Za veći deo javnosti i levo-zelene opozicione stranke vest o istovremenoj promeni statusa čak 23 velika javna preduzeća došla je kao grom iz vedra neba. Za programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija, Nemanju Nenadića, međutim, usvajanje Predloga Zakona o upravljanju privrednim društvima od strane republičke Vlade ne predstavlja iznenađenje.
Nenadić za Mašinu komentariše dosadašnji proces izrade i usvajanja ovog zakona kao i sporne odredbe koje su zasad u javnosti dobile manje prostora nego problematika otvorene privatizacije: konkretnije, odredbe kojima se smanjuje transparentnost poslovanja preduzeća a njihovi rukovodioci čine još nedodirljivijim za građane.
Komentarišući najpre burne reakcije na Predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima, kojima je Predlog kritikovan kao prvi korak ka privatizaciji gotovo svega što je u Srbiji još ostalo u državnom vlasništvu, Nenadić kaže da se ne može odgovorno tvrditi da pretvaranje javnih preduzeća u a.d. i d.o.o. neizbežno predstavlja korak ka privatizaciji, jer niko iz Vlade Srbije to još nije na taj način formulisao, ali da promena statusa svakako otvara vrata za takav scenario:
„Činjenica je da do sada privatizacija nije bila moguća dok su ta preduzeća bila po statusu javna, a da to promenom statusa postaje moguće“, kaže za Mašinu Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Formalno posmatrano, mogućnost da javna preduzeća poput Jugoimport – SDPR, Službenog glasnika, Pošte Srbije i Srbijašuma ostanu državna postoji. Da bi to ilustrovao Nenadić skreće pažnju na to da postoje preduzeća koja su ranije promenila status iz javih u a.d, a ostala državna. Tako je, navodi, pre nekoliko godina učinjeno sa železničkim preduzećima, koja su i dalje u državnom vlasništvu.
Sudbina ovih preduzeća, dakle, nije zacrtana promenom statusa, ali dalje zavisi od političke volje vlasti – a pretežna ispoljavanja političke volje vladajuće koalicije potkrepljuju bojazni opozicionih aktera i dela civilnog društva, uključujući sindikate.
Rukovodioci transformisanih preduzeća neće morati da podnose izveštaje o imovini, a preduzeća neće imati ograničenja u trošenju na sponzorstva
Postoje, ipak, i drugi elementi promene statusa koji će preduzeća učiniti manje javnim u praksi, odnosno sprečiti građane da ih kontrolišu barem onoliko koliko drugi propisi omogućavaju, ukoliko sporni predlog zakona koji je Vlada usvojila 25. maja 2023. usvoji i parlament.
„Ljudi koji će upravljati preduzećima, članovi nadzornog odbora, skupština akcionara i direktor, neće imati svojstvo javnog funkcionera“, skreće pažnju Nemanja Nenadić, pa neće morati da podnose izveštaje o imovini. Kako pojašnjava, to nije samo posledica spornog predloga zakona, već jednog ‚autentičnog‘, odnosno nakaradnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije koji određuje ko se smatra javnim funkcionerom.
Nenadić naglašava da takvo tumačenje „nema nikakvo utemeljenje u slovu zakona i zapravo predstavlja njegovu izmenu“. Prema njemu se, detaljan je, o tome da li se neko smatra javnim funkcionerom ili ne odlučuje ne samo na osnovu toga da li je neko rukovodilac preduzeća u državnom vlasništvu već i na osnovu toga ko ga je imenovao na to mesto. Konkretno:
„Do sada je članove nadzornih odbora i direktore imenovala Vlada. Oni su zato smatrani javnim funkcionerima, što znači da su morali da podnose izveštaje o imovini i tome slično. Prema novom predlogu zakona to neće biti slučaj zato što člana skupštine bira ministar, ali onda ta skupština bira članove nadzornog odbora i direktore“.
Nenadić dodaje da ne zna da li je predlagač zakona imao nameru da to postigne, „ili oni nisu čitali druge zakone“, ali da je to u svakom slučaju posledica.
Programski direktor Transparentnosti ukazuje na to da predlog zakona sadrži još nekoliko štetnih odredbi kojima se takođe smanjuje transparentnost rada i obim dokumenata koja će buduća a.d. i d.o.o. preduzeća morati da obavljaju, u odnosu na ona koja su morala da dostavljaju kao javna.
