Autori istraživanja su želeli da preispitaju tvrdnje da je gig ekonomija za migrante dobra kao „ulazna tačka“ na tržište EU zbog relativno niskih prepreka za ulazak na tržište, malih administrativnih opterećenja (iliti poreza) i skromnih zahteva za formalno priznavanje kvalifikacija. „Platforme bi, drugim rečima, mogle da obezbede lak način za početak zarađivanja za život po dolasku“, pišu za portal Social Europe autori studije Wouter Zwysen i Agnieszka Piasna.
Na platformama je najviše onih koji nemaju drugog izbora
Analiza reprezentativnih podataka EU pokazuje da osobe bez prava na rad i oni koji su nedavno stigli – odnosno ljudi koji su i najvidljiviji u nesigurnijim segmentima platformske ekonomije, kao što su nega i čišćenje, prevoz i dostava hrane – zaista imaju 13% veće šanse da pribegnu radu putem platformi.
„U tom pogledu vode migranti iz trećih zemalja, koji dolaze izvan EU. Najveća prevelika zastupljenost u radu na platformama primećena je kod migranata rođenih u Severnoj Americi, Australiji, Aziji i Centralnoj i Južnoj Americi“, konstatuje se.
Češće će se za rad putem platformi odlučiti i oni koji su nezaposleni, odnosno koji traže osnovni izvor prihoda, nego što će učešćem u gig ekonomiji ljudi dopunjavati budžet.
„To, pak, ukazuje na nedostatak drugih mogućnosti. Migranti se mogu suočiti sa regulatornim preprekama ili biti u nepovoljnijem položaju kada su u pitanju društvene mreže u zemlji prijema, što otežava pronalaženje posla na redovnom tržištu rada. Imigranti koji nisu iz EU takođe mogu doživeti diskriminaciju“, navode autori.
Na nedostatak drugih opcija ukazuje i podatak da migranti sa univerzitetskim obrazovanjem imaju 28% veću verovatnoću da se zaposle putem platformi nego starosedeoci.
Za ljude na platformama zajednička je nesigurnost
„Ulazak ovih ranjivijih grupa u segment generalno niskog kvaliteta poslova izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa potencijalnom eksploatacijom i dugoročnim negativnim efektima na njihovu integraciju i izglede na tržištu rada“, konstatuju autori.
Istraživanje pokazuje da migranti intenzivnije rade preko platformi (često na više platformi u isto vreme) i da su ekonomski više zavisni od njih. Istraživači iz ETUI-ja smatraju da to ilustruje potencijalni rizik da platforme zarobe migrante na poslovima koje je relativno lako dobiti, ali koji nude malo šansi za dalju integraciju i napredovanje.
Iz ETUI-ja, ipak, istovremeno skreću pažnju na to da ogromna većina radne snage platforme nije migrantskog porekla (prve generacije). „U širem smislu, radnici platforme ne čine homogenu grupu ni po drugim karakteristikama. Iako su nešto mlađi od proseka, tamo nalazimo ljude iz svih demografskih kategorija“, navode Zwysen i Piasna. Ono što ih spaja je njihova relativno nesigurna situacija, zaključuju.
I.K.
