Kako će se u EU primenjivati pretpostavka zaposlenja u platformskoj ekonomiji

Države članice Evropske unije su 12. marta postigle privremeni sporazum o kompromisnom tekstu direktive o platformskom radu, uz pomoć koje bi angažovani u gig ekonomiji trebalo da lakše ostvaruju prava zaposlenih.

Dostavljač, saobraćajna nezgoda

Direktiva bi trebalo da omogući garantovan minimalac, bolovanje i druge oblike radnih prava milionima radnica i radnika u digitalnoj ekonomiji, kako smo ranije pisali. Direktivom bi, takođe, teret dokazivanja da su zaposleni putem platformi u radnom odnosu sa poslodavcem prebaci na poslodavca, a sindikati će dobiti pravo i na uticaj u sferi algoritamskog menadžmenta.

Usvajanje direktive predstavlja značajan politički uspeh za zakonodavce, komentarišu pravnici Aloizi i De Stefano u autorskom članku za portal Social Europe. Usvojeni tekst je po radnice i radnike manje povoljan nego nacrt od kog se pre dve godine krenulo u teške pregovore. Ipak, Aloisi i De Stefano skreću pažnju na to da su osnovni principi zadržani, te da su zagovornici direktive uspeli da nadjačaju pritisak francuske i nemačke vlade, koje su bile protiv jačanja prava platformskih radnika.

Tekst direktive razvodnjen ali i dalje funkcionalan

Podsetimo, najsnažnije protivljenje Direktivi je iskazivala Francuska, koja je tvrdila da bi ovaj dokument oduzeo „nezavisnost“ radnicima. Kako je Aleksandra Lakić za Mašinu pisala krajem 2023, „Zablude o radu preko platformi, poput onih da korisnicima pruža slobodu i fleksibilnost da izaberu kada, sa kim i odakle će da rade, vremenom su postale očigledne“. Lakić je skrenula pažnju na to da „sloboda i fleksibilnost“ u realnosti znače je brisanje granice između slobodnog i radnog vremena, te komodifikaciju onih sfera života koje do tada nisu bile zahvaćene tržištem. „Slično, razmena preko platformi odvija se u okruženju, na način i pod uslovima koji su centralno kontrolisani. Iako ne postoji šef ili menadžer koji usmerava način rada, mehanizmi kontrole i nadzora su sveprisutni“.

„Ono što Francuska ne naglašava jeste da ova ‘nezavisnost’ radnika više ide u prilog poslodavcima nego radnicima. Procene su da bi nekih pet i po miliona radnika na ovaj način moglo da izađe iz sive zone i dobije status radnika. Bez radničkih prava koja se povezuju sa ugovorom o radu radnici ostaju nesigurni a poslodavci od toga profitiraju“, čitali ste u Mašini u januaru 2024. Tada su Nemačka, Francuska, Grčka i Estonija formirale blokirajuću manjinu u Savetu EU i time sprečile da se postigne takozvana kvalifikovana većina za usvajanje konačnog teksta deklaracije.

Platforme neće moći da uvere javnost da je direktiva beznačajna

„Ova značajna odluka dolazi više od dve godine nakon prvobitnog predloga Evropske komisije i samo nekoliko nedelja pre zatvaranja zakonodavnog prozora uoči izbora za Evropski parlament u junu. Dok neki formalni delovi ostaju da se završe, skoro usvajanje direktive je iznenađenje za mnoge posmatrače i insajdere“, komentarišu pravnici. Oni zato smatraju da će platforme direktivu dočekati nespremne.

„Uprkos pokušaja platformi da spinovanjem minimiziraju uticaja novog teksta, ključni elementi direktive predstavljaju realan i konkretan kompromis za obuzdavanje beskrupuloznih poslovnih modela, zasnovanih na lažnom samozapošljavanju, sveobuhvatnom nadzoru i hirovitom donošenju odluka“, konstatuju Aloizi i De Stefano. Iako je pretpostavka o zaposlenju mogla biti jača, a poglavlje o upravljanju algoritmima moglo da se razvije tako da uključi punopravna prava na kolektivno pregovaranje, sveukupno gledano, direktiva je korak napred“, smatraju pravnici sa univerziteta u Jorku i Madridu.

