Poljoprivreda i proizvodnja hrane širom sveta će trpeti ozbiljne posledice klimatske krize čak i ako svet uspe da zadrži rast globalne temperature za 1.5°C u odnosu na predindustrijski nivo, rekao je za Gardijan specijalni američki izaslanik za globalnu sigurnost hrane Cary Fowler na COP28.
Parafrazirajući frazu da su godine koje živimo, iako najtoplije do sada, istovremeno najhladnije godine naše budućnosti, Fowler je rekao da će one godine koje su u prošlosti zbog promena klime smatrane najgorim iz tačke gledišta budućnosti delovati kao najbolje.
„Vrućina utiče na sve aspekte ciklusa rasta biljke”, upozorio je američki izaslanik za globalnu sigurnost hrane, od klijanja do sazrevanja i vremena razvoja biljke.
Fowler je izjavio da se ne može računati na povećanja poljoprivredne produktivnosti na koja se računalo ranije. On je naveo da je poljoprivredna produktivnost bila u opadanju u nekim područjima Afrike, a globalno se povećavala za oko 1.14% godišnje, dok je trebalo da se poveća za oko 1.91% godišnje kako bi se zadovoljile svetske potrebe za hranom do 2050.
Kada bi poljoprivredna proizvodnje rasla, šta bi bilo sa vodom?
Proizvodnje hrane, nažalost, nije bez svojih kontradiktornosti. I kada bismo uspeli da je povećamo, pitanje je da li bi to osiguralo opstanak ljudske vrste i odložilo oružane sukobe za osnovne uslove za život – ili dodatno ugrozilo delove svetske populacije.
Naime, kako smo ranije pisali, proizvodnja hrane je najveći potrošač vode na planeti. Za poljoprivredu se, tako, potroši dve trećine vode koju ljudi upotrebe.
„Iako bi poljoprivreda trebalo da zadovoljava ljudske potrebe, u praksi već dolazi do konflikta interesa i sukoba između korporativnih interesa industrijske poljoprivrede i interesa lokalnih stanovništava za bezbednim pristupom vodoizvorištima. Ovakvi sukobi nisu rezervisani za zemlje globalnog juga: jedan od primera su konflikti koji su protekle godine potresali Francusku”, pisali smo u oktobru 2023.
„Svetska banka je pre nekoliko godina iznela pretpostavku da će do 2050. godine privredna proizvodnja morati da se duplira, sa potencijalno pogubnim posledicama po vodne resurse. Najveće rezerve slatke vode, koje se nalaze u podzemnim depoima, već se preterano isušuju u svim najproduktivnijim poljoprivrednim oblastima (kao što su Centralna dolina u Kaliforniji, Severna kineska ravnica, severna Indija, i američke Velike ravnice), govore podaci Svetskog ekonomskog foruma“, a navodi Pravo na vodu.
Na Svetski dan hrane, 16. oktobar, podsetili smo i na to da se čak 17% hrane koja se proizvede u komercijalne svrhe i distribuira putem trgovačkih lanaca baci, kao što pokazuje Indeks bacanja hrane u okviru Programa zaštite životne sredine UN-a. U pitanju je 900 miliona tona hrane na svetu godišnje, odnosno oko 83kg hrane po glavi stanovnika u Srbiji, koje se bace jer proizvodnjom i raspodelom hrane upravljaju profitni interesi.
Petinu vode koju trošimo na svetu crpi industrija, svega desetinu koriste domaćinstva, a 4% se gubi isparavanjem iz rezervoara. Uz to, oko 80% otpadnih voda na svetu vraća se u cirkulaciju u prirodi neprečišćeno, i nakon samo jedne upotrebe.
Trećina dece u Africi zaostaje u razvoju zbog slabe i nekvalitetne ishrane
Fowler je istakao da nedostatak kvalitetne hrane već izaziva velike probleme. U delovima Afrike tako zaostajanje u rastu u detinjstvu pogađa otprilike trećinu dece, što stvara ogromne probleme za njihov budući mentalni razvoj i sudbinu tih zemalja. Izaslanik je naglasio da je ključ za sprečavanje zaostajanja u rastu u detinjstvu raznolikost u prehrani, odnosno da za kvalitetnu ishranu nije dovoljno da deca unesu dovoljno kalorija nego i da jedu različite namirnice.
Specijalni izaslanik je izjavio da je potrebno više istraživanja o tome kako useve za hranu učiniti otpornijim na ekstremne vremenske uslove. Međutim, u mnogim zemljama takva istraživanja izostaju ili se smanjuju.
I.K.
