Neformalno udruženje „Mirijevo, zeleno i zdravo“ pokušava da zaustavi izgradnju stambeno-poslovnih objekata na 66 hektara zelenog pojasa za koji kažu da će gradnjom biti uzurpiran. Građani upozoravaju i na rizike od pokretanja tri aktivna i dva potencijalna klizišta evidentirana na lokaciji.
Kao i mnogi pre njih, na proteste su se odlučili nakon što su iscrpeli sve metode institucionalne borbe, uključujući podnošenje prigovora nadležnima i sakupljanje potpisa putem peticije. Dva puta su prekidali sednice nezadovoljni zbog nedostatka saradljivosti institucija, te održavali manje demonstracije.
„Svakako treba pisati primedbe, time pokazujete da stanovnici postoje i da žele da se nešto pitaju. Međutim, vi vidite da te primedbe pišete, ali da na njih nema odgovora, i to je jedan užasan osećaj. Ono što na kraju shvatite je da jedino može da vam pomogne ulica“, komentariše za Mašinu Nikola Cvetanović iz udruženja „Mirijevo, zeleno i zdravo“.
„Naselje Mirijevo od preko 90.000 stanovnika ima samo jednu veću zelenu površinu – park. Uprkos tome, suprotno svim konvencijama i strategijama za životnu sredinu, grad odlučuje da uništi postojeći zeleni pojas koji reguliše mikroklimu naselja i štiti čitav grad od isparenja iz deponije u Vinči“, navodi se u saopštenju koje je preneo Danas. Naime, dok četiri petine sporne lokacije sada pokriva prirodno regulisana šuma, nakon urbanizacije bi zelenila ostalo samo 23%.
„Mirijevo, zeleno i zdravo“ skreće pažnju nadležnih i javnosti na to da je u svim dokumentima do sada sporna površina bila zavedena kao izrazito nepovoljna za gradnju zbog izrazite opasnosti od klizišta i prisustva podzemnih i nadzemnih voda. Novi PGR je to promenio.
„Taj prostor je u izradi PGR-a iz 2016. iz zelenih površina promenjen u prostor za stanovanje između ranog javnog uvida i javnog uvida, a mi to nismo primetili zbog netransparentnosti procesa. Do sada gradnja tamo nije bila moguća zbog klizišta“, kaže za Mašinu Nikola Cvetanović iz udruženja „Mirijevo, zeleno i zdravo“.
„Sada se, međutim, opasnost od klizišta zanemaruje u planu, a same površine pod klizištima umanjuju. U propratnoj dokumentaciji plana jasno stoji da pri gradnji objekata može doći do reaktiviranja i dodatnog intenziviranja klizišta. Uprkos opasnostima koje nosi ovakva gradnja, ne samo za buduće objekte, već i za postojeće zgrade, planira se izgradnja velikog broja visokospratnica“, navodi se u saopštenju udruženja.
Građani upućuju i na činjenicu da je postojeća saobraćajna i kanalizaciona infrastruktura – opet, kao i na mnogim drugim mestima – već preopterećena, te da neće moći da prihvati potrebe novih 15.000 stanovnika.
„Tokom javnog uvida za plan detaljne regulacije Bajdina podneto je oko 300 primedbi a započeto je i prikupljanje potpisa za amandman kojim se plan odbacuje. Sa početkom javne rasprave se pokazalo da nam preti još gori scenario betoniranja, sa idejom da se zauzme svaki kvadrat zemlje za stanove na račun javnih površina“, navode iz udruženja građana, objašnjavajući da je na (sic!) zahtev pojedinih vlasnika parcela iz i onako spornog plana u cilju gradnje još jednog stambenog objekta na sednici održanoj 28. aprila izbačena prethodno planirana škola, te povećan stepen zauzetosti parcela i dozvoljena spratnost.
Građani su ovu sednicu prekinuli, ali ih je na sledećoj, 9. maja, dočekalo još neprijatnih iznenađenja, kada su pojedini vlasnici parcela zahtevali „ukidanje i onog malog dela površine koji je ostavljen pod šumom u planu“, kako navode u saopštenju. Gradnji su se na ovoj sednici usprotivili i predstavnici opozicionih stranaka, te je i ova sednica nakon rasprave prekinuta.
Lošu sudbinu zelenilu u Mirijevu planira i nacrt Generalnog urbanističkog plana Beograda, koji je aktuelno na ranom javnom uvidu.
„Sada smo saznali da nam se planiraju dalje gradnje unutar zelenih površina, unutar parkova, jednim sistemom za koji uopšte nismo znali da postoji, odnosno putem deeksproprijacije“, upozorava Cvetanović, objašnjavajući da se deeksproprijacijom zemljište koje je već bilo u vlasništvu grada, često i decenijama, vraća starim vlasnicima jer navodno nije ‘privedeno nameni’.
„Kako ‘nije privedeno nameni’? Oni pozovu veštaka, on to potvrdi i onda opština vrati zemljište starim vlasnicima i oni traže da se izgradi zgrada u parku i dobijaju dozvole za gradnju. Ispred nas stoji jedan zid, i bez obzira na sve argumente kojima raspolažete imate i institucije koji ih neće uvažiti i često preterano uticajne investitore“, decidan je Cvetanović.
Ipak, iz udruženja „Mirijevo, zeleno i zdravo“ poručuju da neće odustati od odbrane svog kraja. Podsetimo, krajem 2021. stanari u ulici Stjepana Filipovića u Prokopu su u sličnoj borbi pobedili zaustavivši donošenje detaljnog urbanističkog plana koji bi omogućio da izgradnja dva solitera ugrozi stabilnost tla na kojem se nalazi njihovo naselje.
I.K.
