Nezadovoljstvo privrednika koje će u utorak biti kanalisano u proteste i blokade tinja već jako dugo, konstatuje za Mašinu narodna poslanica Jelena Kalajdžić.
„Šta se trenutno dešava? Poljoprivreda kreće da nam se gasi, stočarstvo nam se gasi. Stočni fond se u prethodne tri godine prepolovio, od prošlog maja proizvođači mleka imaju ozbiljne probleme, ali to apsolutno niko iz vrha vlasti ne želi da vidi“, ocenjuje Kalajdžić, koja u parlamentu i pred Vladom mesecima pokušava da pokrene rešavanje problema u poljoprivredi.
Podsetimo, Kalajdžić je krajem 2022. konstatovala: „Pitanje je momenta kada će naši poljoprivredni proizvođači ponovo izaći na ulice“, kao u avgustu iste godine, zbog situacije koju je tada ocenila kao alarmantnu. Poljoprivrednici su od tada molili protestovali, prosipali mleko, išli na pregovore – ali sve uzalud.
„Iako se konstantno ide na te neke pregovore u Vladi, kao da tamo poljoprivrednike niko ne želi da čuje i da uvaži koliko je njima teško i koja im je pomoć neophodna kako bi poljoprivreda u Srbiji mogla da opstane“, objašnjava Kalajdžić, „To će na kraju kulminirati protestima koje su proizvođači obećavali u prethodne tri-četiri nedelje“.
Podsetimo, udruženja poljoprivrednika ujedinjena u Inicijativu za opstanak poljoprivrednika će 16. maja održati protest i blokirati saobraćajnice u Novom Sadu (Sajam), Subotici (Gradska kuća), Pančevu (Rafinerija), Loznici (Valjevski put), Bavaništu (Most na Dunavu), Bogatiću (Centar), Čenti (Most na Begeju), Mrčajevcima (kod Kraljeva) i Somboru.
Problemi poljoprivrednika su problemi svih građana Srbije
„Problemi poljoprivrednika nisu samo problemi poljoprivrednika na selu: to su problemi svih građana Srbije“, naglasila je Kalajdžić u oktobru 2022, upozoravajući na to da krah poljoprivrede doprinosi krizi snabdevanja i inflaciji, te na to da su cene namirnica u prethodnom periodu porasle za 50 i više procenata.
Poljoprivrednici su se još tada suočavali sa poskupljenjem đubriva od 300%, poskupljenjem semena od između 30 i 50%, pa zbog toga bili što na nuli što u minusu, a pritom i često opterećeni kreditima koje ne mogu da vrate. U međuvremenu se situacija samo pogoršala.
„Kada su u pitanju subvencije po hektaru moram da naglasim da Srbija ima najniže subvencije u Evropi. Čak i Bosna i Hercegovina ima veće subvencije po hektaru nego Srbija. Poljoprivrednici su juče bez uspeha tražili da imamo 300 eura po hektaru i gorivo bez akciza i PDV-a“, objašnjava Kalajdžić.
„Kada je u pitanju gorivo mi smo kao stranka tražili da se za poljoprivrednu proizvodnju obezbedi gorivo bez akcija i bez PDV-a. Zašto? Da bismo na taj način pomogli našim poljoprivrednicima da zaseju svoje njive i da nekako preguraju ovu godinu. Nema kome nisam pisala s tim u vezi – od ministra trgovine koji je bio zadužen za uredbu koja se tiče subvencionisanja goriva za poljoprivrednike, Vladi – međutim, nisam dobila nikakav odgovor“, konstatuje narodna poslanica.
Ona dodaje da aktuelna cena subvencionisanog goriva od 179 dinara za poljoprivrednike nije dobra mera jer nesubvencionisano gorivo već košta 182 RSD: tri dinara razlike, kako kaže, ne predstavlja ništa. Osvrćući se na krizu u mlekarstvu, poslanica stranke Zajedno kaže:
„Politika koju vlast vodi je dovela do toga da u odnosu na pre pet godina, kada smo imali 450 hiljada muznih krava, sada, primera radi, prema nezvaničnim podacima imamo manje od 200 hiljada. Kada je u pitanju cena mleka, ona je jako niska za poljoprivredne proizvođače, mada se, naravno, prilično razlikuje od regiona do regiona u Srbiji i zavisi i od mlekare koja otkupljuje mleko“.
Sa ovim informacijama slažu se i informacije koje su za Mašinu izneli Đoka Ćurčić i Zlatko Kokanović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Kalajdžić se slaže sa predstavnicima pregovaračkog tima i u oceni da u Srbiji postoji uvozni lobi.
„Kada je upitanju prosipanje mleka, o tome pričamo od maja prošle godine. Međutim, nikakvi konkretni koraci se nisu preduzeli da bi se srpsko mlekarstvo osnažilo i da bi se pomoglo našim ljudima koji se bave mlečnim govedarstvom – uvedeni su samo prelevmani za sireve“, dodaje.
Već pominjani prelevmani su, objašnjava, carinske takse koje se stavljaju na određene uvozne proizvode. Prelevmani su mehanizam koji i druge države koriste da bi zaštitile domaću privredu.
