U Rešenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode se navodi da je na području NP Fruška gora zabranjena eksploatacija mineralnih sirovina, a isključuje i mogućnost dalje komercijalizacije lokaliteta razvojem sadržaja za potrebe masovnog turizma.
Iz Pokreta Odbranimo Šume Fruške gore podsećaju na to da su pre dve godine skrenuli pažnju javnosti na to da je preduzeću Kamenolomi Rakovac d.o.o. krajem 2020. istekla dozvola za radove na površinskom kopu Kišnjeva glava na Fruškoj gori. O problematičnom kamenolomu aktivisti pokreta OŠFG su trećeg februara 2021. snimili video prilog.
„Tog dana, policajci su nas legitimisali, i rekli da ne znamo sa kim imamo posla, i da je iza svega neko ‘mnogo moćan‘“. (Svaka sličnost sa situacijom u Podgradini je, izgleda, sistemska.)
Firmi Kamenolom Rakovac d.o.o. je, štaviše, upućeno i rešenje kojim se zabranjuje eksploatacija na ovom kopu, koje je još 2021. godine izdao Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.
Ovom preduzeću je pre nekoliko meseci dosuđeno da zbog nezakonite eksploatacije kopa plati novčanu kaznu – ali, kako se naglašava u prilogu portala Voice, 209 puta manju od godišnje zarade:
„Pre godinu i po dana, pokrajinski rudarski inspektor je tužilaštvu podneo prijavu protiv ‚Kamenoloma Rakovac doo‘ i odgovornog lica Nikole Milinkovića, zbog sumnje da su izvršili privredni prestup, tako što su u kamenolomu Kišnjeva glava na Fruškoj gori, vršili eksploataciju, gradili rudarske objekte i izvodili rudarske radove bez odgovarajuće tehničke dokumentacije i bez odobrenja nadležnog organa. Uz sve to, nastavili su da eksploatišu trahit nakon prijema rešenja o zabrani izvođenja radova, sve dok ne otklone utvrđene nepravilnosti i nedostatke“.
Privredni sud u Novom Sadu je kompaniju mogao da kazni tri do deset puta većom kaznom. Naime, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima (Član 181) za prestup koji je rudarska kompanija učinila, a na koji se pokrajinski rudarski inspektor pozvao, propisuje kazne od milion do tri miliona dinara. Voice otkriva i da je Kamenolom Rekovac d.o.o. samo 2021. prijavio prihod od 556 miliona dinara, od čega neto dobit čak 69 miliona.
Sud je, međutim, kamenolom opteretio sa samo 330.000 dinara, po Zakonu o privrednim prestupima, a sa obrazloženjem da je reč o prvom prestupu.
„Novinarki VOICE-a sudija nije dozvolio da postavi pitanje: koja se poruka šalje javnosti kada neko ko protivpravno bezmalo dve godine eksploatiše prirodna, odnosno nacionalna bogatstva, bude kažnjen isključivo novčanom kaznom, i to još 209 puta manjom od jednogodišnje neto dobiti, stečene nezakonitim aktivnostima?“, naglašava se u prilogu portala Voice.
Voice izveštava i da je firma Kamenolom Rakovac u maju 2021. pokušala da produži dozvolu za radove, ali da je taj zahtev odbačen sa obrazloženjem da ga privredno društvo nije podnelo u zakonskom roku. U oktobru iste godine prijavu za privredni prestup je protiv kamenoloma je podnelo i Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška gora“, a već pomenuti Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj je policijskim upravama u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, kao i policijskim stanicama u Beočinu i Irigu prosledio „zahtev za postupanje po pitanju nastavka radova po prijemu rešenja o zabrani njihovog izvođenja“, kako su u ovom sekretarijatu naveli za 021.rs. Novinari ovog portala bezuspešno su pokušali da se o sudbini tog zahteva izveste u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Kop Kišnjeva glava je ovih dana obeležen crvenom trakom, ali građani ne znaju da li je zatvoren trajno ili privremeno, nakon što je u njemu došlo do nezgode u kojoj je teško povređen jedan zaposleni. Naime, devetog januara 2023. je, tokom radova koji su se, po navodima medija, obavljali bez pripreme i konsultacije sa stručnim licima, došlo do pucanja stene, kojom prilikom je jedan od radnika pao sa litice.
