Tokom proteklog vikenda, na održanoj Izbornoj skupštini ULUS-a izabrano je novo rukovodstvo Udruženja za sve organe i radna tela udruženja, čime su se stekli uslovi za sistemsku borbu umetnika i umetnica unutar svoje krovne radne organizacije za poboljšanje sopstvenih radnih prava i bolje uslove rada.
Posvećeno angažovanje umetnika i umetnica u proteklom periodu uspelo je da okupi i organizuje više nego potreban broj članova i članica ovog reprezentativnog udruženja u kulturi za suštinske promene u njegovom upravljanju.
Na skupštini koja je održana u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ izabrani su novi članovi Upravnog odbora, Umetničkog saveta, Nadzornog odbora, Statutarne komisije i Suda časti ULUS-a – većinom glasova od ukupno prisutnih umetnika. Kako u njihovom saopštenju navode:
Glasačka komisija je konstatovala da je izborima pristupilo 178 članova ULUS-a, od kojih su glasala 172, a nevažećih listića bilo je tri. Ovo je poseban presedan u radu udruženja, koje ima dužu istoriju neredovnog održavanja skupštinskih zasedanja zbog teškog postizanja kvoruma koji podrazumeva prisustvo 120 aktivnih članova udruženja.
Ovo reprezentativno umetničko udruženje od republičkog značaja, koje je ove godine obeležilo vek svog postojanja, najavilo je „konačno rešavanje dugova samostalnih umetnika i umetnica po osnovi plaćanja doprinosa samostalcima“ i snažniju borbu „za poboljšanje ekonomske pozicije umetnika u društvu“.
Takođe, kako dalje navode u saopštenju, članstvo se gotovo jednoglasno izjasnilo da neće podleći bilo kakvim pritiscima gradskih i republičkih institucija da napusti prostor Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ ni tokom najavljene restauracije.
Šta sve najavljene transformacije unutar ULUS-a mogu da znače za širu umetničku scenu, kao i za sam ekonomski i socijalni položaj umetnika i umetnica, pitali smo naše sagovornice i sagovornike koji su aktivni na široj kulturno-umetničkoj sceni, kako lokalnoj tako i internacionalnoj.
Tako, kulturološkinja, urednica u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Aleksandra Sekulić, za Mašinu komentariše:
Optimizam i ohrabrenje – posle godina urušavanja kredibiliteta preostalih institucija, njihove hibernacije ili zombifikacije, obeshrabrivanja svake vrste kolektivnog organizovanja, umetnika, pisaca, muzičara, kao i radnika uopšte, relativizacije njihovog rada i ucene komercijalnim spektaklima. Nadam se da će ovaj čin umetnika koji su se udružili ponovo, u doskora urušenoj infrastrukturi svog udruženja, samim tim i u odbrani svojih prava, otvoriti jedan širi proces. Sama zgrada Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ je unela važan pretekst svojom istorijom od osnivanja do danas, i nadam se da će to biti dodatni podstrek da se prepoznaju ove tekovine kao nešto vredno borbe, odgovornog rada ka novom horizontu, u čijem će otvaranju umetnost i kultura imati važnu ulogu.
Nevena Popović, novoizabrana članica Nadzornog odbora (Vajarska sekcija), za Mašinu izjavljuje da su prve promene već vidljive:
Veliki broj članica i članova koji su došli na Skupštinu, kao i dijalog koji se na njoj vodio bili su prvi pokazatelji promena. Aktivno članstvo, otvorena komunikacija i timski rad predstavljaju najvažnije faktore transformacije Udruženja i jedino oni mogu da dovedu do ostvarivanja zajedničkih ciljeva zbog kojih smo i postali članovi/ce ULUS-a.
Slično misli i Isidora Ilić, takođe novoizabrana članica Nadzornog odbora (sekcija Proširenih medija). Ona naglašava važnost povezivanja umetničkih borbi sa širim, društvenim borbama:
Kolektivno angažovanje grupe umetnika i umetnica proteklih meseci oko zajedničkih ciljeva poboljšanja rada svog udruženja generisalo je i timsko vođenje i organizaciju samog procesa Skupštine, što vidim kao model za dalju transformaciju i unapređenje funkcionisanja Udruženja u koji bi trebalo da se uključi još više članova-ica ULUS-a. Verujem da je ishod i izborni rezultat pokazatelj potrebe i samo prvi korak pridruživanja umetnika širem frontu društvenih borbi za socijalna i radna prava.
