Obe tradicionalne evropske partije centra, Evropska narodna partija (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) pretrpeće veće gubitke u broju poslanika u Evropskom parlamentu. Najveći dobitnici izbora su evropski Zeleni, koji su osvoji 25 mandata više u odnosu na prethodne izbore i Savez liberala i demokrata (ALDE) koji je nastupio zajedno sa Makronovom „Republikom u pokretu“ (Europe en Marche), koji je zadržao treće mesto po broju poslanika. Evropska Levica izgubiće oko 10 mandata, dok će ekstremna desnica okupljena u grupaciji Evropa nacija i slobode udvostručiti broj poslanika u odnosu na prethodne izbore.
Sudeći po preliminarnim rezultatima, nakon 40 godina zajedničke vladavine, partije levog i desnog centra neće biti u mogućnosti da samostalno formiraju „veliku koaliciju“ nakon izbora za Evropski parlament. Moraće da potraže još (najmanje) jednog koalicionog partnera a sve oči su uprte u liberalne partije koje pretvodi francuski predsednik Emanuel Makron koje će imati 115 poslanika u novom sazivu Evropskog parlamenta.
Slabljenje desnog centra iskoristile su parije ekstremne desnice. „Nacionalno okupljanje“ Marin le Pen pobedilo je u Francuskoj, kao i „Liga“ Matea Salvinija u Italiji. Desnica je pobedila i u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je „Brexit“ partija Najdžela Faradža uzela prvo mesto ostavivši iza sebe Liberalne demokrate, Zelene, ali i tradicionalno najveće partije Laburiste i Konzervativce koji su ostvarili katastrofalne rezultate na ovim evropskim izborima.
Koristi od slabljenja centra imali su i liberali i zelene partije u Evropskoj uniji. Deluje da će ALDE sigurno biti deo nove većine u Evropskom parlamentu, a veliku ulogu u jačanju liberalno-demokratskih partija imale su takve opcije u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Španiji.
Zeleni su, takođe, ostvarili mnogo bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore posebno u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Litvaniji, Danskoj i Finskoj. Izgleda da je veći deo nekadašnjih glasača socijaldemokrata odlučio da na ovim izborima poverenje ukaže evropskim zelenima.
Levi centar je u odnosu na 2014. najviše izgubio u Nemačkoj gde je SPD pao za više od 12% u odnosu na prethodne izbore, Velikoj Britaniji gde su Laburisti izgubili 10 procenata i u Francuskoj gde je Socijalistička partija osvojila svega 6%. Socijaldemokrate iz Španije, Holandije, Portugala, i delom Italije i Švedske uspeli su da osvetlaju obraz evropskih socijalista.
Ni desni centar nije prošao sjajno na ovim izborima, iako su i dalje najjača evropartija u Evropskoj uniji. CDU odlazeće kancelarke Angele Merkel izgubio je 7% u odnosu na prethodne izbore, degolistički Republikanci u Francuskoj su tek na četvrtom mestu u toj zemlji, dok je pad desnog centra vidljiv i po rezultatima Narodne partije u Španiji i Berluskonijeve „Napred Italija“ (Forza Italia).
Iz Grčke, Rumunije i Poljske će doći veći broj poslanika EPP-u, jer su Nova demkokratija, Nacionalna liberalna partija i Građanska platforma kao deo Evropske koalicije u Poljskoj ostvarile sasvim solidne rezultate. Paradoksalno, najbolje je prošao Fidez osvojivši prvo mesto u Mađarskoj, za koga je upitno da li će ostati deo EPP grupe i u novom sazivu Parlamenta
Evropska Levica, okupljena u grupaciji Ujedinjena evrospka levica – Nordijska zelena levica izubila je oko 10 mandata u odnosu na prethodne izbore. Posebno je vidljiv pad u Grčkoj, gde je aktuelni premijer Aleksis Cipras odlučio da raspiše prevremene izbore za nacionalni parlament, nakon što je njegova Siriza poražena na evropskim izborima od Nove demokratije.
Slabiji rezultat ostvarila je Levica (Die Linke) u Nemačkoj, kao i Podemos u Španiji što će najviše uticati na manji broj mandata ove grupacije u novom sazivu. Melanšonova „Nepokorena Francuska“ je osvojila peto mesto u Francuskoj, a uspeh su ostvarile jedino levičarske partije u Portugalu i delom u Irskoj. Slovenačka Levica osvojila je 6,3% što je nešto bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore.
L.P.
