Nakon dvodecenijskog napretka u oblasti suzbijanja pojave dečjeg rada na globalnom nivou, suočeni smo sa pokazateljima koji nesumnjivo ukazuju da je radna eksploatacija dece u ponovnom porastu.
Obeležavanje 12. juna, Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada, proteklo je u svetlu činjenice da je trenutno širom sveta čak 160 miliona dece uzrasta od 5 do 17 godina prinuđeno da radi, pri čemu je oko 79 miliona uključeno u izrazito štetne oblike rada koji predstavljaju direktnu pretnju po njihovu fizičku i mentalnu dobrobit.
Apel za hitnu reakciju
Usvajanjem Agende 2030 za održiv razvoj, države članice Ujedinjenih Nacija preuzele su na sebe obavezu da će ulagati posebne napore u cilju iskorenjivanja dečjeg rada do 2025. godine. Na Petoj Globalnoj konferenciji o eliminaciji dečjeg rada održanoj u maju ove godine, dovedena je u pitanje mogućnost ostvarenja pomenutog cilja, imajući u vidu aktuelni kontekst u kojem pandemija i dalje preti da anulira dugogodišnje pomake načinjene u ovoj oblasti.
Prema procenama Međunarodne Organizacije Rada i UNICEF-a, kao posledica pandemije COVID-19 dodatnih 9 miliona dece nalazi se u riziku da do kraja 2022. godine bude podvrgnuto dečjem radu.
Nesigurnost zaposlenja i stopiranje određenih privrednih aktivnosti uz nedovoljnu obuhvaćenost svetske populacije uslugama socijalne zaštite otvorili su put produbljivanju siromaštva na globalnom nivou. Pad životnog standarda zajedno sa masovnim zatvaranjem škola u inicijalnom periodu pandemije stvorio je pogodno tle za intenziviranje radnog angažovanja dece, naročito u poljoprivredi.
Za porodice koje žive u uslovima ekstremnog siromaštva, oslanjanje na rad svih članova, pa i onih najmlađih, postaje dominantna strategija preživljavanja u izostanku adekvatnih alternativa.
Tome treba dodati i upozorenje UNICEF-a da migratorni talasi pokrenuti ratnim razaranjima širokih razmera, poput onog kojem trenutno svedočimo u Ukrajini, predstavljaju još jednu vrstu bezbednosnog rizika, pre svega za decu koja putuju bez pratnje i koja se stoga nalaze u opasnosti da postanu žtrve trgovine ljudima u svrhu radne ili seksualne eksploatacije.
U skladu sa tim, Peta Globalna konferencija o eliminaciji dečjeg rada, zaključena je donošenjem dokumenta kojim se države i relevantne međunarodne institucije pozivaju da hitno preduzmu korake kako bi se ublažile posledice svetske zdravstvene krize i zauzdao trend globalne ekspanzije dečjeg rada.
S obzirom na to da strukturno siromaštvo predstavlja jedan od ključnih faktora zbog kojih deca napuštaju formalno obrazovanje i počinju da rade, fokus je stavljen na aktivnosti koje se tiču stvaranja preduslova za dostojanstven rad odraslih, kao i za ekonomsko osnaživanja porodica kroz obezbedjivanje univerzalnog pristupa uslugama socijalne zaštite i materijalne podrške. Na ovaj način bi bila otklonjena potreba da se u kriznim periodima kroz pribegavanje dečjem radu osigurava opstanak porodične zajednice.
U Srbiji nedostaju precizne evidencije o dečjem radu
Razlog za brigu daje saznanje da je Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada u Republici Srbiji dočekan bez preciznih i potpunih podataka o njegovoj rasprostranjenosti, što samo po sebi oslikava nespremnost države da se obzbiljnije uhvati u koštac sa rešavanjem ovog problema.
Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji koje je spoveo Republički zavod za statistiku uz finansijsku podršku UNICEF-a i Evropske Unije, pokazuje da je u 2019. godini oko 10% dece uzrasta od 5 do 17 godina bilo uključeno u dečji rad, dok je 3% radilo u opasnim uslovima.
Napredak u indentifikovanju pojave dečjeg rada ostvaren je zahvaljujući činjenici da se od 2. juna 2021. godine primenjuju smernice sadržane u dokumentu pod nazivom ,,Instrukcija o načinu rada ustanova socijalne zaštite za pružanje usluga socijalne zaštite u zaštiti dece od zloupotrebe dečijeg rada“ koji su donela dva resorna ministarstva, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Kako se navodi u godišnjem izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, tokom 2021. godine zabeleženo je 39 novih slučajeva zloupotrebe dečjeg rada, što je značajan porast u odnosu na 2020. godinu kada je evidentirano samo 9 slučajeva.
Uprkos tome što je unapređena metodologija za sistematično prikupljanje podataka o radu dece na godišnjem nivou, svakako treba imati u vidu da stvaran broj radno eksploatisane dece u Srbiji premašuje brojke koje možemo naći u zvaničnim statistikama. Uvođenje mera za ograničenje kretanja u cilju sprečavanja širenja epidemije COVID-19 u aprilu i maju 2020. godine otežavalo je praćenje pojave dečjeg rada, budući da su inspekcije rada na terenu i terenske posete socijalnih radnika bile privremeno obustavljene. S druge strane, deo problema predstavlja i izostanak sveobuhvatne evidencije dece čiji se život i rad odvija na ulici.
Nalazi istraživanja Centra za integraciju mladih sprovedenog u okviru projekta „Zaštita prava dece u uličnoj situaciji u Republici Srbiji“ pokazuju da ne postoji set specifičnih oblika sistemske podrške koji bi targetirali decu u uličnoj situaciji, sa izuzetkom Beograda i Novog Sada, gde su dostupne specijalizovane usluge svratišta. Prema nezvaničnim procenama, na ulicama ova dva grada živi i radi više od 1000 dece.
Za kraj je važno navesti da su 25. maja ove godine zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, republički javni tužilac, Zagorka Dolovac, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić, ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin, i ministar za brigu o porodici i demografiji, Radomir Ratko Dmitrović, potpisali „Plan zaštite dece u uličnoj situaciji u Republici Srbiji od nasilja, zanemarivanja i iskorišćavanja“. Tom prilikom istaknut je značaj preventivnog delovanja i interresorne saradnje kako bi se otklonile poteškoće sa kojima se susreću deca čiji je život i rad povezan sa ulicom i omogućila njihova trajna integracija u društvo.
Ostaje da vidimo da li će ovaj korak predstavljati prekretnicu u načinu na koji se država odnosi prema jednoj od najugroženijih društvenih grupa i da li će implementacija plana uspeti da proizvede dalekosežne pozitivne efekte.
