Predsdnik Francuske Emanuel Makron posetiće Srbiju. Na samom početku posete on će sa svojom delegacijom otkriti ploču na aerodromu „Nikola Tesla“ koja označava „početak procesa modernizacije“ otkada je taj aerodrom preuzela francuska kompanija „Vinci“. Makron je u maju 2017. godine preuzeo dužnosti predsednika Francuske Republike. Dve godine kasnije možemo zaključiti da je ime Makron povezano sa represijom. Vreme je da analiziramo neuspeh makronizma.
Debate oko statusa i funkcije Starog sajmišta kao mesta memorijalizacije nekadašnjeg logora i mesta stradanja tokom Drugog svetskog rata vode se godinama unazad i kako deluje, neće se još neko vreme pomeriti s mrtve tačke. No pitanja je mnogo, a jedno od ključnih je: koja i čija istorija će biti prikazana.
Debate oko statusa i funkcije Starog sajmišta kao mesta memorijalizacije nekadašnjeg logora i mesta stradanja tokom Drugog svetskog rata vode se godinama unazad i kako deluje, neće se još neko vreme pomeriti s mrtve tačke. No pitanja je mnogo, a jedno od ključnih je: koja i čija istorija će biti prikazana.
Mogući rudarski bum u Srbiji obećava izdašne profite privatnim kompanijama koje će eksploatisati rudno bogatstvo. Poreske olakšice, jeftina radna snaga i neadekvatna regulacija vezana za zaštitu životne sredine čine bogata nalazišta izuzetno privlačnim i povoljnim za eksploataciju.
Mogući rudarski bum u Srbiji obećava izdašne profite privatnim kompanijama koje će eksploatisati rudno bogatstvo. Poreske olakšice, jeftina radna snaga i neadekvatna regulacija vezana za zaštitu životne sredine čine bogata nalazišta izuzetno privlačnim i povoljnim za eksploataciju.
U kojoj meri i na koji način zelenilo u gradu utiče na kvalitet mentalnog i fizičkog zdravlja njegovih stanovnika govore mnoga istraživanja koja ukazuju na dugoročne posledice nekontrolisanog urbanog ekocida.
Protesti protiv ustupanja niškog aerodroma državi nisu uspeli. Obećanja nove uprave nisu ispunjena, a skrivanje relevantnih dokumenata od javnosti samo pojačava utisak da se radi o uspostavljanju veće centralne kontrole nad lokalnim resursima, i to uz značajan pritisak na gradski budžet Niša.
Istraživanja pokazuju visoku toleranciju prema nasilju nad ženama u Srbiji, što se potvrđuje s 30 do 40 ubijenih žena godišnje. Uz učešće svih nas moguće je promeniti ovakvo stanje u društvu.
Zašto baš Černobil, zašto 2019. i otkud toliki uspeh serije?
Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju ne uvažava specifičnosti položaja „radnika na lizing“. Jedna od ozbiljnih posledica toga je da su formalno proklamovana kolektivna prava faktički neostvariva.
Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju ne uvažava specifičnosti položaja „radnika na lizing“. Jedna od ozbiljnih posledica toga je da su formalno proklamovana kolektivna prava faktički neostvariva.
Vikiliks, Asanž i Mening razotkrili su krvave posledice američkih „mirovnih intervencija“ a procesi protiv njih još jednom potvrđuju duboku hipokriziju „najveće zapadne demokratije“, ali i njenih saveznika.
Vikiliks, Asanž i Mening razotkrili su krvave posledice američkih „mirovnih intervencija“ a procesi protiv njih još jednom potvrđuju duboku hipokriziju „najveće zapadne demokratije“, ali i njenih saveznika.
Ukoliko ste mislili da je scenario iz popularne serije Sluškinjina priča tek distopični prikaz naše budućnosti, informacije o budućem Građanskom zakoniku, koji bi mogao da ozvaniči praksu surogat materinstva, nam govore da takva realnost već kuca na naša vrata.
Ukoliko ste mislili da je scenario iz popularne serije Sluškinjina priča tek distopični prikaz naše budućnosti, informacije o budućem Građanskom zakoniku, koji bi mogao da ozvaniči praksu surogat materinstva, nam govore da takva realnost već kuca na naša vrata.
Bar polovinu globalne radne snage čine žene, pa ipak, radna mesta, po pravilu, nisu prilagođena obavljanju menstrualne higijene. Bez obzira da li govorimo o otkazima, crvenim trakama ili sakrivanju tampona u rukav košulje kako se ne bi videlo zašto idemo u toalet, zaposlene žene ne smeju biti diskriminisane i kažnjavane zbog normalne biološke funkcije ženskog tela.
