Ako ste ikada gledali političke emisije sigurno ste videli kako političari često pokazuju odštampane fotografije svojih političkih suparnika. Same fotografije, osim što predstavljaju lični podatak čija je privatnost garantovana Zakonom o zaštiti informacija o ličnosti, ne odaje nužno ništa značajno, posebno ne značajno za temu o kojoj bi trebalo da bude reči u emisiji, no dosta pokazuje na nivou fenomena – privatne fotografije sa zabava i proslava se često vade iz konteksta i zloupotrebljavaju sa ciljem narušavanja integriteta i kredibiliteta političkih protivnika.
To je samo jedan od primera kako se nečiji digitalni trag može (zlo)upotrebiti. Sve je češći primer da poslodavci pre zapošljavanja proveravaju društvene mreže kandidata i kandidatkinja što može uticati na odluku o zapošljavanju.
Kako je takav mehanizam diskreditiranja postao skoro svakodnevna pojava, važno je govoriti o digitalnom tragu u okviru digitalnih prava.
Šta je digitalni trag?
Razvoj digitalne sfere i društvenih mreža dovodi do toga da svaki naš postupak online ostavlja neizbrisiv digitalni trag – sve objave u vidu postova, lajkova, tvitova, fotografija i snimaka, svaka naša online aktivnost ostaje zabeležena i dostupna drugim ljudima. Digitalni trag tako postaje sveska naših aktivnosti i informacija o nama, našim aktivnostima, stavovima, navikama i slično. Takve informacije se lako mogu negativno odraziti na našu reputaciju, ili mogu tendencionzno biti zloupotrebljene.
Digitalni trag može biti aktivan i pasivan. Aktivan digitalni trag podrazumeva sve one svesne radnje i aktivnosti na internetu i društvenim mrežama – objave u vidu statusa, tvitova, fotografija i snimaka, ili komentara, korišćenje različitih platformi i online usluga, ali i sve aktivnosti na sajtovima na kojima smo prihvatili prikupljanje podataka (cookies). Međutim internet prikuplja i beleži i naše aktivnosti za koje možda i nismo dali saglasnost – stranice koje posećujemo, kao i informacije koliko ih često posećujemo, koliko se na njima dugo zadržavamo itd. Mnoge lične podatke sami odajemo u mejlovima i četovima na društvenim mrežama.
Digitalni trag korisnika i korisnica društvenih mreža i interneta je značajan za, pre svega, marketinške agencije koje uz pomoć informacija koje se na sajtovima prikupljaju targetiraju buduću publiku za svoje proizvode, reklame i slično. Digitalni trag je izuzetno važan za targetiranje publike za plasiranje proizvoda prema interesovanjima, ali i za istraživanja i politički marketing.
Sve je češća situacija i da poslodavci najpre provere potencijalne kandidate i kandidatkinje za posao preko njihovih profila na društvenim mrežama. Istraživanja pokazuju da svaki peti šef odbija kandidate za posao ako mu se ne dopadne njihov profil na društvenim mrežama i opšte su poznate informacije da su mnoge osobe dobile otkaz zbog objava neprimerenog sadržaja na svojim profilima.
A društvene mreže se danas koriste u sve mlađem i mlađem uzrastu. Iako se navike i načini korišćenja interneta i društvenih mreža vremenom kod svakog pojedinca i pojedinke menjaju, oni ostaju zabeleženi i upamćeni. A nikada ne znate ko gleda šta objavljujete na mrežama i za šta to može da iskoristi.
Pravo na privatnost
Podaci o ličnosti su lični podaci koji se ostavljaju na internetu i društvenim mrežama – ime, prezime, mesto stanovanja, radno mesto, ali i fotografije, video sadržaji koje mogu bliže odrediti vaš identitet. Pravo na privatnost na društvenim mrežama podrazumeva da svaki pojedinac i pojedinka imaju pravo da znaj kako i u koje svrhe se koriste njeni podaci, ko ih čuva i koliko dugo, kao i ko sve njima raspolaže.
Da li ste nekada bili u situaciji da neko objavi printskrinove vaših poruka ili email prepiske? Pored toga što je objavljivanje privatne prepiske krivično delo, ovakav postupak dodatno krši i vaša ustavom zagarantovana prava.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima značajno mesto daje pravu na privatnost, te u članu 12 se kaže: Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada. Član 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda reguliše pravo na privatnost: Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.
Opšta uredba Evropske unije o zaštiti ličnih podataka je na snazi od maja 2018. godine, i važeća je za sve zemlje članice EU, a predstavlja trenutno standard za zaštitu podataka o ličnosti, kao i posebne podatke o ličnosti (nacionalnu, rasnu, versku pripadnost, članstvo u sindikatima i slično).
Ustav Republike Srbije zabranjuje upotrebu podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni i prepoznaje pravo svakog da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, kao i pravo na sudsku zaštitu u slučaju njihove zloupotrebe. Pravo na privatnost uređuje i Krivični zakon Republike Srbije. Dakle, čak i kada svojevoljno nekome pošaljete fotografiju ili snimak, bez vašeg eksplicitnog pristanka oni se ne mogu objavljivati ili dalje prosleđivati.
Zloupotreba digitalnog traga postaje svakodnevna pojava kojoj u ogromnoj meri doprinosi ekspanzija društvenih mreža kao i generalno slabo praktikovanje zakonske regulative koja, kakva – takva iako neuređena, postoji i u Srbiji. Imamo li onda pravo na blesave fotografije na internetu? Imamo. Imamo pravo na fotografije sa slavlja, sa čašom alkohola, u klubovima. Ali je neophodna svest da se one mogu uvek zloupotrebiti i koristiti protiv nas.
Politički obračuni svim sredstvima
Zloupotreba nečijeg digitalnog traga je suštinski zakonski nedovoljno regulisana. Siva zona narušavanja digitalnih prava pojedinaca i pojedinki koji koriste internet i društvene mreže je velika, o čemu svedoče brojna istraživanja i primeri narušavanja digitalnih prava građana i građanki koji prolaze bez pravnih posledica.
U praksi to znači da svako ko ima pristup vašim podacima koji se nalaze na internetu, može da ih izvuče iz konteksta i zloupotrebi a da vi malo šta možete da uradite.
Mahanje privatnim fotografijama političkih protivnika, koje mogu ali i ne moraju biti kompromitujuće, ima jasnu funkciju – da dovede u pitanje kredibilitet osobe o kojoj se radi, njihovih stavova i interesa. Takva vrsta manipulacije u javnom prostoru, a posebno u medijima, odlika je političkih obračuna i nije novost.
Slična situacija je i sa poslodavcima koji proveravaju vaše društvene mreže kako bi doneli odluku da li ili ne treba da dobijete posao, ili da li treba da ga zadržite.
Kako zloupotreba lilnih podataka i informacija, ali i naših objava na društvenim mrežama jeste svakodnevnica i mnogi zbog svojih objava trpe nasilje na internetu i uznemiravanje, neophodno je da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo se zaštitili.
Za početak je dobro proveriti politiku privatnosti na društvenim mrežama i podesiti podešavanja tako da nema svako pristup sadržaju koji delite. Dobro je voditi računa o ljudima koje prihvatate na svojim društvenim mrežama, ali i da pazite na sadržaje koje objavljujete. Da li odajete posebne lične podatke u objavama poput fotografija i snimaka su važna pitanja pre postovanja sadržaja na internetu.
