Sindikat zahteva hitan prekid privatizacija javnih apoteka

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti uputio je urgentni zahtev predstavnicima vlasti da spreče dalju privatizaciju javnih apotekarskih ustanova.

apoteka beograd

Sindikat se u javnom pismu obratio premijerki Ani Brnabić, ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru i v.d. direktorki Fonda za zdravstveno osiguranje Sanji Radivojević Škodrić za zahtevom za organizovanje hitnog sastanka na kojem bi pronašli rešenje za zaustavljanje trenda privatizacije javnih apoteka.

Cilj postojanja državnih apoteka je opšti interes a ne profit.

U ovoj rečenici se može sažeti stav sindikata koji, kako se navodi u njihovom pismu, još od 2012. godine kada je omogućeno izdavanje lekova na recept i privatnim apotekama, što je dovelo do neravnopravne tržišne utakmice vodi aktivnosti na očuvanju državnih apoteka.

„Efekat privatizacije državnih apoteka tokom epidemije, pretećih zdravstvenih kriza i uopšte, je poguban po svako organizovano društvo, jer zdravlje nije roba. Vlasnici privatnog kapitala otvaraju apoteke u mestima u kojima mogu da ostvare profit, a ne zbog opšteg interesa – zdravstvene zaštite stanovništva, čime je deo građana ugrožen“, rekao je za Mašinu Mihailo Govedarica, sekretar Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Naš sagovornik ističe da su posebno ugroženi građani u seoskim područjima pošto privatnici nemaju interes da u tim mestima otvaraju apoteke, tako bi gašenjem ili privatizacijom apotekarskih ustanova ljudi na selima ostali bez mogućnosti snabdevanja lekovima u svojim sredinama.

„Dodatni problem je što državne apoteke moraju da sprovode proces javne nabavke, što ih znatno usporava pri nabavci neophodnih medikamenata i medicinskih sredstava, što u privatnom sektoru nije slučaj, pa korisnici usluga odlaze u one apoteke gde mogu brže pribaviti deficitaran lek“, kaže Govedarica.

Mašina je već pisala o potencijalnoj privatizaciji Apoteke Beograd kao i inicijativama koje se tome protive. Apotekarska ustanova u Novom Sadu je 2019. godine stavljena pod petnaestogodišnju koncesiju što je i model koji beogradske vlasti žele da primene. Nedavno se slično desilo i u Subotici kao i u drugim manjim mestima.

M.M.

Prethodni članak

Najavljena kampanja protiv uvođenja „Beogradske kartice“ u javni prevoz

Pariska komuna – daleko ispred svog i našeg vremena

Sledeći članak

Sedam godina portala Mašina!

Hvala vam što pratite i podržavate nezavisno novinarstvo!

Prvih 7 čitateljki i čitalaca koji se prijave na Mašina Newsletter dobijaju na poklon Mašina notes!