Združena akcija Krov nad glavom u subotu organizuje tribinu kojom želi da prikaže dosadašnji rad udruženja, doprinese razbijanju iluzija o lagodnom životu stanovnika Beograda između dva svetska rata i tome da je stambena kriza poput one u Srbiji nešto nezamislivo na razvijenom zapadu.
Međuratni period je u medijima i domaćoj novijoj filmskoj produkciji romantizovan tako da, kako stoji u najavi „postaje savremena ideološka fantazija o povratku u pomalo turbulentno, ali poželjno, građansko društvo“ sitih i skućenih ljudi odevenih po poslednjoj modi. U stvarnosti je, međutim, četiri petine stanovnika prestonice tada živelo u bedi i stambenoj nesigurnosti, kako je u svojoj knjizi „Stanovanje na ivici: stanovanje sirotinje u Beogradu 1919-1941“ detaljno prikazala urbanistkinja Zlata Vuksanović-Macura. O razlikama između surove realnosti i romantizovane reprezentacije, te motivima i interesima za falsifikovanje istorije sa Vuksanović-Macurom će u prvom delu tribine, koji počinje u 16:15, porazgovarati scenarista i filmski kritičar Ivan Velisavljević.
U drugom delu događaja, od 18:30, publici će biti prikazana prva epizoda španske serije Antidisturbios (Jedinice za razbijanje protesta), koja ilustruje dramu na prisilnim iseljenjima. U domaćoj javnosti je do samorazumljivosti raširena predstava da su veliko siromaštvo, stambena nesigurnost, haos i državno nasilje endemske pojave kakvih može biti samo „kod nas“, „na Balkanu“, i možda još samo u nerazvijenim zemljama — ali nikako u razvijenom svetu, „u Evropi“ i „na Zapadu“. Iskustvo Španije potvrđuje suprotno. Kako je u jednom intervjuu za Mašinu objasnila arhitekta i aktivistkinja Ana Mendez de Andes, od 2008. do 2018. u Španiji, jednoj od najbogatijih evropskih ekonomija, izvršeno je 700.000 deložacija. Velika stambena kriza inicirala je i stvaranje jakog antideložacijskog pokreta. Na tribini će se razgovarati o tome šta prati civilizacijske standarde za koje zamišljamo da postoje u Evropi.
U poslednjem delu tribine, koji počinje u 20:15, članovi ZA Krov nad glavom će predstaviti svoje udruženje, njegove članove, principe i osnovne stavove, kao i aktivnosti i iskustva iz dosadašnjeg rada, uz poziv prisutnima da se u rad inicijative uključe u skladu sa svojim stavovima i mogućnostima.
Period između dva prva bloka rezervisan je za pauzu za ručak sa hranom koju priprema Solidarna kuhinja, a prisutni su pozvani da nakon tribine ostanu u neformalnom druženju uz ples.
I.K.
