Pokret Sloboda, koji je početkom godine formirao menadžer Robert Golob, će imati 40 mesta u skupštini Slovenije, i moći da sastavi vladu sa Socijalno demokratskom partijom, koja je osvojila sedam mesta, odnosno 6.6%. Deo vladajuće koalicije bi mogla biti i partija Levica, koja je zabeležila značajan pad u odnosu na prethodne izbore, ali uspela da pređe cenzus. Glavni koalicioni partner SDS-a, Nova Slovenija-Hrišćanski demokrati osvojili su 8% glasova.
Izbore je obeležila visoka izlaznost (70%). Kako prenosi BBC, Golob je u izbornoj noći prokomentarisao:
„Ovakvu izlaznost na izbore nismo imali poslednjih dvadeset godina i to sve govori: ljudi su pokazali da žele promene, a pokazali su i da veruju da smo mi ti koji mogu da donesu promene”.
Janša je na čelu Slovenije bio dve godine, od kada je u martu 2020. pala manjinska vlada Marjana Šareca. Kako piše Politico, ovaj period je obeležen padom demokratskih standarda, gušenjem slobode medija i izmišljanjem spoljnih i unutrašnjih neprijatelja Slovenije, zbog čega je Janšina vlada često upoređivana sa vlastima u Mađarskoj i Poljskoj.
Prethodne dve godine obeležio je i građanski otpor. Podsetimo, od dolaska Janše na vlast u Sloveniji su tokom 105 sedmica svakog petka organizovani protesti, u kojima je u maju 2021. učestvovalo čak 40.000 ljudi. Slovenci su putem demonstracija ukazivali na široko rasprostranjeno nepoverenje Janšinoj trećoj vladi i zahtevali vanredne izbore.
Tea Jarc, sindikalistkinja, je na jednom od prošlogodišnjih protesta poručila:
„Protestujemo, […] upozoravamo na zloupotrebu vlasti, uništavanje demokratije i vladavine prava, na zapošljavanje po stranačkoj liniji, korupciju, napade na medije, organizacije za zaštitu životne sredine, napade na prava radnica i radnika te na rastakanje socijalne države, koje želi da sprovede strahovlada Janeza Janše.“
Dolazak na vlast političke organizacije koja postoji tek tri meseca nije neobično za Sloveniju. Kako citira Politico, oko 20% slovenačkih glasača redovno menja favorite na izborima.
I.K.
