mediji

Megafon

„Država je protiv nas“: Kako se u Srbiji sužava prostor za nezavisno novinarstvo

Sedamdeset jedan otvoren slučaj napada na novinare u prvih šest meseci godine i samo jedan pravosnažno okončan slučaj, prema podacima koje navodi ANEM, govore o gotovo potpunoj nekažnjivosti. Istovremeno, novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, targetiranjem, pretnjama, finansijskim pritiscima i pokušajima da se profesionalni mediji isključe iz javnog prostora. „Država je protiv nas“, ocenjuje za Mašinu Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Sedamdeset jedan otvoren slučaj napada na novinare u prvih šest meseci godine i samo jedan pravosnažno okončan slučaj, prema podacima koje navodi ANEM, govore o gotovo potpunoj nekažnjivosti. Istovremeno, novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, targetiranjem, pretnjama, finansijskim pritiscima i pokušajima da se profesionalni mediji isključe iz javnog prostora. „Država je protiv nas“, ocenjuje za Mašinu Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

novinarke

NUNS: U julu fizički napadi na novinare, pretnje, kampanje protiv lokalnih televizija

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je u julu zabeležilo 19 slučajeva fizičkih napada i teških pretnji novinarima i medijskim radnicima, kao i kampanje protiv novinara i novinarki na lokalnim televizijama. Evidentirana su, kako se navodi u saopštenju, dva fizička napada, 14 slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i novinarki, kao i tri slučaja ostalih pretnji.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je u julu zabeležilo 19 slučajeva fizičkih napada i teških pretnji novinarima i medijskim radnicima, kao i kampanje protiv novinara i novinarki na lokalnim televizijama. Evidentirana su, kako se navodi u saopštenju, dva fizička napada, 14 slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i novinarki, kao i tri slučaja ostalih pretnji.

Tri femicida za sedam dana: Država i dalje bez odgovora, nasilje postaje poligon za senzacionalizam i mržnju

Tri femicida u svega sedam dana ponovo su otvorila pitanje zbog čega institucije ne uspevaju da zaštite žene koje prijavljuju nasilje, ali i zašto se ubistva žena u javnosti i dalje tretiraju kao pojedinačni zločini, a ne kao posledica duboko ukorenjenog rodno zasnovanog nasilja. Sagovornice Mašine, programska direktorka FemPlatza Kosana Beker i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Jelena Petković, upozoravaju da je reč o dva povezana problema: izostanku institucionalne odgovornosti i medijskoj praksi koja dodatno narušava dostojanstvo žrtava.

Tri femicida u svega sedam dana ponovo su otvorila pitanje zbog čega institucije ne uspevaju da zaštite žene koje prijavljuju nasilje, ali i zašto se ubistva žena u javnosti i dalje tretiraju kao pojedinačni zločini, a ne kao posledica duboko ukorenjenog rodno zasnovanog nasilja. Sagovornice Mašine, programska direktorka FemPlatza Kosana Beker i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Jelena Petković, upozoravaju da je reč o dva povezana problema: izostanku institucionalne odgovornosti i medijskoj praksi koja dodatno narušava dostojanstvo žrtava.

REM sednica

Nije izabran predsednik Saveta REM-a, Valić Nedeljković kaže da je sigurna da će biti izabran na narednoj sednici

Nakon konstitutivne sednice Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), najstarija članica Saveta Dubravka Valić Nedeljković izjavila je da predsednik, odnosno predsednica REM-a nije izabran, ali da očekuje da će to biti učinjeno na narednoj sednici, koja bi trebalo da bude održana do kraja jula.

Nakon konstitutivne sednice Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), najstarija članica Saveta Dubravka Valić Nedeljković izjavila je da predsednik, odnosno predsednica REM-a nije izabran, ali da očekuje da će to biti učinjeno na narednoj sednici, koja bi trebalo da bude održana do kraja jula.

REM

Povratak u REM uprkos kritikama: „Institucije se ne popravljaju spolja, već iznutra“

Sedam meseci nakon što su podneli ostavke zbog, kako su tvrdili, nezakonitosti u izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), četvoro nezavisnih članova odlučilo je da se vrati u instituciju. U razgovoru za Mašinu objašnjavaju zašto smatraju da se okolnosti jesu promenile, šta očekuju od rada Saveta koji je trenutno podeljen odnosom 4:4, zbog čega smatraju da izbor devetog člana nije jedina važna tema, ali i kako odgovaraju na kritike da su svojim povratkom dali legitimitet instituciji kojoj građani godinama ne veruju.

