Nakon što je Ministarstvo kulture potvrdilo vest da Vlada Srbije nije izdvojila ni dinar najugroženijima u sektoru kulture, mnoga reprezentativna umetnička udruženja, umetničke asocijacije i organizacije, zajedničkim saopštenjem u povodu Međunarodnog praznika rada, istakli su ključni zahtev – dostojanstven rad za sve.
U zajedničkom saopštenju čije su potpisnice, između ostalih, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Stanica Servis za savremeni ples, Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA – sekcija Srbija, Remont – Nezavisna umetnička asocijacija, kao i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost” i drugi, obrazložene su namere inicijative:
Nakon više od 40 dana od uspostavljanja vanrednog stanja u Srbiji, u osvit Prvog maja Međunarodnog praznika rada, mnoštvo udruženja, organizacija i pojedinaca koji rade u oblasti umetnosti i kulture u Srbiji složno se okupilo kako bi još jednom ukazali na nefunkcionalni i nepravedni sistem koji je u nastaloj krizi brutalno ponizio i isključio sve radnice i radnike u polju umetnosti i kulture, kao i sve druge koji su se prvi našli na udaru globalne pandemije – radnice i radnike u zdravstvu, uslužnim delatnostima i sve one čiji životi zavise od volje vlasnika fabrika, preduzeća i trgovačkih lanaca.
Reagujući na najavljena obećanja nadležnih, koja se već nedeljama ponavljaju ali bez konkretnih učinaka, kao i na vest da Vlada Srbije, novim rebalansom godišnjeg budžeta nije predvidela hitne mere podrške za sektor kulture, iz pomenute inicijative ističu:
U trenutku u kome naše društvo, kao i čitava globalna zajednica, prolazi kroz istorijski potres koji sa sobom nosi strah, zbunjenost, neizvesnost, ali i svest o greškama i mogućnostima da se one isprave u budućnosti, naše resorno ministarstvo, Vlada i lokalne samouprave, nisu realizovali nijedan oblik podrške očigledno ugroženim umetnicima i kulturnim radnicima, dok se jedina izrečena mera Vlade Srbije – jednokratna pomoć od 100 evra za sve punoletne građane – u međuvremenu pretvorila u svojevrsnu instrumentalizaciju.
Pod sloganom „Kultura za sve! Dostojanstven rad za sve!“ ova zajednička inicijativa u kulturno-umetničkom polju, uprkos daljem ignorisanju nadležnih, zahteva da se hitno sprovedu mere ublažavanja posledica krize koja je zatekla mnoge umetnike, kulturne radnike i njihove porodica.
Pored već ponovljenih zahteva o hitnoj realizaciji finansijske pomoći u iznosu od po 30.000 dinara neto svim samostalnim umetnicima i samostalnim stručnjacima u kulturi koji delaju kroz strukovna i reprezentativna udruženja, kroz samoorganizovana udruženja, neformalne grupe i druge oblike vaninstitucionalnog udruživanja, inicijativa zahteva realizaciju svih godišnjih konkursa za projekte po ubrzanim procedurama u Ministarstvu kulture, Sekretarijatu grada Beograda i drugim gradskim i pokrajinskim Sekretarijatima.
Kako niko ne bi bio ostavljen bez hitnih mera pomoći, misleći na sve one koji ne potpadaju ni pod jednu navedenu kategoriju, i koji rade u najnesigurnijim uslovima, na crno, bez potpisanih autorskih i drugih honorarnih ugovora, ova zajednička inicijativa zahteva realizaciju zagarantovane isplate minimalne zarade u iznosu od 30.000 dinara neto mesečno svima onima koji ne podležu prethodno navedenim merama.
Ima načina da se solidarno pomogne
U međuvremenu, kako se ističe u saopštenju, mnoge mere hitne pomoći pokrenuli su sami umetnici i kulturni radnici kako bi pomogli one među sobom koji su u najtežoj situaciji i solidarno sa njima podelili minimalne raspoložive resurse. Tako je NKSS osnovao Solidarni fond, za svoje članove i članice, dok je ULUS pokrenuo akciju ULUS65+ za pomoć svojim starijim članovima i članicama u potpunoj izolaciji, dok mnogi kulturni radnici zaposleni u javnom sektoru kulture i obrazovanja pokreću mini akcije solidarnosti sa kolegama iz nezavisnog sektora. Ipak naglašavaju:
Sve to govori da ima načina da se solidarno pomogne kada je potrebno, ali i da pomoć ne sme da ostane samo van državnih mehanizama i da vladajuća politička elita ne sme sama da pravi izbor „povlašćenih”, poput velikih domaćih i stranih kompanija, proizvođača zastava, investitora sa kojima svakodnevno patetično saoseća.
Iako većina organizacija potpisnica deluje u vaninstitucionalnom sektoru, saopštenjem je upućen poziv i svim zaposlenima u javnom sektoru kulture kako bi se digao glas protiv „nepromišljenog izlaganja riziku na radnom mestu koje dolazi kao kruna dugogodišnjeg uništavanja svakog profesionalnog i društveno-odgovornog rada“ u većini javnih institucija kulture. Istovremeno su se solidarno pridružili celokupnom radništvu u obeležavanju sećanja na dostignuća radničkog pokreta:
Pridružujemo se svim ostalim radnicima i radnicama u obeležavanju Međunarodnog praznika rada, u ovom teškom i neizvesnom trenutku. Pozivamo sve na solidarnost i zajedničku borbu kao jedini put izlaska iz ove duge, iscrpljujuće i sveopšte krize.
V.K.
