Nikad nismo bili ovako složni i sad moramo da uspemo
Radnice i radnici Pošte su najrečitije progovorili o prekomernoj eksploataciji radničke klase u Srbiji: „Došao sam do toga da hranu kupujem na rate u Univerexportu. Letovanja i ekskurzije za decu su misaona imenica“, podelio je s nama jedan radnik tog javnog preduzeća.
A kad se hrana kupuje na rate, svima je jasno da su u pitanju ozbiljne egzistencijalne brige: stambeni kredit, potrošački kredit, kredit za refinansiranje kredita… Dodatni posao uz posao u Pošti, jer plata ispod minimuma preživljavanja mora da se dopuni po svaku cenu. A cena je velika.
Uprkos takvim uslovima rada i života, uprkos pritisku menadžmenta, izvršne vlasti i izostanku podrške reprezentativnih sindikata, radnice i radnici Pošte pokazali su da je moguće organizovati se, biti solidaran, pridobiti podršku ljudi i uspešno se suprotstaviti gazdama.
Štrajk poštara 2019. godine je prekretnica u radničkom organizovanju u Srbiji u prethodnih deset godina. Pamtićemo ga kao motivaciju i primer u borbi za pravedne društvene i ekonomske odnose.
Ne treba nam nikakav izveštaj da bismo videli kakvo je stanje po pitanju medija
Ni medijske radnice i radnici ne čine izuzetak kada je u pitanju položaj radništva u Srbiji. Tačnije, analize pokazuju da radni i materijalni položaj ljudi u medijskom sektoru postaje sve lošiji.
Uspešno sindikalno organizovanje je preko potrebno u ovakvim uslovima. Nažalost, njega je u medijskom sektoru jako malo. Ono je, između ostalog, ograničeno zakonskim okvirima, političkim i ekonomskim pritiscima, kao i stalnom dilemom unutar struke oko borbe za etička i ekonomska prava.
Ono što se događa u medijskom sektoru je prekarizacija rada, teranje ljudi u nesigurne i time jako stresne radne odnose. Primer toga je i novi zakon o agencijskom radu, koji je donet uprkos protivljenju sindikata.
Postavili smo i pitanje o rodnoj ravnopravnosti u medijskom sektoru i novinarke su nam objasnile da su uprkos velikom broju žena koje u njemu rade, moć i novac i dalje u rukama muškaraca.
Zajedno, odlučile smo da o tome progovorimo i da na taj način upozorimo druge žene
Javni diskurs u Srbiji obiluje mizoginijom, patrijarhat je živ i zdrav i odlično sarađuje s kapitalizmom. Položaj žena bio je jedan od fokusa pisanja Mašine tokom 2019. godine.
Nevolja u kojoj se našla Marija Lukić samo zato što je progovorila o seksualnom zlostavljanju koju ona i koleginice trpe od strane svog šefa, koji je bio na funkciji gradonačelnika, pokazala je javnosti svu težinu i složenost položaja žena u našem društvu.
Međutim, žene su se organizovale, istrajno podržavale Mariju Lukić i borile se protiv patrijarhalnih stega koje svakodnevno trpe.
Za produbljivanje patrijarhalnih odnosa i dodatnog otežavanja života za sve one koje žele da osnuju porodicu tu su „populacione politike“. Dok iz česme curi državni poziv na rađanje dece, uskraćuje se podrška roditeljima, a majke se nazivaju pljačkašicama državnog budžeta. Ništa bolje ne prolaze ni samostalne umetnice.
Nakon niza napada na žene od početka godine, pitali smo se kome smetaju jake žene?
Represija i nasilje, bilo lično, bilo sistemsko, na sreću ne ostaje bez odgovora. Žene se na lokalnom i globalnom nivou udružuju u strateške saveze kako bi zajednički radile na izgradnji pokreta. Novi pokret žena rađa se simultano kako u Poljskoj, Argentini, Čileu, Meksiku, Španiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, tako i u Srbiji.
Borba i organizovanje žena nije bez istorije na našim prostorima. U razvoju revolucionarnog radničkog pokreta, širenju socijalističkih ideja i borbi protiv stega patrijarhata i kapitala žene su odigrale ključnu istorijsku ulogu. Ove godine smo odali počast borbi socijalistkinja Jugoslavije u prvoj polovini 20. veka.
Reke su život
Kod nas je godinu iz ekološke perspektive obeležila borba protiv malih derivacionih hidroelektrana (MHE). Samoorganizovanje ljudi u mnogim mestima u Srbiji, međusobno povezivanje i podrška, ne samo da donosi pobede u borbi za čuvanje reka, već daje nadu i primer za sve nas koji želimo da živimo u boljem svetu za ljude i za prirodu. A šta radi vlast? Daje milione evra od našeg poreza investitorima koji stavljaju reke u cevi.
