Platformski model ekonomije razvija se u kontekstu rastuće primene digitalnih tehnologija u proizvodnim procesima i organizaciji rada od 70-ih godina prošlog veka na ovamo. Karakterističan je po tome što se oslanja na digitalnu infrastrukturu koja omogućava povezivanje i obavljanje transakcija između grupa korisnika koji razmenjuju različite tipove resursa – dobra i usluge, sadržaje, informacije itd. Iako formalno gledano platforma ima ulogu posrednika u povezivanju korisnika i obavljanju transakcija, njena uloga daleko je od neutralne.
Pravila uključivanja, uslovi korišćenja, interakcije i razmene putem platformi centralno su definisana, a platformske kompanije ostvaruju ogromne profite na provizijama za korišćenje platformske infrastrukture. Od marginalne pojave one su vremenom postale lukrativna investiciona prilika za rizični kapital, a fokus na uvećanje dobit deoničara i investitora stavio je interese korisnika u drugi plan. Gledano iz ugla rada – korisnika kojima platforme služe kako bi pronašli zaposlenje – posledice komercijalizacije platformi ogledaju se u daljem urušavanju radnih standarda i opadanju kvaliteta zaposlenja.
Platformsko tržište rada
Digitalne radne platforme omogućavaju povezivanje ponude i tražnje – korisnika koji nude usluge i onih kojima su usluge potrebne – bilo putem mobilnih aplikacija poput Wolta-a i Ubera (tzv. rad po potrebi, en. on-demand work), ili onlajn preko web stranica poput UpWork-a i Freelancer-a (tzv. masovni rad na daljinu, eng. crowdwork). Nastale su u kontekstu takozvane ekonomije deljenja (sharing economy) koja predstavlja ekonomski model koji se zasniva na direktnoj razmeni dobara, usluga, informacija i resursa, nudeći korisnicima mogućnost da u slobodno vreme ostvare dodatni prihod tako što iznajmljuju nekretnine (Airbnb), sredstva za rad, slobodno vreme i radnu snagu (Wolt, UpWork, Uber).
Zablude o radu preko platformi, poput onih da korisnicima pruža slobodu i fleksibilnost da izaberu kada, sa kim i odakle će da rade, vremenom su postale očigledne. Kako je ova vrsta angažmana za mnoge postala glavni izvor prihoda, sloboda i fleksibilnost u realnosti značila je brisanje granice između slobodnog i radnog vremena, te komodifikaciju onih sfera života koje do tada nisu bile zahvaćene tržištem. Slično, razmena preko platformi odvija se u okruženju, na način i pod uslovima koji su centralno kontrolisani. Iako ne postoji šef ili menadžer koji usmerava način rada, mehanizmi kontrole i nadzora su sveprisutni.
Rad preko digitalnih platformi doprinosi i daljoj deregulaciji radnog odnosa. Platforme uspešno zaobilaze radno zakonodavstvo argumentujući da je njihova uloga isključivo posrednička i da nisu poslodavci iako u veliko meri određuju uslove i način radnog angažmana, uključujući i cenu rada. Radnike angažuju kao samostalne preduzetnike (tj. nezavisne radnike, en. individual contractors), status koji nije prepoznat radno-pravnim zakonodavstvom već se tretira kao poslovni odnos dva autonomna i ravnopravna subjekta. Posledično, radnici su uskraćeni za prava iz radnog odnosa, uključujući pravo na ograničeno radno vreme, naknade za prekovremeni rad, plaćena odsustva, bolovanje, zaštitu od povreda na radu, minimalnu zaradu i kolektivno udruživanje. Istovremeno je ograničen i pristup socijalnom osiguranju, a troškovi poreza i doprinosa prebacuju se na same radnike.
Situacija se poslednjih godina polako menja, a najviše zahvaljujući pritisku organizovanih radnika koji su brojnim protestnim akcijama ukazali na zloupotrebe i kršenja prava od strane platformi. Dok se pred EU institucijama raspravlja o Direktivi o platformskom radu koja bi trebalo da obezbedi status zaposlenih za radnike preko mobilnih aplikacija i online platformi, u Srbiji na žalost u ovom polju nema značajnih pomaka.
Platformski rad u Srbiji
Bilo da se radi o radnicima angažovanim na poslovima dostave hrane i prevoza putnika putem mobilnih aplikacija kao što je Wolt, Glovo, CarGo i Yandex, ili o frilenserima koji poslove nalaze onlajn, putem platformi poput UpWorka-a ili Freelancer-a, problemi platformskih radnika u Srbiji su slični. Niske zarade, visoki troškovi poslovanja, neadekvatni radni uslovi i odsustvo radne i socio-ekonomske sigurnosti samo su neki od njih.
