Nemačka bi trebalo da se ugleda na južnoevropsku tradiciju sieste kao načina podrške radnicima tokom čestih vrućina u zemlji, izjavio je Johanes Nisen, šef udruženja koje predstavlja zaposlene u javnom zdravstvenom sistemu.
Pre Saveza udruženja lekara u javnoj zdravstvenoj službi (BVÖGD) sličan predlog je iznela Nemačka konfederacija sindikata (DGB) i poručila da za vreme letnjih vrućina poslodavci moraju da osiguraju adekvatan odmor svojim radnicima.
Nemački ministar zdravlja i član Socijaldemokratske partije Nemačke, Karl Lauterbah, na predlog uvođenja sieste reagovao je sa odobravanjem, ali je istakao da to nije pitanje u koje država treba da se meša, već da kompanije i zaposleni treba sami da odluče da li će ga prihvatiti.
Iako u Nemačkoj protekle nedelje temperature nisu bile toliko visoke kao na jugu Evrope, gde je zabeležena najviša temperatura dosad (48,8 stepeni), termometri su se i u toj severnoj državi peli iznad 30 stepeni Celzijusa, u Bavarskoj čak do 38,8.
„Tokom vrućih dana, treba da se ugledamo na radne metode južnih zemalja. Rano ustajanje, produktivan rad ujutru i podnevna siesta su pristupi koje bi trebalo usvojiti tokom letnjih meseci“, izjavio je Nisen, šef udruženja lekara.
Visoke temperature, u najmanju ruku, smanjuju sposobnost koncentracije radnica i radnika, čime se povećava rizik od povreda na radu. Ali visoke temperature mogu dovesti i do toplotnog udara, koji je životno opasan.
Prema studiji Kalifornijskog univerziteta iz 2021. godine, u Kaliforniji, koja ima 40 miliona stanovnika, oko 20.000 povreda na radnom mestu godišnje je povezano sa ekstremnom vrućinom, prenosi nalaze portal merce.hu.
Dobrobit radnika zahteva da se menja Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Ekstremne vrućine su tokom jula pogodile i Srbiju.
Politička platforma Solidranost i stranka Zajedno su apelovale na nadležne organe da omoguće obustavu rada tokom dana kada su najavljene visoke temperature.
Ne davimo Beograd i Zeleno levi front su izneli predloge kratkoročnih i dugoročnih mera za ublažavanje tropskih vrućina.
Nakon vesti da je rukovodstvo kompanije „Jumko“ odbilo zahtev radnica i radnika i nije im obezbedilo rashladne uređaje, niti mere koje bi smanjile izloženost visokoj temperaturi u proizvodnoj hali, pitali smo dr Aleksandra Stefanovića sa Instituta za socijalnu medicinu da prokomentariše pitanje vrućina.
„U prostorijama koje nisu adekvatno klimatizovane, a naročito unutar proizvodnih pogona, često imamo opasnu kombinaciju visoke temperature i povećane vlažnosti vazduha uz intenzivan fizički rad. Ovo je recept za katastrofu,“ rekao je dr Stevanović.
Prema mišljenju Stevanovića, intenziviranje klimatskih promena je nova realnost kojoj treba prilagoditi i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Posledice klimatskih promena sve više osećamo i izvan proizvodnih hala.
Izloženost ekstremnim temperaturama urbanih populacija širom sveta utrostručila se u periodu od 1983-2016, i nastavlja da raste. „Očekuje se da će smrtnost povezana sa vrućinama u Evropi do 2100. porasti 50 puta zbog efekata klimatskih promena uvećanih širenjem urbanizovanih sredina“, navodi se u istraživanju iz 2021.
Beograd postaje toplotno ostrvo
Prema skorašnjim nalazima ceo širi centar Beograda je toplotno ostrvo.
„Posmatrajući kartu broja tropskih noći možemo reći da je celokupan širi centar Beograda, uključujući veliki deo Novog Beograda, značajno pogođen efektom toplotnog ostrva. Postoje varijacije u prosečnoj temperaturi između određenih centralnih delova grada, ali svi oni se kreću u rasponu od 40 do 50 tropskih noći. Izuzetak predstavljaju velike parkovske i šumske površine i delovi naselja u njihovoj neposrednoj blizini, kao i tokovi reka“, piše Ivan Simić, docent Arhitektonskog fakulteta BU, za portal Klima101.
Iako je poznato šta nam je činiti protiv vrućina u užem i klimatskih promena u širem smislu – zapišimo ovde ono što je sasvim očigledno – vlast radi sasvim suprotno.
Kolektiv Ministarstvo prostora podseća na to da predlog Generalnog urbanističkog plana za razvoj Beograda do 2041 godine ne prepoznaje problem toplotnih ostrva.
„Koncept plana koji smo prošlog leta imali priliku da vidimo, na ranom javnom uvidu, naslućuje da se GUP 2041 uopšte nije bavio problemom toplotnih ostrva, niti nudio moguća rešenja za hlađenje ovih ostrva.“, navode iz Ministarstva prostora na društvenim mrežama.
Kako smo ranije pisali, predstavnice stručnih organizacija smatraju predlog plana urbanog razvoja Beograda do 2041. godine metodološki neutemeljenim i višestruko problematičnim.
A.J.
