Nemački Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i smanji, a potom i potpuno obustavi proizvodnju u pojedinim fabrikama, piše Gardijan. Ta kompanija zapošljava stotine hiljada ljudi samo u Nemačkoj, a sada se, kao i drugi stubovi evropske autoindustrije – suočava sa rastućom kineskom konkurencijom, ali to ne treba da nas iznenadi.
„Ono što na osnovu promena na globalnom tržištu, ali i ogoljene geopolitičke realnosti svi već dobro znamo, sada eksplicitno adresira i tekst u Gardijanu. Kolaps nemačke auto-industrije nije pao s neba, nego je direktna posledica nekoliko povezanih faktora. Ako svesno presečete dotok jeftinih energenata iz Rusije, ako u isto vreme zbog veće konkurentnosti Kine i nižih cena kineskih automobila gubite kinesko tržište, a pritom imate problema sa masovnom proizvodnjom električnih automobila i prateće infrastrukture za sopstveni teren, epilog je neumoljiv“, za Mašinu navodi Bojana Tamindžija, koordinatorka programa za radna prava Centra za politike emancipacije (CPE).
Razmere katastrofe
Folksvagen nije jedini u krizi. U prethodna tri meseca, prodaja BMW automobila pala je za 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše nemački Cajt.
Mercedes je ove nedelje saopštio da je u drugom kvartalu isporučio 511.900 vozila, što predstavlja pad od 6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Audi je zabeležio još veći pad – prodaja je smanjena za nešto više od 8 odsto, na 367.139 vozila, prenosi nemački Cajt. Porše je takođe objavio značajan pad profita u odnosu na prošlu godinu.
Prema rečima naše sagovornice, pad proizvodnje nije privremen.
„Kada na sve to dodate dramatičan pad životnog standarda građana u samoj Evropi, za koje su nova vozila, a naročito EV evropskih proizvođača, postala apsolutno nedostižna usled inflacije, energetske krize i stagnacije realnih zarada, jasno je da se ne suočavamo sa privremenim padom proizvodnje. Promašena strategija forsiranja preskupih električnih automobila, uporedo sa ukidanjem državnih subvencija za njihovu kupovinu, stvorila je situaciju u kojoj evropske fabrike proizvode modele koje na domaćem tržištu više niko ne može da plati“, objašnjava Tamindžija.
Kako ona dodaje, istovremeni gubitak kineskog tržišta i ovaj oštar pad domaće kupovne moći direktno su doveli do podatka Boston Consulting grupe na koji se Gardijan poziva, a koji „ogoljava razmeru ove katastrofe“, kaže Tamindžija.
Proizvodni kapaciteti u Evropi danas premašuju potražnju za više od 5 miliona vozila godišnje, što je ekvivalent čak 35 proizvodnih pogona viška širom kontinenta.
Kriza traje već godinama
Zbog najava Folksvagena da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori pojedine fabrike, sindikat IG Metall organizovao je proteste u svih 18 pogodna u Nemačkoj, prenosi Gardijan.
Kako smo 2024. godine pisali na Mašini, hiljade radnika Folksvagena i tada je protestovalo protiv zatvaranja fabrika, smanjivanja plata i otpuštanja.
Rukovodstvo kompanije te godine sastalo se sa radnicima i finansijski direktor kompanije je izjavio da preduzeće prodaje pola miliona automobila manje nego što je potrebno da bi bilo kompetitivno. Prema navodima Gardijana od tada, stručnjaci su procenjivali da je 20.000 zaposlenih u Folksvagenu „višak“, a već se govorilo i o tome da Folksvagen verovatno „neće preživeti“ tranziciju ka električnim vozilima. Dve godine kasnije, govorimo o 100.000 ljudi čiji poslovi uveliko vise o koncu – ali oni neće biti prvi.
Najpre periferija plaća ceh
„Ovo reoblikovanje odnosa u globalnoj auto-industriji najpre i najbrutalnije plaća periferija. Kada nemački giganti poput Folksvagena, suočeni sa ovakvim tržištem, planiraju ukidanje 100.000 radnih mesta do 2030. godine, potpuno je jasno da će se taj višak od 35 fabrika najpre rešavati rezovima i zatvaranjem pogona izvan matičnih zemalja“, objašnjava Tamindžija.
Tokom 2025. godine na Mašini smo pisali o hiljadama otkaza koji su usledili zatvaranjem niza fabrika. Mnoge od njih povezane su sa (nemačkom) automobilskom industrijom.