Prema izveštaju Fairwork mreže koja od 2021. godine prati položaj radnika angažovanih preko mobilnih aplikacija, radni standardi ove grupe radnika su u opadanju. Tako na primer ni jedna od mobilnih aplikacija posmatranih u 2023. godini nije obezbedila dostojanstvene zarade, a odsustvo radnog odnosa karakteristično za sve platforme, radnike uskraćuje za prava, zaštitu i benefite koji zaposleni kod poslodavca imaju. Većina ima status samozaposlenih koji su angažovani posredstvom partnerskih firmi i zbog toganemaju prava zagaratovana Zakonom o radu, uključujući zaštitu na radu i minimalne zarade, dok pristup sistemu zdravstvene i socijalne sigurnosti ostvaruju o sopstvenom trošku.
Veliki broj angažovan je i preko agencija za privremeno zapošljavanje gde se problemi odnose na prisustvo rada na crno, kao i na izbegavanje obaveza prema zaposlenima kroz zaključivanje ugovora koji ne prate stvarni broj radnih sati. Na ovaj način agencija smanjuje troškove jer plaća minimalne doprinose, dok je pristup pravima i benefitima prilagođen zvanično ugovorenom radnom vremenu. Položaj radnika uslovljen je i odsustvommogućnosti kontrole nad radnim procesom koji je automatizovan – samo na dve platforme moguće je komunicirati sa administratorima žaliti se na odluke koje se tiču uslova rada – ali i izostankom formalnih mehanizama za kolektivno organizovanje.
Sa sličnim problemima susreću se i frilens radnici koji poslove nalaze preko onlajn platformi. Frilens rad podrazumeva rad za sopstveni račun – umesto da rade za poslodavca, frilenseri pružaju usluge klijentima, a obično rade za više klijenata odjednom. Neki od problema koje sami radnici navode kao simptomatične su niske zarade, prekovremeni rad, nedostatak adekvatnog prostora za rad, veliki troškovi za nabavku opreme, potreba za stalnom edukacijom i izolacija. Prisutne su i administrativne prepreke – informacije o tome kako registrovati i voditi sopstvenu agenciju (što je manje-više jedini način da legalizuju poslovanje) često su nejasne, a briga o administrativnim obavezama vremenski zahtevna i opterećujuća. Pored toga, visoke stope poreza i doprinosa koje su nesrazmerne stvarnim zaradama, mnoge su demotivisale da se registruju pa su ostajali u zoni rada na crno i obespravljeni.
Kako je u Srbiji sindikalno organizovanje i dalje rezervisano za zaposlene u radnom odnosu, ne deluje da frilenseri, dostavljači i vozači slamku spasa mogu da traže u sindikatima. Isto tako, s obzirom na dosadašnja iskustva, ne treba očekivati ni da će u izvesno vreme doći do radikalne promene odnosa države prema platformskim radnicima. Snažna politička mobilizacija i organizovan otpor samih radnika mogli bi da doprinesu promeni političkog kursa, dok njegov dalji izostanak, kako je to komentarisao Mario Reljanović, za radnike znači dalji gubitak slobode. Ujedno, prostore slobode moguće je tražiti i zaobilazeći državu, kroz modele organizovanja i ekonomskog udruživanja poput zadruga koji su zasnovani na principima saradnje, solidarnosti i participativnosti.
Platformsko zadrugarstvo
Platformske zadruge predstavljaju model organizovanja koji u osnovi ima platformsku tehnologiju – njihova infrastruktura ne razlikuje se nužno od one kod komercijalnih platformi, ali one posluju na drugačijim principima. Nasuprot privatnom vlasničkom modelu standardnih kompanija-platformi, zadruge praktikuju kolektivni model vlasništva. Korisnici platforme, ali i druge zainteresovane grupe, vlasnici su platformske tehnologije. Umesto centralizovanog odlučivanja, oni zajednički i demokratski donose odluke o pitanjima koje se odnose na rad platforme – od toga kako je softver programiran, do toga kako i ko može da je koristi. Na opštijem nivou, zadruge promovišu drugačiji odnos prema upotrebi tehnologije. Trebor Šolc, jedan od pionira platformskog zadrugarstva, skreće pažnju da je polazna pretpostavka pokreta koji promoviše platformsko zadrugarstvo zaokret u odnosu prema upotrebi tehnologije, interneta i inovacija, na način da je efikasnot koju tehnologija i inovacije omogućavaju stavljen u funkciju unapređenja zajedničkog/javnog interesa, umesto da služi generisanju profita za nekolicinu.
Uzmemo li kao primer digitalne radne platforme o kojima je ranije bilo reči, zadružni model bi omogućio radnicima-korisnicima da se oslobode platforme-posrednika koji ubire rentu putem provizija, i da sami donose odluke koje se tiču organizacije rada i radnog vremena, visine zarade i raspodele dobiti koja preostane nakon što se isplate zarade. Umesto profitnog interesa koji vodi radnoj eksploataciji i spuštanju cena rada, zadružni model platforme u prvi plan stavlja dostojanstvene zarade, kvalitetne i sigurne radne uslove.