Uz to, otvara se mogućnost da se kao privredna društva bivša javna preduzeća još lakše koriste kao „zlatne koke“. Naime:
„Javna preduzeća trenutno imaju određena ograničenja u pogledu trošenje novca na sponzorstva i slične aktivnosti. Takva ograničenja ne bi više važila za ova preuzeća nakon transformacije tako d bismo mogli da imamo mnoge nove situacije u kojima bi preduzeća u državnom vlasništvu bila korišćena na sličan način na koji se koristi, recimo, Telekom, za finansiranje raznih aktivnosti koji nemaju direktnu vezu sa delatnošću preduzeća.
Strategija koja predlaže da se JP transformišu u društva kapitala doneta pre više od dve godine
Predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima Vlada je usvojila dok su mediji i građani bili okupirani temama protesta Srbija protiv nasilja i samo dan pred skup vladajuće stranke u Beogradu, da bi se o usvajanju saznalo u nedelji kada su sve oči bile uprte u dešavanja na Kosovu. I opozicija i predstavnici civilnog društva su spekulisali o tome da li bi i kakav taktički potez vlasti moglo da predstavlja usvajanje Predloga u ovakvom momentu.
Tumačenja su razna i međusobno suprotstavljena – od toga da je usvajanje zakona o transformaciji preduzeća metod skretanja pažnje sa problema protesta u Beogradu i nemira na Kosovu i obrnuto, donesen u momentu kada ga protesti i nemiri zabašuruju; od toga da je usvajanje zakona, zbog obima najavljene transformacije, pokazatelj da vladajuća elita doživljava da je „svemoguća“, do toga da u njenim redovima ima mnogo bojazni o skorom padu, te da se, kako je poručila Politička Platforma Solidarnost, radi o „totalnoj rasprodaji pred fajront“ – odnosno, kako se spekuliše, pokušaju da se u privatne ruke na vreme prenese upravljanje preduzećima koja bi SNS mogao da izgubi kad i ako izgubi vlast u državi.
Iz Transparentnosti daju argumente za to da se ovakve spekulacije ublaže. Naime, kako za Mašinu kaže Nenadić, izglasavanje predloga zakona, koga su mediji uglavnom postali svesni pre nekoliko dana, za Transparentnost ne predstavlja iznenađenje:
„Taj predlog zakona je nešto što smo očekivali nakon donošenja jedne strategije za upravljanje javnim preduzećima koja je stupila na snagu pre oko dve godine, a u kojoj se kao rešenje za razne probleme profesionalnog upravljanja javnim preduzećima ponuđeno upravo to – da se ona transformišu u društva kapitala“.
„To ni u kom slučaju ne može biti adekvatan odgovor. Naime, nije ni do sada postojala prepreka da se javnim preduzećima upravlja profesionalno već Vlada Srbije to nije želela pa je na direktorskim mestima imala neke ljude koji nisu imali ni zakonom zahtevane kvalifikacije i koji su se u praksi pokazali kao loši rukovodioci“, ocenjuje Nenadić.
Kao vrhunac svega toga, podseća, većina tih direktora je nezakonito držana i dalje se drži u v.d. statusu preko zakonskih vremenkih ograničenja.
„Mi vidimo da je Vlada i do sada želela da na taj način obezbedi direktnu kontrolu nad tim kako će javna preduzeća da rade, naravno – ne nužno u javnom interesu nego u interesu partija koje čine vladajuću koaliciju“, decidan je Nenadić. Kako dodaje:
„Zato nema razloga da verujemo da će sada bilo šta da se promeni u tom pogledu“.
Umesto Vlade kao kolektivnog tela interese države u preduzećima će, ako se zakon donese, predstavljati osoba koja je imenovana u Skupštinu akcionara. Nenadić smatra da će u pitanju najverovatnije biti ljudi postavljeni po političkoj liniji, pojašnjavajući da će od njihovih odluka dalje zavisiti da li će pojedina preduzeća imati stručni nadzorni odbor i direktora ili ne.
