Dva zakona su deo šire zakonodavne reforme usmerene na to da EU do 2030. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% u odnosu na njihovu količinu iz 1990. godine, izveštava Rojters.
Jedan od zakona usvojenih u utorak zahteva da se u sektorima drumskog saobraćaja, zagrevanja i klimatizacije zgrada, poljoprivrede i odlaganja otpada ispuštanje gasova koji doprinose globalnom zagrevanju smanji za 40%. Ovi sektori su odgovorni za čak 60% emisija gasova staklene bašte i nisu deo evropskog tržišta CO2. EU je do sada planirala da emisije iz tog dela privrede smanji za 30%.
Drugi zakon predviđa da se šume, močvare i drugi vidovi zelenih površina koje upijaju CO2 prošire tako da do 2030. postanu sposobne da apsorbuju 310 miliona tona ugljen-dioksida, odnosno 15% više nego danas. Evropa time namerava da obnavljanjem starih zelenih ekosistema i formiranjem novih, te napuštanjem po ekosisteme i upijanje ugljen-dioksida štetnih praksi u poljoprivredi, preokrene trend smanjivanja „sunđera“ za gasove sa efektom staklene bašte.
Kako javlja Rojters, u korist novih zakona se izjasnila „udobna većina“ poslanika Evropskog parlamenta. O zakonima su prethodno mesecima diskutovali predstavnici pojedinih država članica i predlagači, zbog čega se očekuje da će narednih meseci zemlje članice o njima glasati afirmativno, nakon čega bi trebalo i da stupe na snagu.
Ostaje da se utvrdi da li ovakvi zakoni stižu prekasno i da li će biti uslova da se primene u praksi. Pošumljavanje će, između ostalog, zahtevati da se drugačije raspodele vodni resursi, na koje pravo polažu moćne poljoprivredna i industrija u širem smislu. Ipak, dok će sve češće i razornije suše na evropskom kontinentu biti prepreka sprovođenju zakona o obnavljanju šuma, vodoplavnih šuma, bara i močvara, pošumljavanje i sanacija vodoplavnih područja predstavlja preduslov za čuvanje vodnih tela u Evropi – uključujući i sve površinske i podzemne vode od kojih neposredno zavisi život stanovništva.
I.K.