Dobar primer uspešne platformske zadruge je njujorška mobilna aplikacija za prevoz putnika The drivers Cooperative – TDC. Vlasništvo, upravljanje i kontrola u okviru ove organizacije potpunosti su u rukama članova-vozača, a za razliku od komercijalnih aplikacija koje naplaćuju provizije i preko 50%, ovaj iznos u TDC iznosi svega 15%. Kao i kod klasičnih radničkih zadruga ulog članova u zadrugu je njihov rad, a deo neto dobiti koji preostane nakon što zadruga podmiri troškove, uključujući plate za zaposlene u zadruzi, članovima se raspodeljuje srazmerno ulogu tj. broju radnih sati koje realizuju u toku meseca. Takođe, iznos od 10% neto dobiti izdvaja se za proširenje i unapređenje aktivnosti same zadruge.
Na sličnom tragu nastala je i MyCoolClass platformska zadruga koja okuplja predavače koji daju časove stranih jezika putem interneta. Platforme za učenje stranih jezika poslednjih godina doživele su ekspanziju usled naraslih potreba za učenjem za daljinu, a profit prave angažujući jeftinu radnu snagu globalno. To je ujedno bio i glavni motiv za pokretanje alternative u formi zadruge. MyCoolClass naplaćuje provizije u iznosu od svega 19%, a sredstva koristi za pružanje administrativno-tehničkih usluga korisnicima. Nastavnicima pruža i znatno bolje radne uslove koji podrazumevaju pravo na bolovanje, plaćeno odsustvo i fer zarade. Pored toga, daje im podršku u organizaciji i pripremi nastave i mogućnost da sami oblikuju sadržaj predavanja.
Trend zadružnog organizovanja koje se oslanja na upotrebu digitlanih/platformskih tehnologija i alata prisutan je i među frilens radnicima. Belgijska Smart zadruga jedna je od najpoznatijih zadruga tog tipa u Evropi – osnovali su je krajem 90-ih godina frilens radnici u kreativnom sektoru, a u međuvremenu je proširila poslovanje na još osam zemalja Evrope. Samo u Belgiji ima oko trideset hiljada članova u statusu frilensera, samostalnih preduzetnika, radnika na privremenim ugovorima, a jedno vreme i platformskih radnika-dostavljača.
Smart predstavlja zajedničko preduzeće koje članove zastupa pred klijentima – članovi sami nalaze klijente ali zadruga kao pravno lice sa njima reguliše ugovorne, administrativne i finansijske odnose, za to koristi digitalnu platformu koju je razvila za svoje potrebe. Posao koji ugovore sa klijentima članovi registruju putem platforme, a dalje korake preuzima zadruga – nakon što podatke o ugovorenom poslu članovi unesu u sistem, zadruga potpisuje ugovor sa klijentima i u ime članova naplaćuje potraživanja. Smart svojim članovima omogućava status zaposlenih, a da istovremeno mogu da ostanu samostalni u obavljanju delatnosti. U zavisnosti od broja fakturisanih sati na godišnjem nivou, članovi sa zadrugom mogu da potpišu ugovor o radu na neodređeno i da na taj način ostvare prava koja proizilaze iz radnog odnosa. Zadruga vodi računa ne samo da su honorari isplaćeni na vreme, već i o obavezama prema državi poput prijave na osiguranje, plaćanju poreza i doprinosa itd.
Na sličnom modelu zasnovana je i finska zadruga Lilith koja okuplja frilens radnike iz kreativnog sektora i nudi im mogućnost da steknu status zaposlenih u zadruzi i tako ostvare pristup radno-pravnoj i socijalnoj zaštiti. Ove funkcije zadruga uspešno obavlja uz pomoć digitalne platforme koja olakšava poslovnu i finansijsku administraciju na relaciji klijent-zadruga-država, dok članovi istovremeno zadržavaju autonomiji u radu.
Mogućnosti za zadruge platformskih radnika u Srbiji
U Srbiji slične inicijative još uvek nisu pokrenute uprkos činjenici da među radnicima postoji svest o potrebi da kroz udruženo delovanje utiču na poboljšanje radnog položaja, na šta ukazuju mnogobrojni protesti frilensera prethodnih godina i nedavni protesti dostavljača Wolt-a. Uprkos tendencioznom sužavanju mogućnosti za unapređenje položaja radnika od strane države, čak i u postojećem institucionalnom kontekstu moguće je doći do rešenja koja bi i ovoj grupi radnika omogućila dostojanstvene radne uslove.
Priručnik koji je izradila Platforma Zajedničko daje smernice za razvijanje modela zadruge samostalnih radnika i skicira korake koje je potrebno preduzeti da bi se zadruga osnovala.Model je osmišljen oslanjajući se na dobre primere iz prakse poput Smart zadruge i mada ne predstavlja platformsku zadrugu u strogom smislu, osmišljen je tako da može da odgovori i na specifične probleme radnika angažovanih u digitalnom sektoru.
Tekst je nastao uz podršku Evropske unije.
