Veliki deo svetske populacije nema načina da se vakciniše protiv COVID-19. U zemljama sa niskim dohotkom svega 9,5% ljudi je primilo prvu dozu vakcine.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je još prošle godine upozorila da najgora pandemija u poslednjih sto godina neće prestati ako i dok ne dođe do istinske globalne saradnje u snabdevanju i pristupu vakcinama.
Na frapantnu nejednakost u globalnoj distribuciji vakcina upozorila je i Amnesty International. Ta organizacija vršila je monitorig poslovanja šest velikih proizvođača vakcina (Pfizer i BioNTech, Moderna, Johnson & Johnson, AstraZeneca i Novavax) i zaključila da velike farmaceutske kompanije svojim poslovanjem ugrožavaju ljudska prava.
„Velike farmaceutske kompanije namerno blokiraju prenos znanja i trguju u korist bogatih država što stvara krajnje razarajući nedostatak vakcina za mnoge druge“, izjavila je tim povodom Anjes Kalamar, generalni sekretar Amnesty International.
Dosledno svom programu zdravstvenog internacionalizma Kuba je ponudila podršku u distribuciji vakcina zemljama u razvoju koje se i dalje bore da obezbede efikasnu vakcinaciju protiv COVID-19, javlja Peoples Dispatch.
Ta karipska zemlja planira da mobiliše svoju brigadu „Henri Riv“, kako za neposredne medicinske aktivnosti, tako i za obučavanje domaćeg osoblja za distribuciju vakcina.
Lekari brigade „Henri Riv“ su međunarodno aktivni od početka pandemije. Naime, Kuba je od marta 2020. godine poslala 57 medicinskih timova te brigade da pomognu u borbi protiv COVID-19 u 40 zemalja širom sveta kao što su Bahami, Italija, Honduras, Južna Afrika i Togo.
Ponuda da se pošalju zdravstveni radnici da pomognu u distribuciji vakcine deo je programa koji je Kuba nazvala „paket za spasavanje života“. Pored podrške brigade „Henri Riv“, kubanski zvaničnici ispred sektora zdravstva i tehnološkog razvoja dali su obećanje da će deo paketa činiti kako solidarne cene, tako i transfer tehnologije proizvodnje kubanskih vakcina protiv COVID-19.
Kuba je razvila pet vakcina protiv COVID-19. One se proizvode tehnologijom koja je pogodna za siromašnije zemlje. Tehnologiju za proizvodnju vakcine Kuba je već podelila sa Iranom i Venecuelom, državama kojima pristup vakcinama otežavaju i sankcije Sjedinjenih država. Uz to, Kuba razgovara o transferu tehnologije za proizvodnju vakcina sa 15 zemalja.
Stepen vakcinisanosti na Kubi sa najmanje jednom dozom domaće vakcine dostigao je 90%. Zvaničnici tvrde da ostrvska zemlja sama može proizvesti 120 miliona doza godišnje.
U testiranju kubanskih vakcina učestvuju i građani i naučnici iz Italije.
„Ono što je Kuba uradila nije nikakvo čudo. To je strategija javne biotehnologije koja pokazuje da postoji valjana alternativa trenutnom nepravednom sistemu. Videli smo mnogo neuspeha javno-privatnog sistema … Moje kubanske kolege su dokazali svetu da je javna biotehnologija put da se izbegnu očigledne nejednakosti koje su svojstvene trenutnom ekonomskom sistemu“, izjavio je profesor Fabricio Kiodo iz Nacionalnog saveta za istraživanja u Italiji.
A.J.