„Poenta je jasna – nije ovo samo po sebi neki lošiji način upravljanja, nego je i u prethodnom sistemu moglo da se obezbedi profesionalno upravljanje, a nije, zbog čega nema razloga da verujemo da će samo zbog toga što je zakon promenjen stvari biti bolje. Nema za to garancija“, konstatuje naš sagovornik.
Javna rasprava u decembru 2022. prošla ispod radara stručnih organizacija civilnog društva
Javna rasprava o spornom predlogu zakona održana je još u decembru i prošla „ispod radara“ javnosti i civilnog društva u momentu kada se raspravljalo o još nekoliko štetnih zakonskih predloga (podsetimo, predlog Zakona o policiji koji je pretio centralizovanjem i daljim politizovanjem policije i kriminalizacijom aktivizma i Zakon o izgradnji kojim se, između ostalog, ukida nadoknada za konverziju zemljišta privatizovanih preduzeća).
„Mi smo kasno za nju saznali i nismo stigli da pošaljemo komentare“, kaže naš sagovornik.
Nenadić ocenjuje da je u ovom trenutku teško reći da li su javnost i nevladin sektor pre rasprave adekvatno obavešteni o izmenama zakona koje se tiču već pomenute primene antikorupcijskih mehanizama. Ministarstva su u obavezi da od Agencije za sprečavanje korupcije traže mišljenje kada spremaju zakone iz određenih oblasti, primera radi poreza ili javnih nabavki. Jedna od takvih oblasti je i privatizacija, pojašnjava.
„Ovaj zakon ne uređuje neposredno privatizaciju, ali je omogućava“, podseća Nenadić, zbog čega će Transparentnost uputiti upit o tome da li je prilikom izrade zakona konsultovana Agencija. Transparentnost Srbija namerava da predloži opozicionim i vladajućim poslaničkim grupama da podnesu amandmane na Predlog zakona te da urgira da svoje mišljenje nadležnima dostavi i Agencija za sprečavanje korupcije.
Naš sagovornik dodaje da ga čudi što se u transformaciju EPS-a ušlo pre donošenja ovog zakona.
„Obi su EPS transformisali ranije i to na način koji je možda i gori nego što su odredbe ovog zakona – primera radi, ovde se pominje konkurs za direktora, a u EPS-u ne – tako da će verovatno morati da menjaju status EPS-a“.
Transformaciju javnih preduzeća nije tražila Evropska unija
Po podacima kojima raspolaže Transparentnost Srbija, za donošenje spornog predloga nema opravdanja ni izgovora u prilagođavanju zakonodavstvu Evropske unije.
„Ono što sigurno znam je da se ovo sada ne radi na zahtev Evropske unije. Kad god smo sa predstavnicima institucija EU razgovarali na temu javnih preduzeća njihov odgovor je bio da za tu oblast ne postoje obavezujuća pravila. Ako i pogledaš izveštaje Evropske komisije, oni se nikada ne bave tom oblašću direktno već samo u kontekstu nekih širih ekonomskih kriterijuma, uspešnosti poslovanja privrede i tome slično.
Javna preduzeća u Srbiji se, kaže Nenadić, sigurno ne pretvaraju u deoničarska društva na osnovu zahteva iz EU.
On dodaje da u mnogim zemljama javna preduzeća ne postoje kao neki poseban oblik – u tom smislu je transformacija preduzeća kojoj ćemo najverovatnije svedočiti manje neobična nego što se na prvi pogled čini (što je, naglasimo, ne čini poželjnom) – ali da je podjednako uobičajeno da država bude stopostotni ili većinski vlasnik preduzeća koja treba da posluju u javnom interesu.
„Ono što je u ovoj situaciji možda najčudnije sa stanovišta opšteg pravnog sistema jeste da će Srbija najverovatnije nastaviti da ima javna preduzeća, ali opštinska i pokrajinska. Postavlja se pitanje zašto se transformišu samo neka, dok je realne razloge teško braniti racionalnim argumentima“, dodaje Nenadić i podseća:
„Koncept je sve vreme, od kad postoje javna preduzeća, bio da ona postoje u tom obliku ako je reč o nekim delatnostima za koje je neophodno da se njima bavi republička, pokrajinska ili lokalna samouprava, gde nije moguće tu aktivnost prepustiti tržištu. Nekada je broj javnih preduzeća bio daleko veći nego što je sada“.
