Naučni radnici i radnice su održali protest danas u Beogradu. Na trgu Nikole Pašića se okupilo oko hiljadu ljudi, koji su, nakon govora predstavnika Sindikata nauke krenuli u protestnu šetnju do Vlade Republike Srbije.
Povod za protest je decenijski problem velikog dela naučne zajednice u Srbiji, koji ne može da ostvari svoja prava na dostojanstven rad.
„Treba da pokažemo da smo jaki, jedinstveni i da istrajemo u našim zahtevima“ rekla je na današnjem protestu naučnika dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke i naglasila je da budžetski izdaci koji su potrebni da se problemi sa radnim položajem u sektoru nauke reše, nisu veliki.
„Za naš zahtev treba svega tri milijarde dinara iz budžeta Republike Srbije“, rekla je Jovović.
Sindikat nauke od nadležnih institucija zahteva siguran posao za sve naučnike, jednake plate za jednak rad i doslednu primenu zakona u sektoru nauke, kojima se reguliše rad.
Budući da put dijaloga i saradnje sa nadležnima nije dovelo do poboljšanja radnog položaja naučnika, Sindikat nauke je krajem prošle godine pokrenuo kampanju za dostojanstven rad u nauci.
Od početka kampanje organizatori su prikupili podršku preko 2000 zaposlenih u naučno-istraživačkim organizacijama, fakultetima i inovacionim centrima, a potpise podrške objavili su uoči današnjeg protesta.
Iako nadležni pretežno ćute o problemu i zahtevima naučnih radnica i radnika ima indicija da su primetili kampanju Sindikata nauke. Uoči današnjeg protesta Ministarstvo prostvete, nauke i tehnološkog razvoja ispunilo je drugi zahtev kampanje „Za dostojanstven rad u nauci“.
Naime, ministar Branko Ružić je potpisao program institucionalnog finansiranja koji će dati osnovu naučnicima zaposlenim na fakultetima za potpisivanje ugovora o radu na neodređeno vreme, odnosno koliko im traje zvanje, potvrdila je za Danas predsednica Sinidkata nauke dr Đurđica Jovović.
„Ne odustajemo sve dok se i prvi zahtev ne ispuni“, poručili su iz kampanje „Za dostojanstven rad o nauci“.
„Bez obzira što je donošenjem Programa institucionalnog finansiranja akreditovanih NIO u Republici Srbiji načinjen važan korak u ispunjenju našeg drugog zahteva, i dalje ostaje prvi zahtev koji direktno ugrožava veliku većinu naučnih radnika Srbije koji su godinama „zaglavljeni“ u zastarelim kategorijama. Te kategorije na osnovu kojih se isplaćuju plate naučnim radnicima i radnicama definisane su na osnovu uspeha istraživača u periodu 2005-2010, i nakon toga ni jednom nije rađena evaluacija naučnih rezultata.“
Kako je ranije za Mašinu objasnila dr Aleksandra Pavićević sa Etnografskog instituta Srpske akademije nauke i umetnosti komentarišući radni status naučnika:
„Istraživači zaposleni u institutima bili su finansirani na osnovu projekata, njihove zarade nisu tretirane kao zarade stalno zaposlenih, često je bilo kašnjenja plata, a mnoga prava koja proističu iz radnog odnosa bila su im uskraćena“.
A.J.