Jelena Vesić, nezavisna kustoskinja, kritičarka i predavačica koja se u svom radu bavi odnosom umetnosti i ideologije u polju geopolitičkog pisanja istorije umetnosti sa fokusom na eksperimentalne umetničke i izlagačke prakse šezdesetih i sedamdesetih godina u bivšoj Jugoslaviji i Istočnoj Evropi, naglašava važnost sindikalne borbe umetnika koje tek predstoje:
Ovo je prvi put da su se kulturni radnici oglasili sa platforme umetnik i to masivno i solidarno. I da ne zaboravimo, iz postojećeg sindikalnog udruženja koje je tokom poslednjih dekada do krajnje instance korumpirano i stavljeno van funkcije. Baš kao i mnogi drugi sindikati i stručna udruženja. Borbe koje predstoje su velike i neizvesne. Mi koji smo se borili za solidarnost, povezivanje i politizaciju umetničkih praksi još od početka dvehiljaditih, kroz stvaranje organizacije Druga scena i na svakom drugom koraku – kroz sadržaje koje smo pravili, kroz drugačije načine proizvodnje i povezivanje sa drugim socijalnim grupama – vrlo dobro znamo šta znači borba i kolike su snage asimilacije, kao i koliko je teško pokrenuti se posle tako velikih uloga i gubitaka.
Samostalna likovna umetnica iz Beograda koja već dugi niz godina živi i radi u Berlinu, Tanja Ostojić, koja je nedavno u britanskom listu Gardijanu proglašena jednom od 25 najboljih umetnika(ca) 21. veka, za Mašinu je sažela svoje utiske povodom ishoda izborne skupšine ULUS-a čija je članica od 1996. godine:
Čestitam od srca brojim svojim koleginicama koje su se nesebično angažovale i preuzele na sebe da vode naše strukovno udruženje u narednom periodu na jedan angažovaniji i solidarniji način. Briga za status svake članice, posebno nezavisne umetnice i njihova nezavidna socijalna situacija su proritet, kao i očuvanje prostorija koje pripadaju udruženju. Slažem se da je vreme za statutarne izmene i za uvođenje reformi u ULUS, kao i da se poboljša kvalitet umetničkih programa. Nadam se da će to imati pozitivan upliv i na odnos i na ulaganja Grada, Ministarstva kulture i socijalnih, penzionih, poreskih i zdavstvenih fondova na naše životne i radne okolnosti u praksi. Zahvalna sam onima koji su se angažovali.
Zoran Pantelić, umetnik i producent kuda.org, član predsedništva Sаvеza udružеnjа likоvnih umеtnikа Vојvоdinе (SULUV) i član Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), pored reči podrške skreće pažnju i na mukotrpan posao koji predstoji novoizabranoj upravi ULUS-a:
Veoma ohrabrujuća vest! Svi koji su aktivni u polju savremene umetničke produkcije u nasem drustvu verovatno dele ovakvo osećanje. Veoma značajna činjenica da se pokrene nužna reorganizcija najstarijeg esnafskog i profesinalnog udruženja čija uloga može da doprinese celokupnoj nezavisnoj sceni u Srbiji. Naravno predstoje delikatni procesi unutar članstva u samom procesu reorganizacije i funkcionisanja ULUS-a. Ohrabruje činjenica da su se sami umetnici organizovali i pokrenuli proces koji treba da doprinese boljim uslovima rada, statusa i ulozi umetnosti u društvu.
Takođe članica UO NKSS-a, asocijacije koja okuplja mnogobrojne akterke i aktere sa nezavisne kulturno-umetničke scene, Milica Pekić, istoričarka umetnosti, smatra da je u borbi za poboljšanje sveukupne situacije u sektoru kulture, neophodno osnaživanje ULUS-a i sličnih umetničkih udruženja:
Za rešavanje nagomilanih problema u polju umetnosti i kulture koji se tiču statusa ovog polja u društvu, budžeta koji se izdavaja za sektor kulture, radnih prava i uslova rada u polju kulture, nedostatka infrastrukture i drugih javnih resursa dostupnih za rad umetnika i kulturnih radnika, lošeg upravljanja postojećim resursima, tendencije komercijalizacije čitavog sektora i mnogih drugih problema, važno je da se osnaže postojeća strukovno-sindikalna udruženja kako bi se aktivno uključila u borbu za promenu statusa kulture i umetnosti u društvu i radnih uslova u ovom polju. Izbornu skupštinu ULUS-a vidim kao veoma ohrabrujući korak u tom pravcu u kome se ogleda i zrelost i odlučnost velikog broja umetnika, aktivnih na umetničkoj sceni, da jedno ovako važno udruženje povrati svoju prvenstveno sindikalnu a onda i širu društvenu funkciju koju bi moralo da ima.
