„Tu nije reč samo o firmama kupovanim kroz stečaj i privatizaciju. To su i slučajevi kada neko za dinar kupi prezaduženo preduzeće čija je vrednost mala. Sada će, ukidanjem konverzije, on besplatno steći i svojinu nad zemljištem tog preduzeća. Ukidanje konverzije je legalizacija korupcije“, prokomentarisao je za N1 Jovan Rajić, advokat i predsednik upravnog odbora RERI-ja ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.
Vlasnici (nekada državnih) preduzeća stečenih kupovinom iz privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak su do sada imali pravo korišćenja, ali ne i vlasništva nad državnim građevinskim zemljište na kom se objekti preduzeća nalaze. Da bi postali vlasnici, po zakonu o konverziji iz 2015. su morali da plaćaju naknadu, što je sada, smatraju pravnici, naprečac stavljeno van snage usvajanjem izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Rajić smatra da će vlasnici privatizovanih preduzeća, iliti, kako smo navikli da im „tepamo“: „investitori“, biti motivisani da „uzvrate uslugu“ vlastima: „Jer, neko tamo može sada da pozove investitore i kaže im: Gospodo, sad ću vam rešiti problem odjednom, svima, ukinuću vam zakon i vi svi zajedno nećete platiti desetine miliona koje biste platili, a zauzvrat mi treba to i to…“
Ukidanje naknade je neustavno?
Naknada za konverziju je ukinuta usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI), na sednici Vlade Srbije održanoj 4. maja, dan nakon masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Kako prenosi N1, „Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ubrzavaju procedure za izdavanje građevinskih dozvola, ukidaju prepreke, kao što je konverzija uz naknadu, i omogućava da proces izdavanja dozvola bude transparentniji i u cilju veće zaštite građana i onih koji grade“.
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji su najavljene krajem 2022, a javna rasprava o njima odvijala se od 30. januara do 20. februara 2023. U pitanju je važan zakon, koji definiše mnoga prava i obaveze aktera u građevinskom sektoru, jednoj od najprofitabilnijih privrednih delatnosti u Srbiji – a istovremeno i delatnosti u kojoj se po temeljnim istraživanjima opere najviše novca i koja je front stalnog sukoba privatnog i javnog interesa, interesa vlasnika legalno i nelegalno stečenog finansijskog kapitala na profit i prava građana na zdravu, bezbednu i funkcionalnu životnu sredinu.
Uprkos značaju zakona, rasprava o njemu prošla je u široj javnosti gotovo nezapaženo, u senci po građane neposredno opasnijih izmena koje je pretio da donese nacrt Zakona o policiji, oživljavanja projekta Jadar, nasilja lokalnih šerifa prema aktivistima u istočnoj Srbiji, inflacije. Tokom trajanja javne rasprave nevladine organizacije RERI, Ministarstvo prostora i Nova planska praksa su alarmirale građane o uredbama predloga zakona za koje su ocenile da su štetne, te predlozima za njegovo unapređivanje, a na nacrt zakona podnele primedbe.
Kako smo tada pisali, urbanistkinje iz Nove planske prakse su skrenule pažnju na to da su raniji predlozi da se konverzija zemljišta iz javne u privatnu svojinu vrši bez naknade, a na osnovu vlasništva nad objektima, bivali proglašeni protivustavnim, ocenjujući da je to sigurno i sa ovim slučaj. Država javnosti nije objasnila koncept, to jest smisao takve politike, uprkos tome što bi se njome izvršila značajna sistemska reforma načina raspolaganja građevinskim zemljištem, kritikovale su stručnjakinje.
Sve za ljubav investitora
Gradski i republički zvaničnici, kao i sveprisutni NALED, tvrde da je naknada za konverziju ukinuta i druge olakšice za dobijanje građevinske dozvole uvedene da bi javni budžeti i privredni život profitirali od građevinskog sektora. Najave ukidanja nadoknade proteklih meseci su argumentovane izjavama zvaničnika i tvrdnjama da Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu usvojen 2015. godine nije postigao svoj cilj, da se njegovom primenom u budžet nije slio ni stoti deo od najavljivanih 1.3 milijarde evra, a da umesto toga da visoke nadoknade obeshrabruju investitore i time usporavaju delatnost u građevinskom sektoru. Civilno društvo, međutim, upozorava na to da se aktuelnom deregulacijom zakonodavstva postiže suprotno: interes građana žrtvuje se zarad profita pojedinaca.
Štaviše, po procenama Centra za lokalnu samoupravu, budžet bi ukidanjem konverzije mogao da bude oštećen za do dve milijarde evra (iliti, podsetimo se, dve trećine svote koju su vlasti reklamirale kao ulaganje u Beograd na vodi). Direktor Centra, Nikola Jovanović, je za Novu izneo da su nadoknade za konverziju lokalnim samoupravama prethodnih godine donele 36 miliona evra, a da je u budžet Beograda ove godine trebalo da „legne“ oko 27 miliona evra.
Biznis i finansije skreće pažnju na to da nema zvaničnih podataka o veličini parcela na koje će se zakon primenjivati, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize o javnoj dobrobiti od primene zakona. Komentarišući ukidanje konverzije za Nova.rs, Jovan Rajić je kao najatraktivnije lokacije za koje se više (usvajanjem izmena Zakona) ne bi morala plaćati konverzija naveo zemljište IMT na Novom Beogradu, zemljište Luke Beograd i BIP-a.
“Imaju korist ti tajkuni koji su pokupovali ta preduzeća i koji su računali, kada su ih kupovali da će morati da plate naknadu za konverziju, a sada kada se oslobađaju od toga njima ostaju u džepu sve te milijarde koje gubi država. Vesić to operativno izvodi, a zna se odakle je odluka doneta”, ocenio je.
Vlada je četvrtog maja, poručuju iz RERI-ja, bezosećajno iskoristila momenat u kom je javnost bila paralisana tragedijom u Beogradu da usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Jovan Rajić podseća da je nepoznato koju verziju je usvojila Vlada jer predlog zakona usvojen nakon javne rasprave nije objavljen ni na sajtu ministarstva, ni vlade, ni parlamenta, iako je resorno ministarstvo, po njegovim rečima, bilo u obavezi da do 7. marta objavi izveštaj koji se komentari iz javne rasprave usvajaju, a koji ne. Rajić komentariše da je pravno sporan način na koji se, donošenjem novog ZPI, ukida konverzija koju propisuje drugi zakon, zakon o konverziji iz 2015. Po njegovom mišljenju, ukidanje tog zakona zavređuje odvojenu raspravu u parlamentu.
Podsetimo, u maju 2021. stručnjaci za pranje novca iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) objavili su izveštaj u kom se tvrdi da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji uzrokovan pranjem novca, a to ne opovrgavaju ni zaključci Nacionalne procene rizika od pranja novca, studije koje izrađuje Ministarstvo finansija. Istovremeno, sve je više pokazatelja da finansijski akteri ulažu u nekretnine da bi se obezbedili od mogućih fluktuacija na tržištima novca u uslovima pandemijom uzrokovane ekonomske krize.
I.K.
