Nakon poskupljenja koje ih je pogodilo 2022. godine, studente Univerziteta u Beogradu ove godine dočekala su nova povećanja cena u studentskim menzama. Dok je pre 2022. godine cena obroka za budžetske studente bila stabilna, tada su troškovi po prvi put značajno porasli. Sada, dve godine kasnije, studenti se suočavaju sa još većim poskupljenjima.
Cena obroka za budžetske studente trenutno iznosi 56 dinara za doručak, 120 dinara za ručak i 90 dinara za večeru, što ukupno iznosi 266 dinara dnevno za tri obroka. Nasuprot tome, samofinansirajući studenti plaćaju čak 1.020 dinara dnevno za iste obroke – 190 dinara za doručak, 450 dinara za ručak i 380 dinara za večeru. Na mesečnom nivou, trošak za tri obroka dnevno za budžetskog studenta iznosi 7.980 dinara, dok je za samofinansirajuće studente ta cifra čak 30.600 dinara.
Pored ovih poskupljenja, povećane su i cene izdavanja kartica i žetona za menzu. Kartica sada košta 3.000 dinara, dok žeton iznosi 1.000 dinara. Uprkos svemu tome, stipendije i studentski krediti nisu povećani od 2022. godine i i dalje iznose 13.000 dinara mesečno, što je dostupno isključivo budžetskim studentima.
Primera radi, cene obroka u studentskim menzama u Hrvatskoj su iste od 2013. godine i manje su od jednog evra po obroku, sve zahvaljujući državnim subvencijama; a tek da ne pominjemo koliko je prosečna plata u Hrvatskoj veća nego u Srbiji.
Studiranje sve nepriuštivije – studenata sve manje
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je medijalna neto zarada u Srbiji za avgust 2024. godine iznosila 75.575 dinara. Kada uzmemo u obzir mesečne troškove ishrane po budžetskoj ceni od 7.980 dinara, ili čak 30.600 dinara po ekonomskoj ceni, jasno je zašto su studenti pod velikim ekonomskim pritiskom. Kada se na to dodaju troškovi smeštaja u studentskim domovima ili privatnim stanovima, te druge neophodne stvari kao što su udžbenici i školarine, jasno je zašto veliki broj mladih odustaje od daljeg obrazovanja.
Prema podacima KOMS-a, 27 odsto mladih ljudi u Srbiji prekida svoje obrazovanje zbog nemogućnosti da ga finansiraju. Iako se povlastice studentskog života često odnose na one koji studiraju o trošku državnog budžeta, realnost je da je većina studenata zapravo na samofinansiranju. U 2023. godini, prema RZS-u, čak 61,3 odsto studenata bilo je na samofinansiranju, dok je samo 38,7 odsto uspelo da upiše fakultet na budžetu.
Ne treba zaboraviti ni da iz godine u godinu sve manji broj mladih upisuje fakultete. Posebno je primetan pad broja upisanih studenata upravo na Univerzitetu u Beogradu, gde je u školskoj 2023/24 bilo 90.152 studenata, a 2017/18. godine ih je bilo 100.271 – što je pad za više od deset hiljada, pokazuju podaci RZS.
Kada znanje postaje privilegija
Kako smo i ranije pisali, studiranje o trošku državnog budžeta je dakle i te kakva privilegija, rezervisana za manjinu. Obrazovanje, koje bi trebalo biti javno dobro i pravo svih građana, sve više postaje luksuz dostupan manjinama. U društvu koje komercijalizuje obrazovanje, znanje postaje roba, a studenti se pretvaraju u kupce diploma.
Ukoliko je obrazovanje luksuz, postavlja se pitanje kakvu poruku država šalje mladim ljudima? Znanje gubi svoju emancipatorsku snagu i postaje alat za održavanje postojećih privilegija, umesto da bude sredstvo za njihovo ukidanje. Ukoliko država ne preduzme konkretne korake da obezbedi dostupnost obrazovanja za sve, neka se posle ne čudi dok naši mladi ljudi odlaze, a amfiteatri zjape prazni.