„Međutim, oni su jako niski. Prelevmani su sad 30 dinara. Ako imamo u vidu da je za jedan kilogram sira potrebno oko deset litara mleka, onda izlazi da je prelevman za litar mleka koji će se koristiti za sir tri dinara“, ilustruje Kalajdžić.
Kako je za Mašinu ranije konstatovao Kokanović, potpredsednik Udruženja „Ne damo Jadar“, prelevmani od 300 dinara bi bili zadovoljavajuće rešenje u avgustu prošle godine, a sada je za to kasno. Naime, jedan kilogram sira u EU po njegovim podacima košta 2.6 evra, a sa dodatim prelevmanom bi se u Srbiju uvozio za oko 600 RSD, što je i dalje jeftinije od domaćeg sira, čija proizvodnja mlekare u Srbiji (zbog toga što su subvencije države manje nego u EU) u proseku košta oko 800-900, po podacima kojima raspolaže naš sagovornik.
Vlasti nemaju argumente za odbijanje zahteva poljoprivrednika
„Poljoprivrednici već dve godine idu na pregovore na kojima ih neko sasluša, ali se posle toga ništa ne promeni“, skreće pažnju Kalajdžić. Po njenim rečima, upravo takvi, beskorisni pregovori odvili su se i 15. maja, iako su nedavno, prošle sedmice, poljoprivrednike primili savetnici i saradnici predsednika države koji su im obećali da će se nešto uraditi i zakazali naredni susret za 15. maj.
Umesto toga, kako smo i ranije pisali, nijedna od tačaka zahteva koje su poljoprivrednici ispostavili nije prihvaćena na sastanku koji su sa poljoprivrednicima održali premijerka i predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu. Kako je za Betu prokomentarisao predstavnik pregovaračkog tima poljoprivrednika Đoka Ćurčić: „Brnabić je odbacila sve zahteve, rekla je da o njima možemo da razgovaramo tek sledeće godine. Oni su nam ispirali mozak, mi smo ih prekidali i to je trajalo dva sata”.
„Koji su argumenti predstavnika vlasti, pitate? Oni nemaju neke argumente. Njihov glavni argument je da je budžet za poljoprivredu ove godine veći. Međutim, niko ne priča o dugovanjima koja su nastala prethodnih godina, a koja su morala da se izmire“, skreće pažnju Kalajdžić.
Poslanica navodi da se resorno ministarstvo diči time što je uvelo 32 mere za pomoć poljoprivredi, ali da bi sve te mere morale da se preispitaju da bi se utvrdilo da li su korisne za poljoprivrednike.
„Evo, na primer, imate meru za šećernu repu, gde se dobija 35000 dinara po hektaru do 500 hektara, a kada je u pitanju biljna proizvodnja: pšenica, kukuruz i bilo koja druga ratarska kultura, za njih važi 6.000 dinara plus 3.000 za gorivo, do 20 hektara. Pa zašto se toliko ističe ta šećerna repa, i ko ima toliko šećerne repe? Koji su ti proizvođači koji imaju toliko baš šećerne repe?“, pita se.
Kalajdžić kritikuje i najavu mere povraćaja 50% sredstava proizvođačima koji ulože između 100.000 i milion evra:
„Mi smatramo da ne treba da se subvencioniše neko ko ima milion evra da uloži. Koji poljoprivrednik ima milion evra da uloži da bi mu se vratilo 50%? I ako ima, svaka čast – ali zašto bi mu se vraćalo?“
Na taj način treba da se preispitaju sve mere, naglašava. Podsetimo, Kalajdžić je kao predstavnica stranke Zajedno na konferenciji za štampu u oktobru 2022. kritikovala sprovođenje izdavanja agrokartica kojima je država tada deklarativno nameravala da potpomogne poljoprivrednike u snabdevanju subnevncionisanim gorivom. Agrokartice su uverenja na osnovu kojih poljoprivrednici gorivo kupuju po beneficiranim cenama, odnosno oko 40 dinara po litri nafte manje od redovne cene. Iako su zahteve za agrokartice podnosili još u martu 2022, a u septembru je trebalo da krene setva, mnogi privrednici ih još nisu bili dobili. A da, kako smo tada pisali, ta situacija bude i uvredljiva, pored toga što je bila teška, čak 1600 agrokartica je bilo izdato na beogradskoj opštini Vračar, gde zemlje gotovo da nema ni po saksijama.
Da bi se formulisale adekvatne mere, treba pitati poljoprivrednike, smatra naša sagovornica:
„Poljoprivrednici se dugi niz godina bave poljoprivredom i tačno znaju šta im je potrebno u kom trenutku. Kad se poljoprivrednicima da novac, to nije bačena para – oni će uložiti i samim tim proizvesti i ratarske kulture i voće i povrće. Tako možemo da osnažimo našu kulturu i da Srbija postane izvoznik, a ne da bude uvoznik kao što je proteklih godina bila, pa uvozimo crni i beli luk, pasulj, meso, ćurke, mleko i sireve“, naglašava Kalajdžić.
Stranka Zajedno je podržala protest poljoprivrednika i pozvala ih da se pridruže protestima Srbija protiv nasilja.
„Smatramo da sve to treba da se pretoči u jedan veliki protest“, zaključuje poslanica.
Đoka Ćurčić, predstavnik Inicijative, je najavio i da će poljoprivrednici u četvrtak, 18. maja, traktorima krenuti ka glavnom gradu.