Samo obustava rada može da utiče na vladu, poručili su iz Demokratskog sindikata prosvete uz objavu uputstava na koje načine prosvetari mogu da organizuju jednonedeljni štrajk vodeći računa o nizu ograničenja koje je vlast nametnula da bi onemogućila štrajk u tom sektoru.
Početak štrajka prosvetari planiraju za 23. januar, kako ne bi remetili prijemne ispite osmaka, koji traju do tog datuma.
Nedelja štrajka će se završiti 31. januara, na godišnjicu štrajka upozorenja nakon kojeg je vlada donela uredbu kojom je praktično zabranila obustavu rada u obrazovnom sektoru. Prosvetari su nastavili da se bore alternativnim metodama, a periodično i kršili propise i obustavljali rad.
Vlast je tokom prošle godine pokazala čvrstu volju da istraje u odluci da ne ulaže u obrazovanje, a u nekoliko navrata i čvrstu ruku prema neposlušnim prosvetnim radnicima i radnicima, od kojih su mnogi dobili pisma upozorenja, a pojedini i otkaze.
Zastrašivanje je imalo rezultate. Broj prosvetara koji su bili spremni da stupe u štrajk je tokom godine opadao. Nasuprot tome, podrška đaka, studenata i roditelja je rasla, što se dalo videti u velikom broju uličnih akcija i masovnim protestima koji su izveli i do 40.000 ljudi na ulice glavnog grada.
Nedelja štrajka za koju se sada spremaju prosvetari najavljena je tokom „Marša znanja za obrazovanje“, akcije kojom je mađarska prosveta otvorila 2023. godinu.
Grupa od sto nastavnica i nastavnika je 2. januara krenula od gimnazije Oto Herman u Miškolcu, čiji je zamenik direktora otpušten jer je podržao borbu prosvetara, i pešačila šest dana da bi stigla do budimpeštanske gimnazije Ferenc Kelčei iz koje je otpušteno pet „neposlušnih“ nastavnika.
Put od 180km vodio je kroz manje gradove i sela gde su učesnice i učesnici „Marša“ razgovarali sa kolegama i održavali javne programe o stanju u prosveti i o značaju borbe za dostojanstven rad.
Situacija u sektoru prosvete Mađarske ukratko je sledeća: mađarski prosvetari su među najlošije plaćenima u toj branši u Evropskoj uniji. Nastavnik na početku karijere prima platu od oko 500 evra što je ujedno i prag siromaštva u toj zemlji. Svega 7% nastavnog kadra je mlađe od 30 godina, a sistemu nedostaje 17 hiljada prosvetara. U narednih pet godina penzionisaće se 22 hiljade nastavnika. Drugim rečima, sama reprodukcija mađarskog školskog sistema je ugrožena.
Plate zaposlenih u prosveti se obračunavaju u odnosu na minimalnu zaradu iz 2014. godine, a 2015. godine Vlada je ukinula i garanciju realne vrednosti plata u prosveti. Zbog takvog načina obračuna plata Vlada je između 2015. i 2017. svakog prosvetara u proseku oštetila za 17 mesečnih primanja, tvrde iz sindikata. Zato, uz povećanje plata za 45%, sindikati zahtevaju da se nepravda u određivanju zarada ispravi i retroaktivno.
Zahtevi koji su sindikati ispostavili vlastima adresiraju i problem preopterećenosti na poslu. Od Vlade se zahteva da se deo radnog vremena koji obuhvata vaspitno-obrazovne aktivnosti ograniči na 22 sata nedeljno i da se radno vreme defektoloških i pedagoških asistenata smanji sa 40 na 35 sati.
A.J.
