Industrija štrajkbrejkera i razbijanja sindikata

Industrija usluga za sprečavanje sindikalnog organizovanja u SAD vredi najmanje 340.000.000 dolara godišnje.

Prošlu godinu na polju sindikalnog organizovanja u Sjedinjenim Američkim Državama obeležili su radnički podvizi u kompanijama poput Amazona i Starbucksa, koji se izrazito protive kolektivnom zastupanju interesa zaposlenih.

Solidarnost, deljenje znanja i iskustava, i energija koju je generisala pobeda na jednom mestu ohrabrivalo je zaposlene na drugom da se sindikalizuju.

Nizale su se radničke kampanje u protivsindikalnim okruženjima Applea, Tesle, Googlea, Peet‘s Coffeea i Trader Joe‘sa. Sledio je talas organizovanja na američkim univerzitetima, i, pred kraj godine, pokušaj štrajka železničkih radnika, koji je sprečen intervencijom predsednika SAD.

Prema Državnom odboru za radne odnose (National Labor Relations Board) predatih zahteva za priznavanje reprezentativnosti sindikalne organizacije kod poslodavca u 2022. bilo je 53% više nego prethodne, 2021. godine.

Kako to obično biva i ova optimistična priča ima svoju tamnu stranu. Uprkos rekordnom skoku u zahtevima za reprezentativnost, sindikalna gustina bila je na rekordnom minimumu – za 2022. godinu iznosila je tek 10,1 posto.

Do tako slabe sindikalne pokrivenosti američkog radništva dovele su decenije politike u korist velikog biznisa i kontinuirano ulaganje korporacija u protivsindikalne aktivnosti. Broj firmi koje pružaju usluge za sprečavanje sindikalnog organizovanja od 1960ih do 1980ih je porastao sa stotinak na više hiljada, a one danas čine industriju tešku najmanje 340 miliona dolara godišnje.

Razbijanje štrajkova i sprečavanje sindikalnog organizovanja su prakse stare koliko i radničko organizovanje, samo se stari pristupi poput unajmljivanja batinaša, osavremenjuju sa suptilnijim metodama.

Velike advokatske kancelarije poput Proskauer Rose, Ogletree Deakins, Jones Day, Morgan Lewis, Littler Mendelson i Ballard Spahr nude usluge stručnjaka koji znaju da iskoriste sve rupe i slabosti – u kojima ne manjkaju – zakona u radu u američkim državama, piše Trouthout.

Njihovi stručnjaci za „ubeđivanje“ (persuaders) i „razvoj ljudskog kapitala“ (developers of human capital) – kako sebe znaju da nazivaju savremeni profesionalni štrajkbrejkeri – mogu da savetuju korporacije iz senke, ali nude i terenske usluge infiltriranja u radne kolektive gde se koriste manipulacijama i dezinformacijama da bi odvratili zaposlene od sindikalnog organizovanja.

Primeri savremenih metoda za razbijanje sindikata iskusili su i radnici u Starbcuksu i Amazonu.

Jedna od tih metoda je gradnja imidža socijalno odgovornog i prema radnicima poštenog preduzeća što intenzivno koristi Starbucks. Ista firma, suočena sa kampanjam osnivanja sindikata terala je svoje zaposlene da prisustvuju predavanjima o štetnosti sindikata i zatvarala je pojedine od onih radnji u kojima je sindikalizovanje bilo u povoju. Uprkos svim naporima radnici su se do kraja godine organizovali u 267 Sarbucks kafeterija. U decembru je izvršni direktor Howard Schultz povećao plate svim zaposlenima koji nisu članovi sindikata.

Amazon je slao poruke i emailove zaposlenima u kojima ih je upozoravao o nepovoljnim posledicama sindikalnog organizovanja, na internom sistemu komunikacija kompanija je ukinula mogućnost korišćenja reči poput „sindikat“, „toalet“ i „ropstvo“, plaćala je špiuniranje sindikata i angažovala je ljude koji se infiltriraju u radne zajednice. Kako smo pisali ranije, Amazon je potrošo 4.3 miliona dolara tokom 2021. godine na aktivnosti za sprečavanje sindikalnog organizovanja.

U borbi protiv sindikalnog organizovanja učestvuju lobi grupe, desničarske organizacije za izradu javnih politika i fondacije poput Freedom Foundation. Potonji finansira obrazovanje protivsindikalnih organizatora koji rade na ubeđivanju radnika da se isčlane iz sindikata.

Menadžeri korporacija takođe mogu da pohađaju konferencije poput one koju organizuje Savet za okruženje bez sindikata (Council for a Union-Free Environment – CUE) na kojima se raspravlja o najnovijim štrajkbrejkerskim metodama, rupama o zakonima i drugim opicjama za protivradničko delovanje.

O tome da državni vrh SAD nije oran da stane na stranu radničkih zahteva svedoči skorašnja intervencija Džoa Bajdena da bi se sprečio štrajk železničara koji se bore za pravo na plaćeno bolovanje.

Ukratko, u toliko neprijateljskoj klimi delaju organizatori i radnice i radnici koji pokušavaju da uspostave sindikat i da se tako bore za bolje radne uslove. Za znatno detaljniju obradu ove teme preporučujemo iscrpan članak na Trouthout.

A.J.

Prethodni članak

Pokrenuta kampanja za zaštitu mentalnog zdravlja na radnom mestu

U NP Fruška gora zabranjeno rudarenje, a Kamenolom Kišnjeva glava ipak radi – i to dve godine bez dozvole

Sledeći članak