Nova godina nije donela promenu kada je u pitanju zagađenje vazduha. Prekoračenje dozvoljenih dnevnih vrednosti dešava se gotovo svakodnevno dok odgovor nadležnih institucija izostala sve do momenta kada je nivo zagađenja primorao premijerku Anu Brnabić da sazove hitan sastanak. Srbija je prva u Evropi po stopi smrtnosti od zagađenja, ovakva situacija navela je i zaštitnika građanja da pokrene postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine, a aktiviste da zahtevaju konkretne mere.
Prema saznanjima RTS-a premijerka Ana Brnabić je za danas od 15h zakazala hitan sastanak u Vladi Srbije a tema je prekomerno zagađenje vazduha. Prema navodima medija na sastanak su pozvani, ministri životne sredine, zdravlja i energetike, predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine, RHMZ-a, Grada Beograda, MUP-a.
Od početka nove godine automatska merna stanica Beograd Stari grad zabeležila je 13 dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti od 50μg/m³ suspendovanih čestica PM10. Samo je petog i šestog januara kvalitet vazduha bio zadovoljavajući. Trećeg januara u jednom trenutku nivo izmerenih suspendovanih čestica na ovoj mernoj stanici iznosio 304 μg/m³, dok su vrednosti u poslednjih par dana redovno prelazile 150μg/m³.
Slična situacija bila je i na drugim mernim mestima u Beogradu, kao i u drugim gradovima. U blizini ove merne stanice nalaze se mnoge za život građana važne institucije ali i novotvoreno klizalište na Trgu Republike. Trenutno imamo situaciju da se grđani i građanke klizaju dok udišu prekomernu količinu zagađujućih čestica, što posebno negativno utiče na decu koja spadaju u ranjive grupe.
Uporedo sa talasom zagađenja objavljen je i izveštaj Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP) u kome su navedeni zabrinjavajući podaci za 2017. godinu. Naime prema ovom izveštaju Srbija je na prvom mestu u Evropi i devetom u svetu po stopi smrtnosti usled zagađenja. Stopa smrtnosti za Srbiju iznosi 175 na 100.000 stanovnika. Prema ovom izveštaju tokom 2017. godine u Srbiji je zabeleženo 12.317 smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem, od čega je zagađenje vazduha uzrok 9.902 smrtnih slučaja. O uzrocima zagađenja vazduha smo pisali ovde i ovde.
Ovako visok nivo zagađenja alarmirao je medije, aktiviste ali i zaštitnika građana. Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine usled prekomernog zagađenja vazduha koje pogađa veliki broj građana Srbije. Kontrola je, kako se navodi, pokrenuta u gradovima Beogradu, Pančevu, Nišu, Kragujevcu, Užicu i opštini Kosjerić. Sada su ovi gradovi u obavezi da u roku od 15 dana dostave sve relevantne činjenice u vezi sa zagađenjem vazduha kao i preduzete mere.
Inicijativa Ne davimo Beograd predložila je kratkoročne i dugoročne mere kako bi se smanjila zagađenost vazduha u Beogradu. Uporedo sa predlogom mera organizovana je peticija koju je za sada potpisalo preko 6000 građana, a aktivista inicijative Dobrica Veselinović u otvorenom pismu upitao je gradonačelnika Beograda Zorana Radojčića, zašto ne radi ništa da se smanji zagađenje iako kao doktor ima uvid u zdravstvene posledice prekomerno zagađenog vazduha. Iz ove inicijative su najavili dalji rad na ovom problemu, kao i organizovanje protesta, performansa i drugih akcija ukoliko se uskoro ne preduzmu konkretne mere zarad smanjenja zagađenja vazduha.
Dok se čekaju košava ili konkretne mere poboljšanja kvaliteta vazduha dnevni list Danas je analizirao kakve maske građani treba da nose da bi se zaštitili od zagađenja. Hirurške maske koje su najjeftinije i najčešće u apotekama nisu efikasne jer suspendovane PM čestice lako prolaze kroz njih. Dosta apoteka nema efikasnije maske za zaštitu od zagađenja a one koje su dostupne imaju daleko višu cenu, dok je i njihova zaštita samo delimična a remete normalno disanje i svakodnevne aktivnosti. Jedina prava zaštita bi bile robusne gas maske i to ukoliko im se redovno menjaju filteri.
Individualne mere poput nošenja maski, sportskih aktivnosti u zatvorenom ili izbegavanja provođenja vremena na otvorenom najčešći su predlozi mera zaštitite od zagađenja vazduha. Ovakve individualne mere svode odgovornost na nivo pojedinca u trenutku kada je potrebna instituionalna akcija kako bi se poboljšao kvalitet vazduha.
P.M.