Sedam meseci nakon što su podneli ostavke zbog, kako su tvrdili, nezakonitosti u izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), četvoro nezavisnih članova odlučilo je da se vrati u instituciju. U razgovoru za Mašinu objašnjavaju zašto smatraju da se okolnosti jesu promenile, šta očekuju od rada Saveta koji je trenutno podeljen odnosom 4:4, zbog čega smatraju da izbor devetog člana nije jedina važna tema, ali i kako odgovaraju na kritike da su svojim povratkom dali legitimitet instituciji kojoj građani godinama ne veruju.

Kamere

Veran Matić: „Javni interes zamenjen finansiranjem propagandne mreže“

Od početka godine u Srbiji je registrovano najmanje 88 novih medija, dok je na 140 završenih konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja raspodeljeno oko 1,7 milijardi dinara. Analize Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokazuju da je značajan deo novca završio kod nekoliko velikih medijskih grupacija i njihovih povezanih firmi, dok se istovremeno ubrzano širi mreža novih lokalnih portala. Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić za Mašinu ocenjuje da sistem projektnog sufinansiranja više ne ostvaruje svoju prvobitnu svrhu i upozorava da profesionalni lokalni mediji ostaju bez sredstava neophodnih za opstanak.

Od početka godine u Srbiji je registrovano najmanje 88 novih medija, dok je na 140 završenih konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja raspodeljeno oko 1,7 milijardi dinara. Analize Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokazuju da je značajan deo novca završio kod nekoliko velikih medijskih grupacija i njihovih povezanih firmi, dok se istovremeno ubrzano širi mreža novih lokalnih portala. Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić za Mašinu ocenjuje da sistem projektnog sufinansiranja više ne ostvaruje svoju prvobitnu svrhu i upozorava da profesionalni lokalni mediji ostaju bez sredstava neophodnih za opstanak.

Kamere

Monitoring medijskog pluralizma 2026: Srbija u zoni visokog rizika za medijske slobode

Srbija je među državama sa najslabijim rezultatima u oblasti zaštite novinara i medijskog pluralizma, pokazuje izveštaj Monitoring medijskog pluralizma 2026 (Media Pluralism Monitor – MPM 2026) koji je objavio Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (CMPF). Sa ukupnom ocenom od 74 odsto rizika, Srbija je svrstana u grupu zemalja visokog rizika u sve četiri ključne oblasti – od zaštite novinara i regulatornog okvira do političke nezavisnosti i tržišnog pluralizma.

Srbija je među državama sa najslabijim rezultatima u oblasti zaštite novinara i medijskog pluralizma, pokazuje izveštaj Monitoring medijskog pluralizma 2026 (Media Pluralism Monitor – MPM 2026) koji je objavio Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (CMPF). Sa ukupnom ocenom od 74 odsto rizika, Srbija je svrstana u grupu zemalja visokog rizika u sve četiri ključne oblasti – od zaštite novinara i regulatornog okvira do političke nezavisnosti i tržišnog pluralizma.

Železnička stanica u Novom Sadu; Foto: Mašina

BIRODI: Izveštavanje o nadstrešnici pokazuje duboku medijsku polarizaciju

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) predstavio je rezultate monitoringa izveštavanja televizija o temi pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ukazujući na izraženu medijsku polarizaciju i gotovo potpuno povlačenje ove teme iz programa televizija sa nacionalnim pokrivanjem.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) predstavio je rezultate monitoringa izveštavanja televizija o temi pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ukazujući na izraženu medijsku polarizaciju i gotovo potpuno povlačenje ove teme iz programa televizija sa nacionalnim pokrivanjem.

Kamera

Više od polovine novinara u Crnoj Gori koristi veštačku inteligenciju, ali nedostaju jasna pravila za njenu primenu

Generativna veštačka inteligencija postala je deo svakodnevnog rada u crnogorskim redakcijama, ali njena primena i dalje nije uređena jasnim pravilima. Istraživanje Sindikata medija Crne Gore (SMCG) pokazalo je da više od polovine novinara koristi AI u radu, dok istovremeno raste zabrinutost zbog profesionalne autonomije, autorskih prava i odgovornosti za sadržaj.

Generativna veštačka inteligencija postala je deo svakodnevnog rada u crnogorskim redakcijama, ali njena primena i dalje nije uređena jasnim pravilima. Istraživanje Sindikata medija Crne Gore (SMCG) pokazalo je da više od polovine novinara koristi AI u radu, dok istovremeno raste zabrinutost zbog profesionalne autonomije, autorskih prava i odgovornosti za sadržaj.

