Ovo je druga po redu ULUS-ova Jesenja izložba od kada je ovo značajno umetničko udruženje transformisano i čija je nova uprava pokrenula značajne procese osavremenjivanja i prilagođava potrebama aktuelne umetničke scene i samim umetnicima i umetnicama, poput značajnog pitanja umetničkog rada, rada u doba pandemije, socijalnog statusa umetnika, kao i mnogih drugih važnih pitanja.
Izložba pod nazivom „Vanredno stanje“ koju je koncipirao Umetnički savet ULUS-a zajedno sa istoričarima umetnosti dr Dejanom Sretenovićem i dr Jelenom Stojanović nastavlja, u izvesnom smislu, prethodnu Prolećnu i Jesenju izložbu, bar kada je reč o bavljenju krizom izazvanom globalnom pandemijom, kada se veći deo sveta našao u situaciji vanrednog stanja.
Polazeći od suprotstavljenih tumačenja pandemije koronavirusa dva velika filozofa današnjice, Đorđa Agambena i Alena Badijua, kustosi izložbe razmatraju politike upravljanja pandemijom i sasvim različite reakcije koje su izazvale dovodeći do „sukoba mišljenja i polarizacija netipičnih za borbe na političkom frontu“, kako su i naveli u propratnom tekstu.
Iako su epidemiolozi godinama unazad upozoravali da je globalna pandemija neizbežna, čovečanstvo je, kako ističu kustosi, pandemiju koronavirusa dočekalo nepripremljeno i sa nevericom:
„Kada je neverica ustupila mesto suočavanju sa strašnim udarom realnog korone, ljudi su postali svesni toga da prolaze kroz vanredan momenat egzistencije, da je pandemija postala oblik i sadržaj njihovog života, a da je poredak regulisan životom ustupio mesto poretku regulisanom smrću. Bez obzira na to kako su se određivali prema pandemiji i merama za njeno suzbijanje, svi su se slagali u tome da više ništa neće biti isto kao pre, da smo počeli da živimo novu normalnost, sa koronom koja je među nas došla da bi ostala i našu budućnost učinila neizvesnom.“
Kako bi objasnili posledice koje je pojava virusa ostavila na sektor kulture, organizatori izložbe su upotrebili izraz „kulturocid“ kako bi pokazali da se kultura percipira kao „nadgradnja” koje se „društvo može bezbolno lišiti ukoliko situacija to nalaže“:
„Kulturne radnice i radnici širom sveta dizali su glas protiv kulturocida i njegovih posledica po egzistenciju prekarnih kulturnih delatnika i umetnika, ali javnost je ostala ravnodušna i nije im dala podršku u svetlu činjenice da su i drugi, esencijalniji sektori bili jednako ili teže pogođeni restriktivnim merama.“
Stimulišući celokupno društvo da aktivnije razvija „konfiguracije moguće, željene ili neželjene budućnosti“ kustosi izložbe, Dejan Sretenović i Jelena Stojanović, polazeći od pretpostavke da je savremena umetnost avangarda društva koja putem estetskih modela promišlja alternative hegemonom poretku, postavljaju pitanje o tome kako bi savremena umetnost ovde i sada mogla da promišlja katastrofu i kako da konceptualizuje karantin u koji je oterana za vreme lokdauna:
„Umetnost se našla na distanci i od društva i od sebe same, a ta distanca predstavlja platformu koja omogućava nekonvencionalan i, ako hoćemo, svež osvrt koji u ‘normalnim’ uslovima ne bi bio moguć.“
Uzimajući sva navedena pitanja koja su otvorena pandemijom kao „činjenicu koja preseca“ i postavlja u „novi međuodnos biološko, političko i društveno“ novo izdanje Jesenje izložbe pod nazivom „Vanredno stanje” predstavlja, kako se u uvodnom tekstu najavljuje, „dijapazon umetničkih refleksija tog preseka i posledica koje ostavlja za sobom“.
Kompletnu najavu sa spiskom umetnica i umetnika koji učestvuju na izložbi, kao i prateći program pogledajte ovde.
V.K.
