Početna sredstva u fondu iznosiće nešto manje od 400 miliona evra – jedanaest puta manje nego što košta najskuplja superjahta na svetu, u rangu desete na svetu. Oko 116 puta manje nego što je bio godišnji prihod Rio Tinta u 2022 godini (51 milijarda evra), primera radi, iliti oko deset puta manje nego što protivnici ukidanja naplate konverzije za građevinsko zemljište smatraju da će Srbija izgubiti kada se ta nadoknada ukine (3-5 milijardi evra).
Po procenama Svetskog ekonomskog foruma, finansijska šteta od promena klime na svetu raste za 16 miliona američkih dolara na sat, iliti 143 milijardi godišnje. Do 2050. ćemo po procenama istog izvora dogurati do ukupne štete od 1.7-3.1 triliona (miliona miliona; hiljada milijardi) američkih dolara – ako doguramo. Druge studije procenjuju da gubici i šteta koju snose zemlje u razvoju već premašuju 400 milijardi dolara godišnje.
Svota od 400 miliona kojom će biti osnovan fond je, dakle, na planetarnom nivou zasad beznačajna suma. Međutim, do samog osnivanja fonda je bilo toliko teško doći da je dogovor o ulaganju koji je postignut prvog dana ovogodišnjeg COP-a, 30. novembra, u Ujedinjenim arapskim Emiratima ispraćen stojećim ovacijama delegata.
Globalni sever odgovoran za 92% istorijske emisije gasova staklene bašte
„Da nam kuća gori jasno je odavno čak i najmoćnijim svetskim liderima, koji umesto da ubrzano rade na sanaciji požara, raspravljaju ko će prvi otići po vodu i sa kolikom koficom”, pisali su za Mašinu Momčilović i Avramović 2021:
„Još 1992. godine na velikom samitu u Riju klimatske promene su prepoznate kao velika opasnost. Tada je potpisana i Okvirna konvencija o klimatskim promenama kojom su predviđene i regulisane godišnje konvencije o klimatskim promenama kako bi se ovom problemu zajednički pristupilo.
Skoro sve samite od Rija pa nadalje pratila je tenzija i negiranje bogatih zemalja globanog severa da postoji njihova istorijska odgovornost za klimatske promene. Uprkos tome što istraživanja pokazuju da je globalni sever odgovoran za čak 92% ukupne istorijske emisije gasova sa efektom staklene bašte.“
Dakako, većinu štete, pa i one finansijske, snose zemlje Globalnog juga, koje su istorijski najmanje doprinele globalnom zagađenju i otopljavanju.
Inicijalna ulaganja treba da inspirišu druge bogate zemlje da razreše kesu
Nakon trideset godina bezuspešnih pokušaja koje su vršile zemlje Globalnog juga, na prethodnom COP-u je uz pomoć pritiska koji je uložila Kina konačno postignut dogovor da se osnuje kasica za prikupljanje pomoći za najugroženije – Fond za gubitak i štetu. Tek godinu dana kasnije u njega će početi i da se ulaže.
Od pomenutih 400 miliona evra 225 će doći iz EU, od čega gotovo pola, 100 miliona, iz Nemačke. Velika Britanija je spremna da uloži 60 miliona funti (70 miliona evra), 23 miliona SAD (oko 10 puta manje nego što košta jedan film o Hari poteru), a 10 miliona Japan, navodi Gardijan. Zasad se ne objašnjava na koji način će se fond dopunjavati. Postoje nade de će ulaganja na koja su se odlučile pomenute zemlje podstaći i druge da učine slično.
Fond ipak pod upravom Svetske banke
Fond za gubitak i štetu uprkos negodovanju zemalja u razvoju stavljen pod upravu Svetske banke. Kako smo ranije pisali, smeštanje Fonda u okviru Svetske banke, koja je pod velikim uticajem američkih Federalnih rezervi i sličnih finansijskih aktera, će zasigurno zemljama donatorima omogućiti neproporcionalan uticaj, uprkos preporukama prelaznog odbora da upravni odbor fonda ima većinu članova iz zemalja u razvoju. Svetska banka je takođe sklona da za upravljanje fondovima naplaćuje visoke sume.
Do odluke da se fond osnuje unutar Svetske banke je došlo nakon godinu dana zastoja u pregovorima koji su se vodili unutar prelaznog komiteta za fond, sastavljenog od 14 članica iz zemalja u razvoju i 10 članica iz razvijenih zemalja.
„Nacrt za novi sporazum će uključivati osnivanje fonda pod okriljem Svetske banke u početku, koji bi mogao isplaćivati novac zemljama u razvoju, a financirale bi ga bogate industrijalizovane države, ekonomije u usponu i zemlje proizvođači fosilnih goriva, poput Kine, zalivskih država i zemlja domaćin Cop28, Ujedinjeni Arapski Emirati”, piše Gardijan.
Tekst sporazuma neće biti finalno usvojen pre 12. decembra. U petak i subotu se u UAE održava ceremonija tokom koje će se delegatima i obratiti neki od vođa oko 160 država koje u COP28 učestvuju.
I.K.