Foto: Studenti u maršu

Mladi u fokusu medija, ali ne i u centru javnog dijaloga

Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ pokazuje da su studenti i mladi tokom prethodne godine dobili najveću medijsku pažnju do sada, ali da su o njima i dalje češće govorili političari, institucije i drugi akteri nego oni sami. Analiza gotovo četiri hiljade medijskih i Instagram objava otkriva duboko podeljenu medijsku sliku – od predstavljanja mladih kao pokretača društvenih promena do njihovog označavanja kao pretnje društvenom poretku.

Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ pokazuje da su studenti i mladi tokom prethodne godine dobili najveću medijsku pažnju do sada, ali da su o njima i dalje češće govorili političari, institucije i drugi akteri nego oni sami. Analiza gotovo četiri hiljade medijskih i Instagram objava otkriva duboko podeljenu medijsku sliku – od predstavljanja mladih kao pokretača društvenih promena do njihovog označavanja kao pretnje društvenom poretku.

REM

Članovi Saveta REM-a u ostavci: O povratku na funkciju može odlučiti samo Skupština

Članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji su podneli ostavke saopštili su da zaključak skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje nije dovoljan osnov za njihov povratak na funkcije, ocenjujući da pravne nedoumice može da razreši isključivo Narodna skupština.

Članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji su podneli ostavke saopštili su da zaključak skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje nije dovoljan osnov za njihov povratak na funkcije, ocenjujući da pravne nedoumice može da razreši isključivo Narodna skupština.

Megafon

Civilni sektor i medijske organizacije traže razjašnjenje postupanja prema novinarima i njihovim sagovornicima

Predstavnici civilnog društva i medijskih organizacija izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog postupanja nadležnih organa prema vojnom analitičaru Aleksandru Radiću, kao i zbog mera koje su u okviru iste istrage obuhvatile novinare i urednike medija koji su izveštavali o navodnoj upotrebi zvučnog oružja tokom protesta 15. marta 2025. godine. Upozoravaju da takvi potezi mogu imati zastrašujući efekat na slobodu izražavanja, medijske slobode i javnu raspravu o pitanjima od opšteg interesa, te zahtevaju da institucije javnosti hitno pruže potpune informacije o pravnom osnovu svih preduzetih radnji.

Predstavnici civilnog društva i medijskih organizacija izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog postupanja nadležnih organa prema vojnom analitičaru Aleksandru Radiću, kao i zbog mera koje su u okviru iste istrage obuhvatile novinare i urednike medija koji su izveštavali o navodnoj upotrebi zvučnog oružja tokom protesta 15. marta 2025. godine. Upozoravaju da takvi potezi mogu imati zastrašujući efekat na slobodu izražavanja, medijske slobode i javnu raspravu o pitanjima od opšteg interesa, te zahtevaju da institucije javnosti hitno pruže potpune informacije o pravnom osnovu svih preduzetih radnji.

Kamere

Slučaj AI novinara na Hepiju: Tehnološki napredak ili vreme da „povučemo ručnu“

Pojava prezentera generisanih veštačkom inteligencijom na televiziji Hepi otvorila je brojna pitanja o budućnosti i sadašnjosti novinarstva. Hoćemo li moći da verujemo medijima, gde nestaju granice između stvarnosti i iluzije, koliko nam služi tehonologija i koji su dometi veštačke inteligencije u novinarstvu, razgovaramo sa Jelenom Kleut i Aleksandrom Krstić, stručnjakinjama za medije i komunikologiju.

Pojava prezentera generisanih veštačkom inteligencijom na televiziji Hepi otvorila je brojna pitanja o budućnosti i sadašnjosti novinarstva. Hoćemo li moći da verujemo medijima, gde nestaju granice između stvarnosti i iluzije, koliko nam služi tehonologija i koji su dometi veštačke inteligencije u novinarstvu, razgovaramo sa Jelenom Kleut i Aleksandrom Krstić, stručnjakinjama za medije i komunikologiju.

Blokada RTS-a; Foto: Mašina

Zašto mladi u Srbiji, više nego u regionu, proveravaju informacije iz medija?

Mladi u Srbiji svakodnevno više proveravaju informacije nego njihovi vršnjaci u regionu, pokazuje studija „Sledeća generacija – Šta znamo: Mis/dezinformacije na Zapadnom Balkanu“. Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Milica Borjanić za Mašinu navodi da mladi godinama unazad nemaju poverenja u medije, da su dezinformacije u domaćim medijima česte i da su zbog toga mladi skeptični prema medijskom sadržaju koji do njih dolazi.

