Postizborna depresija kao da dolazi i pre proglašenja rezultata. Izborni dan je bio dinamičan, brojne vesti su ukazivale na neregularnosti na izbornim mestima, nepravilnosti ali i veće probleme širom Srbije. Nakon proglašenja rezultata izbora, (ne)iznanđujućih procenata vlasti i opozicije jasno je da je Srbija u dubokoj političkoj krizi koja traje od početka godine.
Dok traju svakodnevni protesti isped Republičke izborne komisije i štrajk glađu predstavnica i predstvanika opozicije, ali i građana koji su im se u tome pridružili, podsećamo na važne podatke umesto još jedne postizborne analize.
Siromaštvo
Kako je ove godine Inicijative A11 podsetila u analizi, siromaštvo je složena pojava koja je istovremeno i posledica kršenja ljudskih prava i uzrok daljim povredama ljudskih prava. Upravo zbog toga, suzbijanje siromaštva bi trebalo da bude od prioritetne važnosti u svim nastojanjima da se građanima i građankama omogući uživanje ekonomskih i socijalnih i drugih ljudskih prava, navodi se na sajtu ove organizacije.
„Međutim, institucionalni okvir za borbu protiv siromaštva u Srbiji skoro da je nepostojeći – javne politike, kao što je ona koja bi se bavila socijalnom zaštitom ili ona koja bi se odnosila na smanjenje i borbu protiv siromaštva – ne postoje. Štaviše, diskriminatorni uslovi koji posebno ugroženim građanima otežavaju pristup socijalnim davanjima i drugim vidovima podrške koji bi mogli doprineti ublažavanju siromaštva, pokazuju kako i sistem socijalne zaštite doprinosi zapadanju u još dublje siromaštvo marginalizovanih građana.“
Budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu nedovoljna su, a socijalna zaštita posmatra se kao „trošak“, a ne ulaganje u to da građani i građanke koji se suočavaju sa siromaštvom izađu iz njega, navodi se u tekstu i dodaje da se broj onih koji ostvaruju pravo na socijalnu pomoć ne zato što korisnici izlaze iz siromaštva, već „nesporno da se trend smanjenja broja korisnika značajno ubrzao uvođenjem registra Socijalna karta, koji je uveo automatizaciju odlučivanja u sistemu socijalne zaštite i praktično onemogućio brojne korisnike da nastave da koriste prava iz socijalne zaštite.“
U Srbiji trenutno ima 176.580 korisnika socijalne pomoći. Nominalni iznos novčane socijalne pomoći u Srbiji je 11.122 dinara. Novčana socijalna pomoć za pojedinca čini samo 41,96% prihoda koji je neophodan da bi se prešao prag rizika od siromaštva, upozorava A 11.
Kako su ranije upozoravali, jedna od četiri porodice ima smanjene prihode u odnosu na period pre pandemije, a zdravstveni troškovi su im porasli. Visina minimalne cene rada je ove godine iznosila 10.600 dinara manje od iznosa neophodnog za minimalnu potrošačku korpu, od koje teško da može prosečna porodica da se prehrani. Sa tim iznosom preživljava, prema procenama sindikata, preko 400.000 ljudi.
U Srbiji ima ukupno 1,7 miliona penzionera, da 65 odsto njih prima penzije do 25.000, 31 odsto penzije od 25.000 do 40.000 i samo devet odsto više od 40.000 dinara, prenose mediji.
Organizovani kriminal
Još u septembru je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) objavila analizu Globalnog indeksa organizovanog kriminala za 2023. godinu po kom je Srbija zauzela treće mesto u Evropi.
Nije samo u celokupnoj Evropi Srbija na ovom visokom mestu, već ona treće mesto zauzima i u regionu Centralne i Istočne Evrope. Na svetskom nivou, Srbija se nalazi na 40. mestu.
Prema Izveštaju u Srbiji poslednjih godina „vlast konstantno narušava politička prava i građanske slobode, vrši pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva. U stvari, medije u velikoj meri kontroliše vladajuća partija, a u zemlji postoji nekoliko nezavisnih medija. Nezavisni novinari sve više doživljavaju pritisak, pretnje i fizičke napade, često od strane grupa i pojedinaca povezanih sa vladom, sa malom reakcijom vlade“, upozorava Izveštaj.
U izveštaju za Srbiju navodi se da je Srbija je i dalje zemlja izvora, tranzita i odredišta za žrtve trgovine ljudima. Žene i deca iz Srbije su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove, u susednim zemljama, dok se muškarci najčešće trguju radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji, prisutna je seksualna eksploatacija dece na internetu, krijumčarenje ljudi jer je Srbija na ruti migracija, navodi izveštaj. „Iznuda je rasprostranjena, ali potcenjena u Srbiji. Uobičajeno je da pojedinci iznuđuju relativno male svote novca od ljudi u teškoj finansijskoj situaciji kroz zelenašenje“, navodi se.
U godini na izmaku izdato je oko 80.000 radnih dozvola za strance, a broj osoba u riziku od različitih vidova eksploatacije je daleko veći, upozorava Astra.
Prema Izveštaju Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Srbija je jedan od najvećih proizvođača oružja u istočnoj Evropi, a vatreno oružje se preusmerava na ilegalno tržište.
Srbija ostaje tranzitno čvorište za trgovinu kokainom i heroinom, navodi ovaj Izveštaj, ali je „odgovor organa za sprovođenje zakona je i dalje neadekvatan, zbog korupcije.“
„Poznato je da srpske kriminalne grupe sarađuju sa crnogorskim kriminalnim podzemljem u trgovini kokainom u regionu. Zajedno čine kriminalnu mrežu koja je povećala količinu krijumčarenog kokaina iz Latinske Amerike, a takođe je povezana sa distribucijom u zapadnoj i centralnoj Evropi. U Srbiji se nadmetanje između rivalskih grupa u Crnoj Gori odvija nasilno, a bilo je i niz povezanih ubistava“, kaže se u Izveštaju.
„Sumnja se da su projekti javnih nabavki kao i procesi privatizacije podložni političkom uticaju i koruptivnim šemama. Drugi oblik prevare je nameštanje tendera u korist kompanija u vlasništvu ili povezanih sa političarima na visokom nivou, što rezultira štetom javnim fondovima. Utaja poreza je takođe široko rasprostranjena, posebno kod preduzeća koja zahtevaju gotovinu i u građevinskoj industriji, gde veliki broj radnika nema zvanične ugovore. Pored toga, sve veći broj kazina u zemlji izazvao je zabrinutost zbog ranjivosti industrije na finansijski kriminal“, navodi Izveštaj.
Uočen je nedavni porast količine zlata koje krijumčare organizovane kriminalne grupe. Smatra se da je gorivo, obično namenjeno Kosovu, najčešće krijumčarena roba u Srbiji. Rat u Ukrajini i socio-ekonomske posledice pandemije COVID-19 doprineli su značajnom porastu šverca nafte rekom. Nezakonito iskopavanje litijuma, kao i ilegalno iskopavanje peska i šljunka takođe izaziva zabrinutost.
I.P.
