Iz Sindikata objašnjavaju da mnoge škole koje su već uvele (štedljivu) LED rasvetu i zamenile stolariju energetski efikasnijom ne mogu da ostvare planirani nivo uštede u odnosu na 2021. godinu primenom prihvatljivih mera. Sindikat unapred oštro odbacuje mere za koje ocenjuje da bi dovele do urušavanja kvaliteta nastave ili smanjenja bezbednosti učenika.
„Ideje poput isključenja računara odmah nakon upisivanja časa u elektronski dnevnik, stavljanja projektora i pametnih tabli van upotrebe, smanjenja ili isključenja osvetljenja u hodnicima i po stepeništima škola, smatramo opasnim kako za bezbednost učenika i zaposlenih, tako i za kvalitet nastave i praćenje učeničkih postignuća na časovima“, navodi se u saopštenju Sindikata „Nezavisnost“, a prenosi N1.
Iz „Nezavisnosti“ su nadležnima u Ministarstvu prosvete i Ministarstvu rudarstva poručili da od njih očekuju da školama, ako im onemoguće upotrebu modernih tehnologija, dostave „fenjere i parafinske sveće za što efikasniji povratak u 12. vek“.
Stav sindikata „Nezavisnosti“ je u velikoj meri podržao i predsednik Foruma beogradskih gimnazija, Aleksandar Markov. On je za Fonet skrenuo pažnju na još jednu nelogičnost u planiranju naredne nastavne godine: to što je zimski raspust za srednje škole, koji je ranije zahvatao početak februara, i to sa obrazloženjem da je baš tada najhladnije, sada skraćen na dve nedelje i pomeren na sam početak godine, tako da pada u vreme novogodišnjih i pravoslavnih božićnih praznika.
Markov se javno pita zašto prilikom formiranja kalendara obrazovno-vaspitnog rada za ovu školsku godinu, koje se radi u junu, zimski raspust nije planiran u skladu sa energetskom situacijom koja je tada već bila poznata.
„Ako smo sve to znali, zašto nije napravljena drugačija organizacija rada? Kad je reč o modelu uštede, skraćivanjem časa za samo pet minuta, ne bi se gubilo na kvalitetu nastave, a u startu bi bio smanjen boravak dece u školi za 10 odsto, samim tim i potrošnja struje“, izjavio je Markov, a prenosi N1.
I.K.