Dakle, vlast ne preza od toga da žrtvuje životnu sredinu na investitorskom oltaru. Tako, na primer, sprema mogući rudarski bum u Srbiji koji obećava izdašne profite privatnim kompanijama koje će eksploatisati rudno bogatstvo, i to uz poreske olakšice i jeftinu radnu snagu.
Korporativni mediji ne posvećuju ni blizu dovoljno pažnje pustošenju prirode koje se pre svega vrši u siromašnijim delovima sveta, a zarad baslosnovnog profitiranja čiji tokovi vode ka privatnim bankovnim računima kapitalističke klase. Međutim, veo medijskog kapitala nije mogao da sakrije informaciju o požarima koji su devastirali šume Sibira i Amazona u dosad neviđenim razmerama, kao ni o milionima ljudi koji su širom sveta demostrirali protiv aktuelnog smrtonosnog odnosa država i kompanija prema prirodi.
Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Međutim, dostupan nam je put do održive proizvodnje energije, za šta nam je najpre potrebna politička volja.
Niko bez doma!
Aktivistkinje, aktivisti i solidarne komšije su se tokom godine neumorno borili protiv prinudnih iseljenja širom Srbije, koje sprovode takozvani javni izvršitelji, uz asistenciju policije i privatnih batinaša.
Vlast se dosetila kako da stane na put ovim akcijama solidarnosti, bez da uloži dinar u rešavanje rastuće stambene krize: tako što je izmenila krivični zakon i kriminalizovala otpor.
Združena akcija Krov nad glavom je iskusila suzbijanje solidarnog otpora i pre stupanja na snagu izmena krivičnog zakonika, kada ih je policija privela tokom akcije odbrane doma porodice Mandić u Novom Sadu.
Čeka nas godina ozbiljne borbe za odbranu domova i za humane stambene politike – jer, one su moguće.
Vratićemo se i biće nas više miliona
Tokom godine klasni rat se zaoštrio u mnogim krajevima sveta. Narod Haitija ustao je protiv novih ugnjetavača, SAD-a, MMF-a i korumpiranih političara. U Francuskoj stotine hiljada ljudi protestuje i štrajkuje zbog Makronovog „tačerizma“. Masovni protesti u Čileu uzdrmali su neoliberalni model upravljanja i ispunili nadom milione. Slavili smo puštanje Lule, predsednika brazilske Radničke partije, na slobodu.
Na žalost, međunarodni kontekst je obilovao kako lošim tako i tragičnim vestima. Donald Tramp je dao zeleno svetlo Erdoganu za nastavak ofanzive na Rožavu. U Boliviji je desnica preuzela vlast pučom, i ugnjetava i ubija pristalice demokratije i socijalizma. Osvrnuli smo se i na pitanje zašto je Radnička partija u Ujedinjenom Kraljevstvu izgubila izbore.
Borbu za bolje društvo pomaže razvoj institucija koje služe toj svrsi. Jedna od takvih institucija su sindikati. Ove godine smo se pitali kako sindikati mogu dopreti do mlađih generacija? Pisali smo o mogućnostima organizovanja sakupljača sekundarnih sirovina, razgovarali smo o tome kako smo od samoupravljača došli do najamnih radnika, dok su u Hrvatskoj radnice i radnici u prosveti sproveli jedno od najuspešnijih sindikalnih organizovanja na našim prostorima od raspada Jugoslavije.
U novembru je stigla vest o formiranju nove partije levice u Srbiji. Pisali smo o tome da li bi nova partija levice mogla da se postavi kao relevantan politički akter pored vlasti koja čvrsto sprovodi svoje neoliberalne politike i opozicije koja ne obećava sistemsko rešavanje društvenih problema?
A da Mašina postoji i van interneta ove godine smo pokazali susretima koje smo organizovali u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Subotici. Želja nam je da se češće srećemo uživo u narednoj godini.
Ako ste stigli skroz dovde, verujemo da delite naše ambicije za stvaranje humanog društva u kojem niko nije bez doma, bez zdravstvene nege, bez mogućnosti da se obrazuje, društva u kojem svi mogu da žive bez straha i stresa, da vole slobodno i da ostvaruju svoje ljudske potencijale kroz svoj rad.
Iako je borba teška, takvo društvo je moguće!
Deo te borbe je i informisanje ljudi, naše naoružavanje odgovarajućom društvenom analizom i znanjem o alternativama kapitalizmu. Zahvalni smo vam što prepoznajete naš skromni doprinos u ovom smislu – Mašina je tokom 2019. godine imala 40% više korisnika i 35% više poseta i pregleda stranica u odnosu na 2018. godinu.
Ako ste u mogućnosti, podržite nas, da bismo mogli da platimo rad ljudi koji ulažu svoje znanje, vreme i energiju u sadržaje koje ustupamo besplatno svima. Na taj način ćete podržati i borbu za bolje sutra.
Do pobede. Srećna nam nova godina!