„Mi taj talas u Srbiji već živimo kroz otpuštanja i nesigurnost u kompanijama poput Leonija ili Drekslmajera. Naša ekonomija je u lancima snabdevanja pozicionirana isključivo kao izvor jeftine manuelne radne snage za proizvodnju komponenti. Pritisak na gašenje radnih mesta kod nas će se u narednom periodu samo intenzivirati, jer će strane kompanije panično rezati troškove svojih ovdašnjih kooperanata kako bi sačuvale profit svojih matica u industrijskom jezgru“, navodi koordinatorka programa za radna prava CPE.
„Spasilačka misija“ kineskih investicija u Srbiji
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je u maju da u Srbiju stižu nove velike kineske investicije, od infrastrukture do robotike, pisao je RTS. Kako je dodao, potpisani su ugovori sa kineskim kompanijama o novim ulaganjima u vrednosti od skoro 945 miliona evra.
Čadež je ukaza i na to da rast kineskih investicija u Evropi donosi i novu dinamiku na tržištu, posebno u automobilskoj industriji. „Ne možete zaštititi tržište od nečega što je novo i bolje. Kineske kompanije koje ovde investiraju proizvode za evropske brendove i poštuju standarde koje propisuje Brisel“, istakao je Čadež.
Kako Bojana Tamindžija navodi, najava dolaska novih kineskih investicija u domaćoj javnosti se „uporno plasira kao spasilačka alternativa“.
„Međutim, uzroke krize koje smo naveli prate i radikalni potezi u samom srcu Evrope“, ističe Tamindžija.
Najava globalnog napada na radna prava
Kako prenosi Gardijan, nemačko Udruženje auto-industrije (VDA) sada predlaže da se domaće nemačke fabrike otvore za strane (kineske) proizvođače kako bi se spasila radna mesta.
„Stvarnost je prestigla političke ciljeve i pristupe, čime se radna mesta sve više dovode u pitanje. Ekonomska kriza pogađa celokupnu evropsku industriju; njene posledice su svakodnevno vidljive i opipljive – i postaju sve dramatičnije“, izjavila je Hildegard Miler, predsednica Nemačkog udruženja automobilske industrije (VDA)
Tamindžija navodi da kineske firme u Srbiji neće promeniti ekonomski model, već će samo nastaviti da koriste strukturne slabosti – a pozicija radnika ostaće ista.
„Ako industrijsko jezgro Evrope kapitulira i nudi svoje pogone kineskom kapitalu, iluzija je verovati da će kineske firme u Srbiji obezbediti dugoročnu stabilnost“, kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, kineske firme ne dolaze da promene ekonomski model u Srbiji, već da iskoriste istu strukturnu slabost koju su koristili Nemci: jeftinu radnu snagu, labavo radno zakonodavstvo i povoljniji pristup evropskom tržištu.
„Kako vidimo u tekstu, predsednica VDA otvoreno poručuje da ova kriza zahteva ,kraj navika i prava koje zemlja više ne može sebi da priušti‘. To je jasna najava globalnog napada na radna prava i dostignute standarde pod izgovorom konkurentnosti. Ako se u samoj Nemačkoj radnicima poručuje da se odreknu svojih prava da bi parirali jeftinijoj kineskoj proizvodnji, pritisak na radnike u Srbiji biće još gori. Suštinski, prelazak sa nemačkog na kineski kapital u našoj zemlji je samo promena zastave na fabrici u kojoj pozicija radnika ostaje jednako obespravljena, nesigurna i jeftina“, smatra koordinatorka programa za radna prava CPE.
Podsetimo, tokom 2025. godine Centar za politike emancipacije je organizovao pet interaktivnih treninga za više od 100 radnica i radnika iz automobilske i tekstilne industrije. Na osnovu ovih susreta objavljen je novi izveštaj koji jasno pokazuje da radni rizici i povrede prava ne predstavljaju sporadične incidente, već su direktna posledica načina na koji su organizovani proizvodnja, rukovođenje i kontrola troškova. Ceo izveštaj sa detaljnim svedočanstvima, analizom stanja i preporukama dostupan je za čitanje i preuzimanje na ovom linku.
Na Mašini pročitajte više o stanju radnih prava i problema radnica i radnika u Srbiji, kao i o rezultatima trinaestog izdanja Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC) koji potvrđuje stav ITUC-a da svedočimo „puču milijardera protiv demokratije“.
A.G.A.
