„Era globalnog otopljavanja je gotova – nalazimo se u eri globalnog ključanja“, izjavio je u julu 2023. Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
„Vazduh više nije za disanje, toplota je nepodnošljiva, a razmere profita naftne industrije i nerešavanja klimatske krize neprihvatljivi“, dodao je.
Ujedinjene nacije i zemlje globalnog juga se godinama zajedno zalažu za osnivanje fonda za pomoć zemljama u razvoju u saniranju posledica globalnog otopljavanja. Ovaj fond, naravno, ne bi mogao da nadoknadi ključne gubitke u ljudstvu i prirodi, ali bi ispravio delić istorijske nepravde zbog koje zemlje globalnog juga, koje su najmanje odgovorne za klimatske promene, trpe i najveće finansijske gubitke.
Savest razvijenih zemalja iliti strah od izbegličkog talasa
Za osnivanje ovakvog fonda razvijene zemlje imaju nešto jaču motivaciju nego što je teška savest – ako se globalnom jugu ne pomogne, biće više klimatskih izbeglica i više oružanih sukoba zbog gladi i žeđi (nego što odgovara vojnoj industriji razvijenih zemalja, ako je to uopšte moguće).
U novembru prošle godine je na dvadesetsedmom Samitu Ujedinjenih nacija o promeni klime, COP27 u Šarm el Šeiku, postignut „istorijski dogovor“ o osnivanju ovakvog fonda. Zemljama u razvoju je u tome pomogla Kina, koja zasad neće ulagati u fond. Kako smo ranije pisali, Kini se isplati da podrži zahteve zemalja u razvoju iako ove godine prestaje da bude jedna od njih jer se (ukoliko fond zaživi) njegovim postojanjem ekonomski slabe njeni takmaci na globalnom tržištu i političkom atlasu.
O osnivanju fonda se uz teške reči i otvorenu netrpeljivost između sukobljenih blokova pregovaralo dve nedelje, a u poslednjoj rundi dva puna dana i noći.
Što se grbo rodi vrijeme ne ispravi
Narednih godinu dana je od ideje za fond napravilo ilustraciju za Katonovo pravilo „Što se grbo rodi vrijeme ne ispravi“ (za sladokusce: Quod ab initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere).
Kao što piše Gardijan, nerešena su ostala pitanja ko će tačno i koliko uplaćivati u ovaj fond? Gde će mu biti sedište? Ko će imati moć nad tim? I ko će imati pristup finansiranju (a ko neće)? Dok ovo pišemo i čitate, nezadrživo se približava COP28, koji počinje 30. novembra.
Gardijan podseća da su UN 2022. imenovale prelazni komitet sa 14 članica iz zemalja u razvoju i 10 članica iz razvijenih zemalja da raspravljaju o ovim pitanjima nakon COP27. „Komitet se redovno sastajao tokom prošle godine, ali na svom četvrtom sastanku krajem oktobra – koji je zakazan kao poslednja sednica – ostala su važna pitanja u vezi sa fondom, poput toga ko treba da bude domaćin i upravlja njim. Diskusije su prekinute bez dogovora“, dodaje se.
Početkom novembra 2023. je na brzinu sastavljen tekst koji su dva kopredsedavajuća komiteta, iz Južne Afrike i Finske, predstavili kao uzmi-ili-ostavi sporazum, kaže britanski list. „Zemlje u razvoju su pristale da Svetska banka bude domaćin ovog fonda na prelazni period, uprkos rezervama“.
Fond za gubitak i štetu kao novo sredstvo dužničkog ropstva?
Jasno je i bez elaboriranja da bi domaćinstvo fonda u okviru banke i dalo zemljama donatorima neproporcionalan uticaj, uprkos preporukama prelaznog odbora da upravni odbor fonda ima većinu članova iz zemalja u razvoju.
„Visoki režijski troškovi su još jedna briga. Jedan član odbora drugog fonda čiji je domaćin Svetska banka sugerisao je da administrativne takse koje banka naplaćuje rastu i da apsorbuju veći deo pomoći. To bi moglo značiti da će Svetska banka za svakih 100 milijardi dolara koje se ponude zemljama i zajednicama koje su pokleknule zbog katastrofe zadržati 1,5 milijardi dolara. Ovo će biti teško za instituciju koja još uvek finansira industriju nafte i gasa koja uništava klimu“, upozorava Gardijan.
Još jedan problem je slabo poverenje da će Svetska banka promeniti svoj uobičajeni način funkcionisanja. Svetska banka, u kojoj veliki udeo ima američka (privatna) bankarska organizacija Federalne rezerve, je poznata po visokim kamatnim stopama (kao egzekutor uvođenja zemalja u dužničko ropstvo), dok se od fonda očekuju beskamatne ili pozajmice sa niskom kamatom. UN i zemlje globalnog juga su uzalud tražile i da im se nepravedno nastali dugovi oproste – a svakako ne bi trebalo da pristanu na to da im se nakarikaju novi.
Ove preporuke sada moraju biti potpisane na COP28, na kom se očekuje da o njima dogovor mora da postigne preko 200 zemalja.
„U dogovorenom tekstu se kaže da će fond za gubitke i štete ‘zahtevati finansijske doprinose‘, a očekuje se da će razvijene zemlje u tome ‚preuzeti vodeću ulogu‘. Zemlje u razvoju žele da razvijene zemlje (kao najveći istorijski emiteri) obezbede finansijska sredstva, ali bogate nacije su se suprotstavile svakom shvatanju da imaju obavezu da plate“, ističe Gardijan i dodaje: „Umesto toga, dok prave pravu buku o finansiranju klime, oni mogu dobiti kratkoročnu pohvalu jednostavnim rebrendiranjem postojećih oblika klimatskog finansiranja ili razvojne pomoći, umesto da nude bilo kakav novi novac“.
I.K.
