Živimo online. Komunikacija se mahom odvija preko interneta: društvenih mreža, aplikacija i platformi – sa roditeljima, sa decom, prijateljicama, poslovnim partnerima, koleginicama, komšijama. Prethodna godina koju je obeležila pandemija koronavirusa je još veći deo društvenih interakcija preselila online – obrazovanje, informisanje, kupovinu, većinu bankarskih usluga.
Koliko su građani i građanke svesni svojih digitalnih prava a koliko vlast i državne institucije rade na stvaranju društvene atmosfere u kojoj se ona adekvatno definišu i poštuju? Izveštaji monitoringa digitalnih prava pokazuju negativne trendove te brojne, čak i medijski ispraćene, slučajeve narušavanja digitalnih prava građana i građanki.
Pored ozbiljnih propusta javnih insitucija, političkog uticaja na digitalna prava, tu je i svakodnevni pritisak i zalaženje u digitalna prava pojedinaca u najbliskijem okruženju. Statistike pokazuju da preko 75% ljudi u Srbiji koristi internet, većina preko mobilnog telefona i/ili preko računara, kao i da je nasilje na internetu ne tako retka pojava, a da se ono pritom retko prijavljuje.
Istraživanje percepcije građana o zaštiti podataka o ličnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti je pokazalo da građani Srbije nisu u dovoljnoj meri upoznati sa temom upotrebe i zaštite podataka o ličnosti. Da li znamo šta su naša prava na internetu – pravo na privatnost, integritet, slobodu govora, tajnost prepiski, dostupnost i tačne informacije? Da li umemo da prepoznamo šta je uznemiravanje, maltretiranje, nasilje na internetu? Ipak, monitoring digitalnih prava postoji. Na osnovu publikacije „Greška 404: Digitalna prava u Srbiji 2014-2019“ u izdanju SHARE fondacije, mogu se videti osnovni trendovi digitalnih prava u Srbiji u ovom periodu.
Pravo na informacionu bezbednost
Bezbednost informacionih sistema je regulisana Zakonom o informacionoj bezbednosti koji definiše skup mera koje omogućavaju da podaci kojima se rukuje putem informaciono-komunikacionih sistema budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa, kao i da se zaštiti integritet, raspoloživost, autentičnost i neporecivost tih podataka, da bi taj sistem funkcionisao kako je predviđeno, kada je predviđeno i pod kontrolom ovlašćenih lica.
Pa ipak, prema izveštaju Šer fondacije koja je pratila napade kako bi se onemogućio pristup nekom sadržaju, krađu i uništavanje podataka i slično, pokazuje se da postoje postupci činjenja sadržaja nedostupnim putem tehničkih metoda, uništavanje i krađa podataka i programa, računarske prevare, neovlašćeni pristupi – neovlašćena izmena i postavljanje sadržaja, ali i onemogućavanje kontrole nad nalogom ili sadržajem.
Pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti
Sećate se kada su korisničko ime i lozinka za pristup informacionom sistemu Covid-19, zvaničnom centralnom registru za podatke o osobama koje su se pratile u cilju suzbijanja pandemije u Srbiji, bili osam dana javno dostupni na sajtu jedne institucije?
Povrede prava na privatnost podrazumevaju povrede kao što su curenje podataka, nedozvoljena obrada podataka ili nezakonit nadzor komunikacija, navodi se u izveštaju Šer fondacije. U povrede prava na privatnost spadaju svi slučajevi objavljivanja informacija o privatnom životu, nezakonito presretanje elektronskih komunikacija, curenje podataka o ličnosti građana i građanki, nedozvoljena obrada podataka o ličnosti, narušavanje informacione privatnosti na radnom mestu i slično.
Da li ste nekada imali priliku da neko bude upoznat sa vašim e-mail prepiskama a da niste sa njima komunicirali? Privatnost u informacionom smislu podrazumeva pravo na fizički i psihički integritet, pravo na privatnost komunikacija – pravo na tajnost i bezbednost komunikacije na internetu, pravo na privatnost pisama i druge ne-elektronske prepiske, ali i teritorijalna privatnost koja podrazumeva pravo na privatni i radni prostor bez nadzora i kontrole pristupa.
Neke od povreda ovih prava su definisana i Krivičnim zakonom, poput prava na privatnost prepiski. Tako član 142 Krivičnog zakona za neovlašćeno otvaranje tuđeg pisma, pošiljke i povrede tajnosti elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju određuje novčanu ili kaznu zatvora do dve godine.
Pravo na izražavanje i aktivnosti na internetu
Svi imaju pravo na izražavanje i aktivnost na internetu. Novinari i novinarke, građanski/politički aktivisti/kinje često trpe pritiske, dobijaju pretnje, o njima se često pišu neistine koje im narušavaju integritet i ugled i narušava bezbednost. Poslednji u nizu primera jesu napadi na KRIK, redakciju koja je godinama na meti sličnih pritisaka i napada zbog posla koji obavljaju.
Prema monitoringu i izveštaju Šer fondacije u pitanju su povrede digitalnih prava koje se odnose na čast i ugled, ugrožavanje sigurnosti, poruke diskriminacije i mržnje, pitanja slobode izražavanja u radnom okruženju, kao i pritiske na pojedince zbog objavljivanja informacija onlajn. To u praksi podrazmeva objavljivanje neistina i neproverenih informacija sa namerom ugrožavanja reputacije, uvreda i neosnovanih optužbi, pretećeg sadržaja i ugrožavanje sigurnosti, ali i govor mržnje i diskriminacija na internetu. Ovo takođe podrazumeva onemogućavanje slobode izražavanja na internetu u radnom okruženju i pritiske zbog objavljivanja određenih informacija.
Manipulacije, propaganda i dezinformacije
Kako je to definisano u izveštaju o digitalnim pravima, povrede koje se tiču manipulacije i propagande obuhvataju „različite oblike ciljanog širenja i manipulisanja sadržajem na internetu radi ostvarivanja određenih ciljeva, koji su često i ekonomske prirode.“
Sigurno ste nekada primetili da neko kreira lažne naloge na društvenim mrežama i plaća promovisanje lažnog sadržaja na internetu, ili koliko neko manipuliše sadržajem, organizovano prijavljuje sadržaj u nameri da ga ukloni, ili u ozbiljnijoj varijanti uklanja sadržaj od javnog značaja sa interneta.
Internetom kruže lažne vesti koje često targetiraju pojedince/ke, organizacije i manjinske grupe (setimo se vrlo aktivne antimigranstske kampanje 2019).
Republika Srbija još uvek nema zadovoljavajuću zakonsku regulativu kako bi se građanska digitalna prava zaštitila ali i unapređivala. Lični napadi i kampanje mržnje u digitalnom prostoru su postale svakodnevnica, kako u tradicionalnim medijima, tako i u online medijima i na različitim platformama. Pored toga što se narušavanje digitalnih prava dešava na nacionalnom nivou (recimo gušenjem slobode govora i kritičke misli), ono je svakodnevno iskustvo ukoliko aktivno koristite internet i društvene mreže.
Kako bi se pomoglo braniteljima/kama ljudskih prava i ranjivim grupama u zaštiti prava na privatnost organizacije SHARE Fondacija, Partneri Srbija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola – pokrenula je monitoring povreda prava na privatnost u Srbiji. Do sada zabeleženi slučajevi povreda privatnosti dostupni su u onlajn bazi na adresi monitoring.mojipodaci.rs, a baza predstavlja otvoreni javni resurs za buduća istraživanja i praćenje trendova.
