Novi Sad je našao „kreativan“ način da obeleži Svetski dan voda – uništavanjem vodoplavne šume za potrebe gradnje spornog mosta i još spornijeg luksuznog naselja. Naime, aktivisti Šodroš survivor kampa obavestili su javnost da je na Šodrošu i Kameničkoj adi danas, 22. marta, nastavljena seča stabala.
Oni naglašavaju da se seča vrši u doba godine kada je to najstrože zakonom zabranjeno zbog gnežđenja ptica koje traje do 1. avgusta. Podsetimo, ukupni biodiverzitet ovog područja procenjuje se na preko 3.000 vrsta biljaka i životinja, od čega je 160 vrsta koje su strogo zaštićene domaćim zakonima, 40 vrsta ptica koje se nalaze u Crvenoj knjizi ptica Srbije te 164 vrste ptica, sisara i beskičmenjaka koji se nalaze na aneksima Bernske konvencije.
Vlasti glavnog grada Vojvodine prethodno su „prigodno“ obeležile Međunarodni dan šuma, 21. mart, slanjem geodetske službe na teren.
Plavne šume su najugroženiji ekosistem u Evropi
Vojvodina zarad profita moćnika zatire jednu od retkih preostalih plavnih šuma, i to ne samo kod nas, već na kontinentu. Plavne šume su najugroženiji prirodni ekosistemi u Evropi, zbog čega su Evropskoj direktivi o staništima označene kao „prioritetan tip šumskog staništa”, skrenuo je pažnju CINS 2021. U Evropi ih je ostalo ispod 10% od nekadašnje površine, a i to u „kritičnom“ stanju.
Srbija je bila u obavezi da prekine izvođenje radova na Šodrošu, Ribarskom ostrvu i Kameničkoj adi po osnovu niza domaćih zakona, a i zbog toga što je to od nje još u oktobru eksplicitno zahtevao komitet Bernske konvencije. Umesto toga, na građane koji su protestovali „puštene“ su stotine policajaca pod punom opremom.
Vojvodina mesecima odbija da odgovori na pitanje građana „kako je moguće da pomeranje nasipa na Kameničku adu i gubitak 175 hektara vodoplavne zone neće imati negativne posledice na odbranu grada od poplava”.
Novosadske vlasti ne haju ni za propise ni za realni kontekst. Kao da nisu na Dunavu, i kao da, istovremeno, Vojvodina nije skoro sasvim pusta, pa može da se razbacuje drvećem: a prosek pošumljenosti u pokrajini je tek oko 7%, u trećini opština i ispod 1%. Novac zakonski namenjen pošumljavanju troši se (barem na papiru) na betoniranje šumskih puteva.
Novi Sad zasad može misliti da diše „na“ Frušku Goru, kao eksterno plućno krilo, ali kao administrativni centar zdušno sudeluje i u njenom uništavanju. Samo u poslednja tri dana građani su se na društvenim mrežama užasavali fotografijama naslaganih, neobeleženih trupaca kod izletišta Rohalj baza, manastira Hopovo i Kraljevih stolica.
„Na kraju će biti vest gde NE seku“, „Od Fruške gore će ostati samo ‚gora‘“, „To više nema nikakvog smisla, stave tablu ‘Radovi u toku na planskom održavanju šume’ i posekoše sve živo. Pitam se da li stalno misle da smo mi maloumni pa da i pomislimo da oni imaju mozga da rade na nekom održavanju prirode!“, komentarišu očajni građani.
„Evropski grad šuma?“ iliti ko ti dade titulu
„Maštovitosti“ ili cinizmu gradskih moćnika, ali, čini se, ni pojedinih međunarodnih organizacija, u međuvremenu nema ni kraja ni premca. Naime, gradonačelnik Novog Sada i Gradska uprava za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada su na Međunarodni dan šuma objavili da će Evropski institut za šume Novom Sadu ove godine dodeliti titulu „Evropskog grada šuma“.
Novosadski aktivisti su na to reagovali pismom u kom izražavaju neprijatno iznenađenje time što je titula dodeljena gradu koji već deset godina zbog štetne politike gradskih vlasti trpi intenzivnu deforestaciju i uništavanje zelenih površina:
„Uzrok je politika gradske vlade koja je 100% opredeljenje ka investitorskom urbanizmu, a ne interesima građana i zajedničkim dobrima u javnom prostoru. Vlada Grada Novog Sada čijim ste predstavnicima uručili titulu je glavni krivac za uništavanje zelenih površina i šuma i za neobnavljanje šumskih područja koja su devastirana. Gradska vlast radi za interese investitora koji grade stambene i poslovne zgrade, naročito nekolicine povlašćenih investitora sa kojima su umreženi preko korupcije i trgovine uticajem. Građani su se institucionalno suprotstavljali takvim urbanističkim odlukama, ali nažalost bezuspešno“, navodi se u pismu koje u ime Udruženja za zaštitu šuma Novi Sad i Pokreta Odbranimo šume Fruške gore potpisuje aktivistkinja Dragana Arsić.
U pismu se moli da Evropski institut za šume (EFI) dostavi informaciju o kriterijumima dodele prestižne titule i traži potvrda da titulu zapravo dobija grad koji se obaveže da o svom trošku organizuje godišnju konferenciju EFI, a ne grad koji bi priznanje takvog naslova zaslužio zbog rezultata u ozelenjavanju i brizi o zelenilu. Aktivisti ocenjuju da je došlo do obmanjivanja javnosti i greenwashing manipulacije titulom „Evropskog grada šuma“ od strane gradskih vlasti Novog Sada, grada u kom šumovitost (zelenilo) ne prelazi substandardnih 9%.
„Politička manipulativnost se ogleda i u činjenici da je Novi Sad u poslednjih 8 godina ostvario prihod od 28 miliona dinara od seče šuma i prenamene šumskog zemljišta u građevinsko, a nije uloženo ni jedan dinar u podizanje novih šuma, što govori o lažnom predstavljanju i licemerju gradske vlade“. Podsetimo, mreža organizacija Pošumimo Vojvodinu je 21. marta objavila da je gotovo 15.000 ljudi iz preko trideset opština u pokrajini putem peticije zahtevalo da se zaustavi nenamensko trošenje sredstava iz ovih naknada.
„Ogorčeni smo i rezignirani ovakvom manipulacijom u javnosti jer ovakve vesti zamagljuju stvarnost i daju legitimitet donosiocima odluka koji uništavaju naš Grad. U isto vreme smo svesni da u gradskoj upravi za zaštitu životne sredine sede službenici koji se iskreno zalažu za zeleniji Novi Sad, ali ovo zaista nije pravi način obaveštavanja javnosti a niti je razlog da mi ne reagujemo“, zaključuje se u pismu Udruženja za zaštitu šuma Novi Sad i Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
I.K.
