i da uđu u sledeću sezonu koliko toliko rasterećeni, jer im je država pomogla“, kaže naša sagovornica.
Kalajdžić podseća na to da su subvencije od 300 evra po hektaru tražene dok su važeće subvencije još bile 9.000 dinara. Kako dodaje, ona je ranije navodila primere kako je pitanje goriva regulisano u zemljama EU, u Hrvatskoj i Sloveniji, ali je odgovor bio da „plavi dizel“ omogućava velike zloupotrebe.
„Ono što smo tada moje kolege iz poslaničkog kluba i ja dobili od ministarstva kao odgovor je optužba da se samo bavimo skupljanjem jeftinih političkih poena, a da to nema šanse da se odobri, da je to nemoguće. I evo sada na kraju dolazimo da će gorivo biti bez akcize i bez PDV-a“, objašnjava Kalajdžić.
Začarani krug obećanja da će biti ispunjena obećanja?
Da bi se izborili za državne subvencije bez kojih poljoprivredi nema opstanka, poljoprivrednici su protestovali više puta u proteklih godinu i po dana. Najsvežiji protest završio se u nedelju, 26. novembra, pregovorima u Kisaču. Predstavnici Vlade su, tako, tek nakon što su četiri poljoprivredna udruženja blokirala drumove širom Vojvodine čitavih deset dana, pristali da ispune obećanja data u maju. Tačnije – ponovo obećali da će ih ispuniti.
„I sad čitam, ne znam, premijerka je uvidela tek sada da postoje neki problemi poljoprivrednika. Ne sme da se dešava da ljudi moraju da izađu na ulicu, da dođe do tog sastanka i onda da oni tek tada reaguju“, kaže Kalajdžić.
Ministarka poljoprivrede i premijerka su uverile pregovarački tim da će biti ispunjeno nekoliko ključnih zahteva, uključujući i subvencije od 300 evra po hektaru. Iako su poljoprivrednici tokom protesta tvrdili da neće odustati od zahteva za plavi dizel (bez akciza) ni po koju cenu, na kraju su ipak pristali na refakcije (povrat novca koji se plaća za akcije), sa kratkim vremenom za povraćaj od dve nedelje.
„Ja se plašim da će ovo biti još jedan od neuspelih pokušaja jer mi nisu ovo prvi protesti poljoprivrednika. Samo ove godine je ovo bio verovatno, da kažemo četvrti, peti protest – da li stočara, da li ratara ili nekog trećeg. Mi konstantno imamo neke razgovore poljoprivrednika gde oni govore svoje muke, i evo sad pred izbore vlasti će to sve da ispune. Samo da bi se ljudi sklonili sa ulica. A šta će biti od Nove godine, to niko ne zna“, konstatuje naša sagovornica.
Refakcije prave nepotreban posao poljoprivednicima
Jelena Kalajdžić se osvrnula na to što su poljoprivrednici rekli da nemaju poverenja da će im država vraćati novac u protivvrednosti akciza, zbog čega su tražili da se izbegne refakcija i jednostavno odobri plavi dizel. Po njenom mišljenju ove bojazni su sasvim opravdane. Ona je podsetila na to da je država poljoprirednicima ostala dužna deo subvencija iz 2021 godine. Po njenim rečima, „kasni se sa svim“ subvencijama.
„I sad, 2023. godine, došlo se do toga da vidimo da li uopšte moramo da isplatimo, pa ako ne moramo, nećemo ni isplatiti“, potcrtava. Kalajdžić skreće pažnju i na to da princip vraćanja novca poljoprivrednicima putem refakcija nepotrebno opterećuje poljoprivrednike birokratskim poslom.
„Zašto opterećivati ljude u momentu kada imaju jako mnogo posla, da moraju da šalju fotografije i račune pa da onda čekaju novac da se vrati nazad, pa onda da treba da podižu. Zašto se to uvrstilo kada uopšte ne mora da bude tako?“, razlaže problem Kalajdžić.
Ispunjavanje zahteva neće rešiti problem
Kalajdžić je ocenila suštinski problemi poljoprivrednika neće biti rešeni ni ako se ispune svi zahtevi i obećanja, jer su loše postavljene osnovne politike u domenu poljoprivrede.
„Ne mogu se tako separatno gledati problemi i onda se rešavati na taj način što će se ponekad uslišiti neki zahtevi koji su u tom trenutku bitni poljoprivrednicima. Sad imamo problem sa ratarima, a da li će onda sledeći put izaći stočari na ulici, da li će izaći voćari?“, pita se Kalajdžić.
„Ono što mislim da treba da se uradi jeste da dođe do jedne velike sistemske promene kada je poljoprivreda u Srbiji u pitanju“, smatra Kalajdžić. Kako naglašava, poljoprivreda ne može opstati i ne može funkcionisati bez velikih promena. „Znači, treba da se donesu određene sistemske mere koje će zaštititi male proizvođače, koje će zaštititi velike proizvođače, gde će se znati uslovi proizvodnje, gde će se znato koja sredstva za zaštitu bilja se koristi, gde će se znati koliko se uvozi hrane, kakvog kvaliteta, koliko se proizvodi naše hrane; da konačno znamo koliko imamo krava u Srbiji, da konačno znamo koliko imamo svinja, koliko imamo obradljivih površina. Znači, da se uvede neki red, da se postavi neka početna tačka, da vidimo gde smo i onda da vidimo koje mere treba da sprovedemo, kako bi naša poljoprivreda konačno oživela“, zaključila je Kalajdžić.
I.K.
