„Amandman poslanika Harisa Silajdžića iz Stranke za Bosnu i Hercegovinu, koji je predložio omogućavanje izgradnje novih MHE u FBiH, oboren je sa 24 glasa protiv, 14 za i 27 suzdržanih, čime je osujećen njegov pokušaj da obezvrijedi borbu desetina hiljada građana i građanki“, objavili su iz Fondacije za društene promjene – ACT.
„U pitanju je velika pobjeda aktivističkog pokreta u Bosni i Hercegovini“, komentariše za Mašinu Lejla Kusturica, direktorka ACT-a.
Podsetimo, Silajdžić je nedavno podneo amandman na Prijedlog Zakona o električnoj energiji FbiH, o kome je juče odlučivao parlament Federacije BiH. Ovim amandmanom bi iz predloga zakona bila izuzeta zabrana izgradnje novih malih hidroelektrana instalisane snage do i uključivo 10 MW na celoj teritoriji entiteta FbiH.
Iako je zabrana donesena prošlog jula, ove godine je morao biti formulisan novi zakon
Zabrana je već uneta u postojeći zakon o električnoj energiji u formi zabrane automatskog dodeljivanja energetskih dozvola investitorima koji dobiju koncesije da grade MHE, o čemu smo ranije detaljno pisali.
„Kao što znamo zabrana gradnje malih hidroelektrana je usvojena prije tačno godinu dana, 7.7. 2022. godine. Međutim, zbog određenih legislativnih procesa taj zakon je morao biti napravljen ispočetka“, objašnjava Kusturica. Kako dodaje, aktivstkinje i aktivisti su se izborili da zabrana ostane u novom zakonu.
Ova dešavanja su od regionalnog značaja jer takva zabrana predstavlja zasad najprogresivniju meru protiv izgradnje štetnih mini i malih derivacionih hidroelektrana. Po važećim planovima na Balkanskom poluostrvu je planirano oko 3200 MHE. Zarad manje od 4% godišnjih potreba u struji država u kojima se grade (aktuelno manje jer nisu sve izgrađene) žrtvuju se ekosistemi poslednjih slobodnih i neretko pitkih reka na evropskom kontinentu.
Dozvole za MHE dobijane na upitne načine, pa su mnoge i oborene
„Mi se nastavljamo boriti. Ovo nije jedan jedini ekološki problem, ali sigurno jeste onaj koji je uspio da mobilizira najveći broj ljudi širom Bosne i Hercegovine“, komentariše Kusturica. Ona ističe da male hidroelektrane ne donose nikakvu korist za lokalne zajednice, a stvaraju ogromno bogatstvo za investitore.
„Pravnom analizom je pokazano da su i dozvole i koncesioni ugovori i razne saglasnosti dobivane na najrazličitije upitne načine. Veliki broj dozvola je i oboren na sudovima, procesi još uvijek teku. Pravnice naše su uspjele da ponište ogroman broj dozvola upravo zato što je sud rekao da nisu ispoštovani zakonski propisi“, skreće pažnju Kusturica.
O Prijedlogu Zakona o električnoj energiji je trebalo da se glasa krajem juna, ali je ta sednica odložena. aktivisti su se tada našli u nebranom grožđu: sa jedne strane, imali su vrlo kratko vreme da organizuju kampanju za odbacivanje amandmana. Sa druge, bilo je važno da se zabrana potvrdi što pre, da bi se obeshrabrilo izdavanje novih koncesija i drugih dozvola.
Silajdžićev amandman je odbačen na sednici parlamenta entiteta održanoj 6. jula, a Prijedlog Zakona o električnoj energiji FbiH je dobio podršku 53 poslanika Predstavničkog doma Parlamenta FBiH, uz 19 suzdržanih i četiri glasa protiv, javlja ACT.
„U predmetnom zakonskom rješenju zadržana je zabrana što je bio jedan od zahtjeva udruženja građana i neformalnih grupa građana Koalicija za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine i cjelokupne šire javnosti, navodi se u saopštenju ACT-a.
Da bi zakon bio usvojen potrebno je da o njemu potvrdno glasa i gornji dom dvodomnog parlamenta.
„Očekujemo da i Dom naroda na prvoj sljedećoj sjednici usvoji Zakon o električnoj energiji FBiH u istoj formi kako bismo u što skorijem roku mogli svjedočiti pravosnažnošću i primjeri ovog značajnog zakonskog propisa“, komentarišu iz ACT-a.
Kako smo ranije pisali, zabrana dodeljivanja energetskih dozvola po automatizmu je rezultat petnaestogodišnje borbe građana BiH protiv MHE.
„Mi se nastavljamo boriti solidarno za naša prirodna dobra – ljudi će se držati skupa a naše rijeke i šume neće ostati same“, zaljučuje Kusturica.
I.K.