Istoričar umetnosti, kustos i profesor na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu, Branislav Dimitrijević, pored iskazanih čestitki članovima i članicama ULUS-a, skreće pažnju na njihovo hrabro organizovanje i precizno artikulisane potrebe i zahteve:
Čestitam članovima Udruženja likovnih umetnika Srbije na istrajnosti, organizovanosti i solidarnosti, dakle na svemu onome što je ranije manjkalo da se konačno sprovede ovako tektonska promena u jednom decenijama disfunkcionalnom ali grčevito održavanom ideološko-umetničkom aparatu. Najavljene transformacije su veoma precizno i smelo iskazane i želim puno uspeha na njihovoj realizaciji svim članovima novoizabranih rukovodećih organa.
Marijana Cvetković, iz Stanice Servisa za savremeni ples, organizacije, koja godinama unazad daje nesumljiv doprinos nezavisnoj i eksperimentalnoj plesnoj i izvođačkoj sceni, smatra da je ovo pokazatelj da je moguće samoorganizovati se unutar okoštalih umetničkih institucija, uz isticanje važnosti sindikalne borbe umetnika i umetnica:
Mi, kulturni radnici, umetnici i stručnjaci u kulturi već duže vreme nemamo nikakav suštinski odnos sa javnim institucijama kulture jer su nam oduzete i predate na upravljanje oportunoj i poslušnoj manjini naših kolega koji ostvaruju tuđe interese suprotne javnom interesu. Zato je nova situacija u ULUS-u kao reprezentativnom umetničkom udruženju značajan preokret i šansa da se pokaže da je moguće samoorganizovanje, uz transparentan rad i otvaranje krucijalnih pitanja položaja umetnika koja su godinama ignorisana radi ostvarivanja privatnih interesa privilegovanih mediokriteta i oportunista na likovnoj sceni. Od novog tima očekujem da odgovorno i odlučno iskoristi priliku za preobražaj udruženja u pravcu sindikalne borbe za prava umetnika, kao i da se odupre pritiscima procesa privatizacije (nasledjenih resursa udruženja), merkantilizacije i neutralizacije daljeg odlučnog delovanja kroz unutrašnje sukobe.
Dejan Vasić, nezavisni kustos i urednik kulturno propagandnog kompleta Beton, smatra da je neophodno da u procesu daljih transformacija udruženja, umetnici adresiraju i goruće socio-ekonomske probleme šire zajednice:
Pozdravljam aktiviranje umetnika i umetnica srednje i mlađe generacije koji su se udružili i preuzeli upravljanje strukovnim udruženjem ULUS. Ovaj politički čin treba razumeti kao prvi, važan korak, dok bi drugi korak bilo prepoznavanje da se mora odgovoriti na uznapredovalu fašizaciju društva, ekološku i migrantsku krizu, opadanje životnog standarda, kao i na ukidanje teško stečenih socijalnih i političkih prava ne samo umetnika, već i širih društvenih slojeva.
Kustos u Nezavisnoj umetničkoj asocijaciji Remont, Miroslav Mića Karić, podvlači važnost solidarnosti među svim članovima i članicama ULUS-a:
Pre svega mislim da je jako važna i dobrodošla svaka inicijativa koja se bavi aktuelizacijom i rešavanjem bitnih pitanja u vezi sa poboljšanjem statusa umetnika i uslova u kojima rade. Transfromacija udruženja sa svim izazovima koji predstoje zahtevaće solidarnost i istrajnost svih članova u daljoj konsolidaciji i osnaživanju važnog činioca definisanja i odbrane zajedničkih interesa umetničke zajednice. Srećna Nova godina i srećan rad!
Najavljeni radikalni raskid sa ranijim rukovodstvom, kako ističu, ogleda se ne samo u činjenici da nikome iz ranijeg mandata nije dato poverenje, nego i u tome „da se članstvo velikom većinom glasova opredelilo da ne verifikuje odluku prethodnog Umetničkog saveta kojom je u članstvo primljena Olivera Karić Nedeljković, sestra domaćeg biznismena i političara Bogoljuba Karića“.
Ko su sve novi članovi Upravnog odbora, Umetnički savet, Nadzornog odbora i drugih tela udruženja, kao i kompletan zapisnik sa izborne skupštine možete pogledati na sajtu ULUS-a.
V.K.