Bar polovinu globalne radne snage čine žene, pa ipak, radna mesta, po pravilu, nisu prilagođena obavljanju menstrualne higijene. Bez obzira da li govorimo o otkazima, crvenim trakama ili sakrivanju tampona u rukav košulje kako se ne bi videlo zašto idemo u toalet, zaposlene žene ne smeju biti diskriminisane i kažnjavane zbog normalne biološke funkcije ženskog tela.
Od početka godine u Srbiji ubijeno je jedanaest, a u proseku godišnje strada najmanje trideset žena. Ubice su partneri ili članovi porodice. Ipak institucije, mediji, stručna i opšta javnost i dalje je sklona da relativizuje nasilje nad ženama.
Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.
Izmene Krivičnog zakona imaju za cilj da unište svaki vid otpora sistemu. U tu svrhu vlast uvodi kaznu zatvora za kolektivno ometanje službenog lica i instrumentalizuje borbu protiv mizoginije, seksualnog nasilja i femicida.
Predškolsko obrazovanje i zaštita dece sve se više seli iz ruku države u ruke privatnika koji su motivasani, pre svega, svojom zaradom. Iako, na prvi pogled, situacija ne mora izgledati tako beznadežno, prepuštanje ovako važne oblasti surovim zakonima tržišta dugoročno ne može doneti dobre rezultate.
Velike tehnološke kompanije poput Fejsbuka su veštim skrivanjem svojih stvarnih namera i zaobilaženjem poreskih obaveza stvorile imperije koje efektivno kontrolišu i kreiraju javno mnjenje. Ipak, promene na internetu kao najvećoj javnoj sferi su moguće. One dolaze postavljanjem interesa ljudi u prvi plan, ispred profita.
Različite analize pokazuju da su radnice i radnici u medijskom sektoru u sve lošijem radnom i materijalnom položaju. Mogućnosti organizovanja ovih ljudi su ograničene različitim zakonskim okvirima, političkim i ekonomskim pritiscima kao i stalnom dilemom unutar struke oko borbe za etička i ekonomska prava.
Koliko se „viška“ antifašizma u Srbiji danas proizvodi videli smo i na juče organizovanom maršu „Besmrtni puk“ koji se četvrti put za redom organizuje u Beogradu, u ime „srpske zemlje i srpskog naroda“. I dok se vlast i opozicija prepucavaju ko je veći (anti)fašista, neprimećeni ostaju ključni uzroci fašizma danas – novi zakoni o radu, privatizacija, proizvodnja jeftine radne snage, direktne strane investicije, koji savremeno radništvo u potpunosti pasiviziraju.
Snaga SNS-a se često objašnjava uticajem vladajuće stranke na izborni proces i kontrolom medija. Međutim, ta stranka pokazuje se veoma uspešnom u razvijanju i održavanju klijentelističke mreže i korišćenju države za privatne interse, što treba imati u vidu i pri razmišljanju o medijima i izborima.
Pokretanje medijskih zadruga je jedna od postojećih alternativa za održavanje postojećih i pokretanje novih medija.
Pokretanje medijskih zadruga je jedna od postojećih alternativa za održavanje postojećih i pokretanje novih medija. Takvo, demokratičnije, upravljanje radom medija novinarima i korisnicima može omogućiti veću kontrolu nad sadržajem, više političke slobode i smanjiti negativne posledice tržišnog poslovanja.
Interakcija na društvenim mrežama i prenošenje lažnih vesti su poslednjih godina u centru pažnje mnogih liberalnih teoretičara, analitičara i političara. Tako se mogućnost masovne komunikacije preko društvenih mreža predstavlja kao opasnost po demokratiju i povezuje se sa dolaskom populista na vlast u različitim državama. Međutim, korporativni mediji i njihovi stalni napadi na levicu su mnogo odgovorniji za političko društvenu situaciju u kojoj se nalazimo.
Ne slučajno, na godišnjicu bombardovanja Srbije, film „Balkanske međe” u srpsko-ruskoj produkciji puni bioskopske sale, ali i dodatno podgreva i onako usijanu javnost nacionalističko-šovinističkim propagandnim materijalom.
Vlast po običaju najvažnije zakone donosi ispod žita. Međutim, izgleda da ni opozicija ne primećuje problem radne eksploatacije kroz školovanje, ili joj je to sasvim ok.