Mladi u Srbiji svakodnevno više proveravaju informacije nego njihovi vršnjaci u regionu, pokazuje studija „Sledeća generacija – Šta znamo: Mis/dezinformacije na Zapadnom Balkanu“. Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Milica Borjanić za Mašinu navodi da mladi godinama unazad nemaju poverenja u medije, da su dezinformacije u domaćim medijima česte i da su zbog toga mladi skeptični prema medijskom sadržaju koji do njih dolazi.

novinarke

Istraživanje Rojtersovog instituta: Publika nagrađuje Mašinu i druge nezavisne medije zbog izveštavanja o korupciji i protestima

Publika u Srbiji sve više prepoznaje i prati medije koji se bave korupcijom, društvenim problemima i protestima, navodi se u ovogodišnjem Digital News Report 2026 Rojters Instituta. U delu izveštaja posvećenom Srbiji, Mašina je izdvojena među digitalnim medijima koji uspevaju da privuku publiku zahvaljujući angažovanom izveštavanju sa terena i praćenju društvenih događaja.

Publika u Srbiji sve više prepoznaje i prati medije koji se bave korupcijom, društvenim problemima i protestima, navodi se u ovogodišnjem Digital News Report 2026 Rojters Instituta. U delu izveštaja posvećenom Srbiji, Mašina je izdvojena među digitalnim medijima koji uspevaju da privuku publiku zahvaljujući angažovanom izveštavanju sa terena i praćenju društvenih događaja.

press

NUNS, UNS i Savet za štampu preporučili primenu smernica za izveštavanje o deci u osetljivim situacijama

Organizacija „Prijatelji dece Srbije“ izradila je publikaciju „Smernice za izveštavanje o deci u osetljivim situacijama – Operativni alat za redakcije“, namenjenu urednicima, novinarima i drugim medijskim profesionalcima kao praktičnu podršku u donošenju etičkih i profesionalnih odluka prilikom izveštavanja o deci.

Organizacija „Prijatelji dece Srbije“ izradila je publikaciju „Smernice za izveštavanje o deci u osetljivim situacijama – Operativni alat za redakcije“, namenjenu urednicima, novinarima i drugim medijskim profesionalcima kao praktičnu podršku u donošenju etičkih i profesionalnih odluka prilikom izveštavanja o deci.

Kamera

N1, Nova, Danas i Radar prodati Alpak kapitalu, vlasniku Juronjuza

Međunarodna investiciona grupa Alpak kapital (Alpac Capital) kupila je kompaniju Adria News Network (ANN), u čijem su vlasništvu mediji N1, Nova, Danas i Radar. Manjinski akcionari Junajted grupe (United Group) Dragan Šolak i Viktorija Boklag smatraju da je ova prodaja nezakonita i pravno ništavna i upozoravaju da može imati posledice po uređivačku nezavisnost medija.

Međunarodna investiciona grupa Alpak kapital (Alpac Capital) kupila je kompaniju Adria News Network (ANN), u čijem su vlasništvu mediji N1, Nova, Danas i Radar. Manjinski akcionari Junajted grupe (United Group) Dragan Šolak i Viktorija Boklag smatraju da je ova prodaja nezakonita i pravno ništavna i upozoravaju da može imati posledice po uređivačku nezavisnost medija.

Kamere

Medijski konkursi: Alo i Informer 58 miliona, a Radoici Milosavljeviću 50 miliona dinara

Najviše novca iz javnog budžeta, odnosno više od 50 miliona dinara, dobili su na medijskim konkursima ove godine zbirno mediji u vlasništvu Radioice Milosavljevića – RTV Kruševac, TV Pirot, TV Leskovac, RTV Caribrod, TV Požega, RTV Brus i Kanal M, pokuzuje analiza Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Pojedinačno gledano, na prvih 45 završenih medijskih konkursa, najviše sredstava dobila je Zona plus iz Niša – više od 27 miliona od Pirota, Dimitrovgrada, Svrljiga i Niša.

Najviše novca iz javnog budžeta, odnosno više od 50 miliona dinara, dobili su na medijskim konkursima ove godine zbirno mediji u vlasništvu Radioice Milosavljevića – RTV Kruševac, TV Pirot, TV Leskovac, RTV Caribrod, TV Požega, RTV Brus i Kanal M, pokuzuje analiza Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Pojedinačno gledano, na prvih 45 završenih medijskih konkursa, najviše sredstava dobila je Zona plus iz Niša – više od 27 miliona od Pirota, Dimitrovgrada, Svrljiga i Niša.

studenti

BIRODI: Izraz „blokader“ u medijima upotrebljen više od 85.000 puta od početka godine

Organizacija Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštila je da je izraz „blokader“ od početka godine u domaćim medijima upotrebljen više od 85.000 puta, ukazujući na intenzivnu medijsku kampanju i sve češće korišćenje tog termina u političkom i društvenom diskursu.