Protest platformskih radnika u Italiji
Protest platformskih radnika u Italiji, 2018; Foto: Davide Alberani / Flickr

Pretpostavka zaposlenja prvo mora da se prevede u nacionalna zakonodavstva

Da bi pretpostavka zaposlenja mogla da se primenjuje u zemljama članicama, one će morati da je pojedinačno unesu u svoje zakonodavstvo. To ne znači da će radnici u gig-ekonomiji automatski biti reklasifikovani u zaposlene. Umesto toga, pretpostavka zaposlenja će služiti kao „proceduralni alat za olakšavanje utvrđivanja radnog statusa“ u okviru pojedinačnih nacionalnih zakonodavstava, „čime se obezbeđuje pristup pravima iz radnog odnosa za one koji su de facto zaposleni, čak i ako njihovi ugovorni sporazumi sugerišu inače“, navode pravnici.

Sudovi će morati konkretno da verifikuju uslove rada radnika platforme kada odlučuju o statusu zaposlenja, „bez obzira na to kako je odnos klasifikovan u bilo kojim ugovornim aranžmanima“ o kojima su se strane dogovorile. Ovo privilegovanje suštine nad formom pravnici koji pišu sa Social Europe smatraju mudrom primenom principa sadržanog u Preporuci Međunarodne organizacije rada o radnim odnosima (198).

Usvojena definicija pretpostavke zaposlenja je manje povoljna po radnike nego ona koju je na početku tražio Evropski parlament, ali strože od one za koju su se zalagali Komisija i pojedine članice. Štaviše, Aloizi i De Stefano smatraju da će „beskrupulozni menadžeri platformi“ teže izigrati otvoreniju, usvojenu definiciju.

Države će same definisati metod za aktiviranje pretpostavke zaposlenja

Svaka država članica će imati autonomiju da definiše metod za aktiviranje pretpostavke zaposlenja i, u tom procesu, prebacivanje tereta dokazivanja na platformu, navodi se na Social Europe. „Dakle, neće postojati standardizovani skup kriterijuma širom EU, što znači da bi one zemlje koje su već zarobljene od lobista platformi mogle da budu još popustljivije prema kompanijama koje se bave gig ekonomijom“, naglašavaju Aloizi i De Stefano.  

U svim slučajevima će platforme imati priliku da dokažu autonomnu prirodu odnosa, pobijajući pretpostavku. „Nacionalne mere, njihove formulacije i način funkcionisanja će biti od ključne važnosti za davanje suštine ciljevima EU“, konstatuje se.

Podsetimo, platforme najčešće izbegavaju da angažovane radnike tretiraju kao zaposlene time što ih usmeravaju na to da osnuju sopstvena preduzeća, ili da se zaposle preko agencije. „Posledično, radnici su uskraćeni za prava iz radnog odnosa,  uključujući  pravo na ograničeno radno vreme, naknade za prekovremeni rad, plaćena odsustva, bolovanje, zaštitu od povreda na radu, minimalnu zaradu i kolektivno udruživanje. Istovremeno je ograničen i pristup socijalnom osiguranju, a  troškovi poreza i doprinosa prebacuju se na same radnike“, naglasila je za naš portal Lakić.

Aloisi i De Stefano ocenjuju da su sastavljači direktive o platformskom radu imali u vidu ove probleme, ali i da će glavni test direktiva morati da položi na terenu, tamo gde će, da bi se primenila, biti potrebno i pojačati angažman socijalnih partnera (sindikata), inspekcije i pravnog sistema.

Preko četrdeset miliona ljudi u gig ekonomiji u EU

Sledeće godine bi širom EU 43 miliona radnica i radnika moglo da bude angažovano preko platformi. Pravnici smatraju da će platforme morati da se prilagode novoj direktivi, a skreću pažnju i na to da sva odgovorna preduzeća u konvencionalnim sektorima i nekoliko platformi za dostavu hrane već rade na ovaj način, i to u većini slučajeva profitabilno, kao i na to da su i pojedini izvršni direktori pozdravili stvaranje jednakih uslova.

A ako uzmemo u obzir i to brzi napredak veštačke inteligencije i pretpostavke o njenoj širokoj primeni u sferi rada, ne treba isključiti ni mogućnost da  direktiva posluži kao „pilot“ za širi alat za regulisanje upotrebe tehnologije na radnom mestu, zaključuju pravnici za Social Europe.

I.K.

Prethodni članak

Gde su ženska prava kada je država pod crkvenim zvonom?

Da li će algoritmi i zakoni služiti radnicima ili kompanijama?

Sledeći članak