Da li će država konačno stati na stranu građana, a ne eksploatatora?
Izjave najviših državnih zvaničnika već godinama definišu rudarenje kao prioritetnu privrednu granu. Odgovor državnih institucija i lokalne samouprave građanima koji se na lokacijama u blizini kopova i istražnih bušotina bore za to da budu uvažena i njihova prava na zdravu životnu sredinu u Valjevu, Kosjeriću, Majdanpeku i drugde kreće se od ignorisanja do otvorene represije.
Istovremeno se čini da je Fruška gora, dragulj Panonske nizije, predata na milost i nemilost komercijalnim interesima koji (rukama Srpske pravoslavne crkve i samog NP Fruška gora) nemilosrdno seku šume, (kvadovima) divljački riju staze, neštedimice betoniraju, ograđuju i zagađuju, a, kad ni to nije dovoljno, nezakonito melju kamen.
Građani posvećeni borbi za javni interes se, ipak, ne predaju, a u žilavoj borbi ostvare i pokoju pobedu. Kako smo ranije pisali, Osnovni sud u Novom Sadu je krajem januara presudio u korist aktivista pokreta Odbranimo šume Fruške gore u slučaju tužbe koju je protiv njih podnela suvlasnica Galensa. Petrić je tužila aktiviste Draganu Arsić, Nikolu Arežinu, Petra Živanovića i Dušana Tomića za ometanje državine jer su se tokom protesta „Svi za šume – šume za sve“ kretali preko njenih parcela na vidikovcu Kesten na Fruškoj Gori.
Osnovni Sud u Novom Sadu je tom prilikom istakao i da čl. 74 Ustava Republike Srbije građanima garantuje pravo na zdravu životnu sredinu kao i pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, te potvrdio da da Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa Evropskog suda za ljudska prava, kao i domaće zakonodavstvo, počev od Ustava Republike Srbije, štite prava građana na pristup svim delovima Nacionalnog parka, kao i njihovo pravo da protestuju protiv kršenja tih prava.
Sudski je ovom prilikom utvrđeno i da je pokret Odbranimo Šume Fruške gore posvećen zaštiti prirode. Iz ovog udruženja izražavaju nadu da će i u ostalim procesima koji se protiv aktivista vode sud uvažiti gorenavedene fakte, te da će država stati na stranu građana i javnog interesa.
Takvo usmerenje država bi mogla da pokaže i kada je u pitanju kop Kišnjeva glava, ako ga konačno zatvori i sprovede Rešenje o uslovima zaštite prirode za rekultivaciju Kišnjeve glave. U ovom dokumentu, do kog su aktivisti došli pozivajući se na Zakon o informacijama od javnog značaja, se ne samo potvrđuje da je na teritoriji NP Fruška gora zabranjena eksploatacija mineralnih sirovina, već se i nalaže da se Kišnjeva glava rekultiviše u skladu sa potrebama prirode, izbegavajući i mogućnost zamene jednog tipa komercijalnih sadržaja (eksploatacije rude) drugim (masovnim turizmom).
Konkretnije, na području kopa se zabranjuje „planiranje turističkih i sportsko-rekreativnih sadržaja kao i bilo koji drugih sadržaja koji podrazumevaju učestalo i/ili brojno prisustvo ljudi“ te propisuje da se Kišnjeva glava uredi „za potrebe formiranja tipova zemljišta“, odnosno ubezbede uslovi „za razvoj vegetacije koja će se uklopiti u postojeću i koja će stvoriti uslove za formiranje takvih staništa kojima će se očuvati biljni i životinjski svet karakterističan za Frušku goru“.
„Rešenje predviđa i uklanjanje objekata koji su čisto rudarskog tipa, i nije moguća promena namene, kao i dela asfaltnog puta… Drugim rečima cilj je da se što pre Kišnjeva glava vrati prirodi. Uslovi su dobri, ali ima li volje da se ti uslovi i sprovedu u život? ili je neko ‘previše moćan‘“, pitaju iz pokreta Odbranimo Šume Fruške gore.
I.K.
