Svake godine se 28. aprila obeležava Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu. Svake godine, pa i ove, sindikati i stručne organizacije izdaju saopštenja, zabrinuti zbog statistika koje nisu pohvalne. Ove godine u Srbiji obeležavanje ovog međunarodnog dana prati istovremeno usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. Predlagač zakona je resorno ministarstvo, a u njegovoj pripremi i na javnim raspravama nije bilo previše kritika.
Ipak, predlog Zakona dobija amandmane u skupštinskoj sali, u cilju poboljšanja predloga zakona kako bi uključio sve kategorije zaposlenih a koji su nevidljivi za radno zakonodavstvo – na primer, dostavljači, koji se zapošljavaju preko agencija za strane poslodavce koji nemaju svoja predstavništva u Srbiji pa je samim tim radni odnos neregulisan. Takođe, poslanici zagovaraju uvođenje posebnog registra profesionalnih bolesti, koje ovaj predlog Zakona još jednom ne definiše jasno, čime se postavlja pitanje da li mnoge tačke novog Zakona mogu da se primenjuju u praksi u korist radnika kada nema jasno definisanog registra.
I dok se čeka da novi Zakon o bezbednosti na radu bude usvojen, istovremeno radnici i radnice skoro pa svake nedelje gube živote na radu ili povezano sa radom.
Gde je ministar rada?
Kao što smo ranije pisali, prošlo je šest meseci od kada je formirana aktuelna Vlada Srbije, dakle u pola godine svog mandata Selaković se u svojstvu ministra rada pojavio svega dva puta.
Isto su se zapitale i neke političke organizacije. Tako Politička platforma Solidarnost traži ministra Selakovića već neko vreme, tražeći da se obrati javnosti povodom sve lošijih statistika kada je u pitanju baš bezbednost i zdravlje na radu, ali i da se, kako kažu, bavi svojim poslom.
„Solidarnost“ je ukazala na loše uslove rada i na činjenicu da je samo prošlog meseca u Srbiji šest radnika izgubilo život na radnom mestu. Prema procenama „Solidarnosti“ jedan radnik nedeljno izgubi život na radnom mestu, a samo tokom 2022. godine, 56 radnika je izgubilo život na radu. Ove jako loše statistike Solidarnost povezuje sa lošim Zakonom o radu ali i drugim zakonima, a problem koji najčešće postoji je i nedovoljan broj inspektora koji su malo plaćeni:
„Mislim da je novim zakonskim izmenama predviđen minimalan broj povećanja inspektora, sa 250 na 280. To su neslane šale. Potrebna je radikalna reforma sektora. Mora da radi nekoliko hiljada ljudi da bi pokrili sve probleme rada i tržišta rada u Srbiji i da imaju dva, tri, pet puta veća plate da bo mogli da se posvete poslu, da budu otporni na pritiske, a ne da im multinacionalne kompanije kupuju automobile kojim će se voziti“, rekao je Miloš Baković Jadžić ispred SIV-a, dok su pokušavali da ponovo dođu do ministra Selakovića.
Podsetimo na ono o čemu smo ranije izveštavali, Selaković se nije oglašavao ni prilikom štrajka kragujevačkih oružara početkom godine, ni nakon nedavnih smrtnih slučajeva dve radnice koji su imali veliku pažnju javnosti. Ministar rada nije izašao ni sa nekim novim zakonskim predlozima (osim Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je prihvatio i Socijalno-ekonomski savet kojim je predsedavao, a koji je izrađen pre njegovog mandata), niti se osvrtao na sve teže materijalno stanje većine zaposlenih.
Šta kažu sindikati?
Samo dva dana pre obeležavanja Međunarodnog dana bezbednosti i zdravlja na radu, Savez samostalnih sindikata Srbije je obeležio 120 godina postojanja. Na proslavi ovog impozantnog broja godina postojanja, između ostalog, govorila je i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, koja je tom prilikom, prema navodima medija, izjavila da građani, uključujući i radnike svakoga dana žive bolje.
Statistike ipak govore drugačije od premijerke, prosečna plata u Srbiji je i dalje nedovoljna da zadovolji prosečnu potrošačku korpu, dok minimalna cena rada koju prema procenama sindikata prima preko 300.000 ljudi u Srbiji ne uspeva da zadovolji ni minimalnu potrošačku korpu koja sama po sebi nije dovoljna ni za puko preživljavanje. Situacija je dodatno otežana poslednjih meseci kada su počela drastična poskupljenja hrane, stanovanja i energenata.
Savez samostalnih sindikata Srbije, je u saopštenju uoči Međunarodnog i nacionalnog dana bezbednosti i zdravlja na radu, apelovao na „sve radnike da ne prihvataju nebezbedan i prekovremeni rad ukoliko nisu ispunjeni svi neophodni psihofizički i bezbedonosni uslovi. Svesni osnovne brige poslodavaca kako da višestruko povećaju profit i uštede na radniku, ali i želje zaposlenih da dodatno zarade, iz Saveza upozoravamo da je upravo prekovremeni rad često jedan od glavnih razloga za nesreće na radnom mestu“, navodi se u saopštenju.
„Zato pozivamo radnike da od poslodavaca zahtevaju zaštitnu opremu, da prijave svaku nepravilnost, kao i da se sindikalno organizuju, jer samo ujedinjeni možemo postići cilj, a to su bezbedna i zdrava radna mesta za sve“, poručuju iz sindikata.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata je u saopštenju povodom Međunarodnog dana bezbednosti i zdravlja na radu podsetila da je „prošle godine, u Srbiji, život na radu izgubilo je četrdeset pet radnika, 3.455 radnika je teško, a 17.558 je lakše povređeno“ i dodaju da je poseban problem što se o preventivi, poštovanju zakona i zaštiti prava radnika brine samo 270 inspektora koji su prošle godine kod svakog osmog kontrolisanog poslodavca pronašli nepravilnosti, a protiv 42 poslodavca podneli i krivične prijave.
„Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu napravio je manje pomake u zaštiti zaposlenih, ali zakonske norme ostaće samo puka forma ako poslodavci ne shvate da je bezbednost i zdravlje njihovih radnika, pre svega njima na korist, a državni organi bez politikanstva počnu da dosledno i neselektivno primenjuju zakon“ poručuju iz ASNS.
Iz Fondacije Centar za demokratiju dodaju da „posebno zabrinjava činjenica da veliki broj povreda na radu nije prijavljen, tako da je realan broj zapravo veći od broja registrovanih povreda na radu.“