Organizacija Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštila je da je izraz „blokader“ od početka godine u domaćim medijima upotrebljen više od 85.000 puta, ukazujući na intenzivnu medijsku kampanju i sve češće korišćenje tog termina u političkom i društvenom diskursu.

Tabloidi kao produžena ruka vlasti: Jedna pravila za univerzitet, druga za policiju

Dok su u slučaju smrti studentkinje tabloidi unapred presuđivali univerzitetu, rektoru i dekanu, u slučaju ubistva na Senjaku i prisustva tadašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića isti mediji insistiraju na procedurama i „efikasnosti države“, ocenjuje novinarka KRIK-a Tamara Todorović, ukazujući na selektivno izveštavanje i zaštitu ljudi bliskih vlasti.

Dok su u slučaju smrti studentkinje tabloidi unapred presuđivali univerzitetu, rektoru i dekanu, u slučaju ubistva na Senjaku i prisustva tadašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića isti mediji insistiraju na procedurama i „efikasnosti države“, ocenjuje novinarka KRIK-a Tamara Todorović, ukazujući na selektivno izveštavanje i zaštitu ljudi bliskih vlasti.

kamere

Tri godine kasnije: medijska slika posle majskih tragedija ostala ista, vidljiv mali pomak na nivou statističke greške

U periodu od 4. maja do 3. juna 2023. godine devet štampanih medija u Srbiji obuhvaćenih analizom Saveta za štampu objavilo je ukupno 2.113 strana o tragediji u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju. Od pregledanih 1.507 strana, zabeleženo je ukupno 1.011 prekšaja Kodeksa novinara Srbije. Novinarka i osnivačica inicijative „Za Tebe: #VažnoJe“ An Mari Ćurčić za Mašinu kaže da je posle majskih tragedija 2023. godine medijska slika Srbije ostala ista, uz malo pomaka na nivou statističke greške.

U periodu od 4. maja do 3. juna 2023. godine devet štampanih medija u Srbiji obuhvaćenih analizom Saveta za štampu objavilo je ukupno 2.113 strana o tragediji u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju. Od pregledanih 1.507 strana, zabeleženo je ukupno 1.011 prekšaja Kodeksa novinara Srbije. Novinarka i osnivačica inicijative „Za Tebe: #VažnoJe“ An Mari Ćurčić za Mašinu kaže da je posle majskih tragedija 2023. godine medijska slika Srbije ostala ista, uz malo pomaka na nivou statističke greške.

Kamera

Srbija među najgorima u Evropi na Indeksu medijskih sloboda

Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu rangirana na 104. mesto, od ukupno 180 zemalja, i kao takva je među najgorima u Evropi, pokazuje novi izveštaj Reportera bez granica, prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Prošle godine Srbija se nalazila na 96. mestu, a i ove godine rangirana je u grupu zemalja gde je „teška situacija". 

Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu rangirana na 104. mesto, od ukupno 180 zemalja, i kao takva je među najgorima u Evropi, pokazuje novi izveštaj Reportera bez granica, prenosi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Prošle godine Srbija se nalazila na 96. mestu, a i ove godine rangirana je u grupu zemalja gde je „teška situacija”. 

Dejan Anastasijević

ANEM: 19 godina bez pravde, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića i dalje bez epiloga

Prošlo je 19 godina od pokušaja atentata na novinara Dejana Anastasijevića, a ovaj slučaj i dalje ostaje bez efikasne istrage i sudskog epiloga. U noći između 13. i 14. aprila 2007. godine, ispod prozora sobe u kojoj je spavao sa suprugom postavljene su dve bombe. Jedna je eksplodirala i oštetila drugu, a šrapneli su se rasuli po stanu.

Prošlo je 19 godina od pokušaja atentata na novinara Dejana Anastasijevića, a ovaj slučaj i dalje ostaje bez efikasne istrage i sudskog epiloga. U noći između 13. i 14. aprila 2007. godine, ispod prozora sobe u kojoj je spavao sa suprugom postavljene su dve bombe. Jedna je eksplodirala i oštetila drugu, a šrapneli su se rasuli po stanu.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs