Još uvek nezvanični rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji, možda ostavljaju neke nedoumice oko formiranja buduće Vlade, ali oko broja poslaničkih mandata u Skupštini, koja će između ostalog odlučivati i o zakonima iz domena radnih prava, za sada nema previše nejasnoća. U razgovoru sa stručnjakom za radna prava Mariom Reljanovićem pokušali smo da anticipiramo kako bi se novi saziv Skupštine odnosio spram radnih prava.
„Mislim da će se već ove godine reaktivirati priča o nacrtima zakona koji su prošli javnu raspravu – o sezonskim radnicima i o radnim praksama, kao i da se može očekivati formiranje radne grupe za pisanje novog Zakona o radu. Od drugih zakona, možemo očekivati Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je takođe prošao javnu raspravu ali nije otišao dalje od toga u prethodnom mandatu Vlade“, kaže Reljanović za Mašinu.
Ukoliko bi naš sagovornik imao priliku da odlučuje o tome, on bi obustavio rad na svim pomenutim zakonima i stavio na javnu raspravu Zakon o radu prema modelu koji je uradio Centar za dostojanstven rad u cilju njegovog unapređivanja, usaglašavanja sa socijalnim partnerima i sa konačnim ciljem uvođenja u formalnu proceduru usvajanja.
Pored toga, Reljanović bi stavio akcenat na: „ozbiljne primedbe na nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu u cilju njegovog poboljšanja, novi Zakon o štrajku, Zakon o agencijskom zapošljavanju i Zakonu o socijalno-ekonomskom savetu (pod uslovom da oni ne budu obuhvaćeni novim – pomenutim – Zakonom o radu)“.
Reljanović smatra da je potrebno pokrenuti i procedure za ukidanje važećeg zakona o sezonskim radnicima kao i uredbe kojom je pokrenut program „Moja prva plata“, za koje smatra da su neustavni. On kaže da su potrebne i hitne izmene Zakona o radu u delu koji se odnosi na rad van radnog odnosa.
„Ništa od ovoga međutim nije realan scenario, imajući u vidu Skupštinsku većinu koja će formirati novu Vladu“, kaže Reljanović.
Bitka za Zakon o radu
„Mislim da je realno da se novi Zakon o radu donese što pre – pod time mislim u naredne dve do dve ipo godine – jer će se, ukoliko se to ne dogodi, vlast teško odlučiti da servira novu gorku pilulu radnicima u godini pre izbora, ili samoj izbornoj godini“, smatra Reljanović.
On dodaje i da će dosta toga zavisiti i od raspodele resora i same ličnosti novog ministra za rad, ali sumnja da će se „oni koji nisu čak ni u uslovima pandemije odustali od sprovođenja antiradničkih mera sada ograničavati kada je reč o daljoj realizaciji ovakvih politika“.
Naš sagovornik veruje da će novi Zakon o radu sadržati „nova egzotična rešenja kada je reč o umanjenju dostignutih i međunarodno priznatih standarda uslova rada i da će na neki način biti kompilacija loših rešenja koja se koriste u Evropi, pa čak i šire – u drugim zemljama koje trče trku do dna“.
Ipak, ohrabrenje nalazi u tome što će političke snage koje su prihvatile na sebe promovisanje drugačijih ideja od dosadašnjih politika, imati pedesetak poslanika u Narodnoj skupštini, što će, veruje Reljanović, biti jako važno u smislu javne promocije alternativnih rešenja.
„Ne gajim nikakve iluzije da će tortura većine koja je na delu u skupštini prethodnih desetak godina imati razumevanja za njihovu argumentaciju i da će to uticati na konačan izgled normativnih akata koji će se usvajati u narednom periodu, ali će to biti dobra prilika da se javnost upozna sa postojanjem mogućnosti drugačijeg sistema radničkih prava“, kaže Reljanović.
Kao jedan od razloga „relativnog neuspeha“ opozicije na okončanim izborima, Reljanović vidi nemogućnost da se „širem krugu ljudi na jednostavan način predoči da stabilnost koju promoviše SNS i za koju su na koncu birači većinom glasali, ne vodi nikakvom prosperitetu već naprotiv daljem osiromašenju najvećeg broja radnika Srbije, kao i da postoji jasan plan kako bi svi ti ljudi svojim radom mogli za sebe da obezbede daleko viši standard življenja“.
„Čini se da je u nedostatku jasne artikulacije takvih poruka prosečan birač izabrao opciju koja mu se činila kao najpogodnija u smislu samo da ne bude gore, a upravo smo izabrali vlast koja će aktivno raditi na daljem pogoršanju položaja radnika i radnica, ali i svih socijalno ugroženih slojeva stanovništva“, zaključuje Reljanović.
M.M.
