Trenutno upravljanje poslovima glavnog grada kroz Privremeni organ Grada Beograda izgleda sasvim odgovara vladajućoj stranci koja ima većinu u ovom telu ali i manje kontrole koju bi vršila Skupština i pozornost javnosti. Aleksandar Šapić tako nesmetano sprovodi privatizacijsku politiku SNS-a iako bi bilo očekivano da se za neke važne odluke sačeka izlazak iz trenutnog VD stanja u gradskoj upravi.
Održavanje i unapređenje javnog prevoza u Beogradu izgleda nisu dovoljno značajni za Šapića pa je tako kroz Privremeni organ progurao još jednu odluku kojom se zadaje veliki udarac javnom prevozniku GSP-u i dodatno pogoduje privatnicima. Na red za privatizaciju su došle linije iz poteza 100 i 700, kao i u prethodnim slučajevima privatizovanja gradskih linija korisnici ovih linija nemaju previše razloga da se nadaju boljoj ili sigurnijoj usluzi prevoza.
O potencijalnim rešenjima za održavanje i poboljšanje javnog prevoza u glavnom gradu Srbije smo razgovarali sa predstavnicima stranke Zeleno levi front i stranke Zajedno, koji su i u prethodnom periodu izlazili sa konkretnim predlozima i kritikama poteza aktuelne vlasti u Beogradu.
„Zeleno levi front smatra da je neophodno očuvati GSP, jer privatni prevoznici nemaju motivaciju da održavaju kvalitet voznog parka niti im je primarni interes zadovoljstvo korisnika, već profit i pređeni kilometri. Grad na taj način teže može da utiče na kvalitet voznog parka, a i dovodi sebe u zavisan položaj od privatnih prevoznika, koji u nekom trenuku mogu da počnu da diktiraju uslove i podižu svoje cene, jer grad neće moći lako da ih zameni“, kaže za Mašinu Zoran Bukvić, koordinator za saobraćaj ZLF-a.
Naš sagovornik smatra da bi privatnicima mogle da se prepuste striktno prigradske linije, koje povezuju udaljenije gradske opštine kao što su Lazarevac, Mladenovac, Sopot i Obrenovac, kao i podavalska mesta.
U ZLF-u smatraju i da javni prevoz treba da se unapredi i tako što će se tramvajska mreža proširiti, ali i „provući“ kroz centralno gradsko jezgro.
Sa ovim su saglasni i u beogradskom odboru stranke Zajedno čiji je Tim za saobraćaj, predvođen saobraćajnim inženjerom i međunarodnim ekspertom za saobraćaj, Dragomirom Lukićem, izneo sveobuhvatne planove za rešavanje saobraćajnih izazova u Beogradu.
„Naš plan podrazumeva proširenje tramvajske mreže na Novi Beograd, Zemun, Cerak, Veliki Mokri Lug, Makiš, Ada Huju, Karaburmu i druge delove grada, kao i vraćanje ukinutih trolejbuskih linija, nabavku električnih vozila, zamenu dizel motora u autobusima kao i zabranu transporta opasnih materija kroz vračarski tunel“, pojašnjava za Mašinu Đorđe Miketić predsednik grafskog odbora stranke Zajedno.
Inače, u stranci Zajedno smatraju da je potrebno ojačati javno saobraćajno preduzeće GSP – sve autobuske linije vratiti pod okrilje ovog preduzeća čime će se smanjiti korupcija, a podići bezbednost i kvalitet javnog saobraćaja.
Rešenje za saobraćajni kolaps Beograda je hitna revitalizacija BG voz-a
Za stranku Zajedno, hitne mere podrazumevaju prioritetno ulaganje u BG voz i šinske sisteme.
„Prioritet je hitna revitalizacija BG voza. Odmah pustiti linije do Pančeva, Pazove, a utrostručiti brojem polazaka iz Lazarevca i Mladenovca“, kaže Miketić koji dodaje i da je smer ka Pančevu spreman pošto je nova pruga urađena pre pet godina. „Ali BG voz ne saobraća da bi se sačuvao monopol privatnog prevoznika Pantransport-a, finansijera SNS-a“, tvrdi Miketić.
Tim stranke Zajedno predlaže i produženje koloseka BG voza kroz već izgrađene tunele „Karaburma“ i produžetak linija BG voza do Karaburme, Višnjice i Mirijeva.
I Zoran Bukvić iz ZLF-a smatra da je potrebno investirati u BG voz, odnosno kupiti nove kompozicije, „grubo između 30 – 40 kom i obnoviti opremu, i naravno izgraditi metro“.
„Do izgradnje metroa, neophodno je javnom prevozu dati prednost kroz širenje mreže žutih traka/tramvajskih baštica, ali je možda potrebno ići i na naplatu prolaska automobila kroz centar, koncipiranu tako da veće vozilo plaća više. U EU su trenutno popularne low emission zones, ali mislim da bi se to ovde percipiralo kao mera usmerena protiv siromašnijih slojeva“, kaže Bukvić za Mašinu.
Kako finansirati javni prevoz
Pitanje finansiranja javnog prevoza je ključno za njegovo održavanje i unapređenje, naši sagovornici imaju donekle slične poglede na rešenje ovog problema. Progresivne zamisli se vode time da se obezbedi stalno finansiranje ali i mogućnost ulaganja bez naplate karata od građana kao krajnjih korisnika, odnosno da javni prevoz bude besplatan za sve kategorije korisnika.
„Dugoročno rešenje trenutnog stanja vidimo u promeni načina finasiranja javnog prevoza“, kaže nam Bukvić koji dodaje i da je ZLF pripremio manju studiju o ovom pitanju koju će uskoro prezentovati javnosti.
„Ideja je da se javni prevoz u Beogradu finansira kroz neku vrstu ekološke takse koju bi plaćali poslodavci, u skladu sa visinom zarada zaposlenih“, pojašnjava Bukvić.
Sličan model primenjuju se već u Francuskoj (Dankirk, Monpelje) ili u Talinu, što su primeri o kojima ste već mogli da čitate na Mašini.
U sličnom pravcu razmišljaju i u stranci Zajedno koja bi zagovarala formiranje javnog fonda GSP-a.
„U taj fond bi poslodavci direktno uplaćivali mesečne karte zaposlenih što bi ubrzo pokriolo 85% svih troškova ovog preduzeća a subvencionisanje iz budžeta bi se moglo prekinuti te bi Beograd mogao imati besplatan a kvalitetan i siguran javni prevoz za sve ostale kategorije građana“, rekao je Miketić za Mašinu.
„Da podvučemo, javni prevoz ne smemo posmatrati kao nužno zlo, već kao resurs koji se mora očuvati i unaprediti, a i sistem vrednosti mora biti takav da se ne dozvoljava da se korisnik javnog prevoza predstavlja kao gubitnik“, zaključuje Bukvić.
M.M.
