UNHCR je nedavno objavio da je po prvi put na svetu raseljeno preko 1% ljudske populacije. Skrećući pažnju na ove dramatične vesti, Beogradski centar za ljudska prava apeluje na negovanje solidarnosti i brige za dostojanstven život svakog člana društva.
Beogradski centar za ljudska prava podseća i na to da mnoge od izbeglica iz republika bivše Jugoslavije u našoj zemlji i dalje žive u lošem položaju. Istovremeno, trenutno u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji boravi približno 5 hiljada izbeglica, tražilaca azila i migranata, ali je, kako navode, u toku ove godine azil odobren za svega dve osobe.
Balkanska ruta je i dalje aktivna za ljude koji napuštaju Bliski istok i Afriku, a od skora i Ukrajinu i Rusiju. Po podacima Beogradskog centra za ljudska prava, koji je domaći izvršni partner UNHCR-a, iz Ukrajine je spasavajući život izbeglo preko 13 miliona, a za privremenu zaštitu ili neki od drugih mehanizama zaštite, apliciralo više od 3,2 miliona ljudi. S tim u vezi iz centra za ljudska prava skreću pažnju na to da je Republika Srbija usvojila Odluku o pružanju privremene zaštite raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine. Do kraja maja ona je odobrena za 324 osobe od 7.000 koliko ih se u našoj zemlji nalazi po podacima MUP-a.
Skorašnji izveštaj UNHCR odjeknuo je glasnije nego već nekoliko godina stare procene UN-a o tome da na planeti između sto miliona i čitave milijarde ljudi (u zavisnosti od toga kako se beskućništvo definiše) živi kao beskućnici, odnosno da već 2013. oko 330 miliona domaćinstava širom sveta nisu mogla da sebi obezbede pristojan ili priuštiv smeštaj. Aktuelni rast cena nekretnina i najma stambenog prostora širom sveta, te prisilna raseljenja u korist razvojnih urbanih politika, nateraće mnoge od njih da postanu deo „populacija u pokretu”. Kako u knjizi „U odbranu stanovanja” 2016. navode Maden i Markuze, istraživanja pokazuju da se proteklih decenija raseljavanje stanovništva u korist građevinskih projekata i ekstraktivne privrede po učinku izjednačilo sa raseljavanjem koje uzrokuju ratovi i prirodne katastrofe. Umesto da budu obuzdani, opasni trendovi sve se više zahuktavaju, postavljajući nove rekorde u razornosti.
„Migracioni trend koji sve više uzima maha je i prinudno raseljavanje usled klimatskih promena i ekoloških pitanja kao što su zagađenje vazduha, manjak vode za piće i porast nivoa mora”, konstatuje se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.
Podsetimo, naučnici iz Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC) UN su u izveštaju objavljenom krajem februara izneli procene da u okolnostima velike ranjivosti na klimatske promene danas živi između 3.3 i 3.6 milijardi ljudi. Izveštaj nazvan i atlasom ljudske patnje naglašava da su siromašnije zemlje i društvene grupe disproporcionalno pogođene klimatskim promena. Razlike u ranjivosti ekosistema i ljudi u različitim regionima i unutar njih IPCC tumači kao posledicu razlika u društveno-ekonomskom razvoju, nejednakosti, marginalizacije i kolonijalizma, te neodrživog trošenja prirodnih resursa, urbanizacije i demografskih promena.
Svi nabrojani fenomeni, kao i ekonomske posledice pandemije i zaoštravajuća kriza energenata i hrane, povećaće migracije na svetskom nivou, ali i one unutar granica naše zemlje.
„Imajući u vidu rastući broj investicionih projekata u našoj zemlji za koje naučnici predviđaju, ukoliko se realizuju, devastirajuće posledice po životnu sredinu kao i istraživanja koja govore o aktuelnim posledicama po zdravlje u gradovima u kojima rade fabrike veliki zagađivači, raseljavanje delova Republike Srbije usled ekoloških katastrofa postaće i naša realnost”, naglašavaju iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Ova organizacija preko decenije pruža besplatnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila i pomaže im kroz celokupan proces zaštite, počev od pristupa teritoriji, preko zastupanja pred domaćim i međunarodnim organima, do pomoći u pristupu obrazovanju, zdravstvu i tržištu rada, naglašava se u saopštenju, i dodaje da će se takva delatnost nastaviti, zajedno sa radom na unapređenju položaja tražilaca azila i izbeglica u Srbiji.
I.K.