Sadržaj: Društvo

Radnički Kragujevac

Fudbalski klub Radnički iz Kragujevca je slika i prilika društvene, ekonomske i sportske devastacije nekada industrijskog grada koja se odigrava već nekoliko decenija. Potencijalne takmičarske uspehe pojedinih klubova političke elite vide kao mogućnost samopromocije za koje neodgovorno koriste javne budžete. Međutim, time se i uništavaju tekovine društveno razvijanog sporta i efekti njegove socijalizacije.

Fudbalski klub Radnički iz Kragujevca je slika i prilika društvene, ekonomske i sportske devastacije nekada industrijskog grada koja se odigrava već nekoliko decenija. Potencijalne takmičarske uspehe pojedinih klubova političke elite vide kao mogućnost samopromocije za koje neodgovorno koriste javne budžete. Međutim, time se i uništavaju tekovine društveno razvijanog sporta i efekti njegove socijalizacije.

Demokratija, država i levica

Postojeći institucionalni okvir u velikoj meri ukida mogućnost učešća građana u donošenju odluka važnih za društvo. Ipak monopolizacija upravljanja državom i njenim otuđenim institucijama, za levu politiku ne mora nužno da znači potpuno odustajanje od iste.​​ ​​Promišljanje alternativnog socijalističkog i demokratskog načina upravljanja ​za novu levicu ​podrazumeva izgradnju i ​preraspodel​u​ kapacitet​a​ kako bi stvorila mogućnosti šire participacije u borbi i prostor za saveze sa bliskim grupama.

Politika sećanja i antifašizam

Inherentan kapitalističkom načinu proizvodnje, putem svojih metamorfoza savremeni fašizam ​se ​uspešno prilagođava tehnološkim, ekonomskim i kulturnim aspektima sveprožimajućih neoliberalnih tendencija i kriznom kontekstu. Manifestni i pojavni oblici fašizma, te skriveni i svakodnevni, oni odozgo ili odozdo, zapravo mnogo govore o društvenim i ekonomskim korenima koji određuju okvire desnice i fašizma danas.

Noge u lavoru: godišnji odmor i neoliberalna država

Uz stalni rast nezaposlenosti i smanjivanje radničkih prava, sve manji broj ljudi sebi može da priušti odmor i putovanja. Sam pojam slobodnog vremena je transformisan paralelno sa promenom načina proizvodnje, te tako postaje još jedan dodatak kapitalističkoj potrošnji. Samim tim je i promocija turizma kao generatora ekonomskog rasta u srži neoliberalne paradigme.​

Uz stalni rast nezaposlenosti i smanjivanje radničkih prava, sve manji broj ljudi sebi može da priušti odmor i putovanja. Sam pojam slobodnog vremena je transformisan paralelno sa promenom načina proizvodnje, te tako postaje još jedan dodatak kapitalističkoj potrošnji. Samim tim je i promocija turizma kao generatora ekonomskog rasta u srži neoliberalne paradigme.​

Zaboravljena klasa

Polemike oko visokog obrazovanja i statusa akademske zajednice najčešće se svode na kritiku​ ​”nestručnih”​ ​političara​ ​na vlasti i njihove neadekvatne obrazovne politik​e​.​ ​Ujedno se​ ​zanemaruje​ ​strukturna uloga koju obrazovanje vrši u​ ​kapitalističkom načinu proizvodnje. Nedostatak sagledavanja sektora obrazovanja kao mehanizma održavanja klasnih odnosa i hijerarhije, te njegove transformacije u finansijski kapital putem strategija komodifikacije i u konačnici privatizacije, čini ovakve argumente jalovim.

Rijaliti protiv sistema vrednosti: vrtuljak moralisanja i uslovi proizvodnje

Sporadično jadikovanje nad urušenim kulturnim vrednostima poslednji put se u javnosti pojavilo u liku desničarske studentske organizacije Sistem vrednosti. Njihova akcija i poziv na borbu protiv rijaliti emisija imala je velikog odjeka u javnosti, ali je ipak ostala zatvorena u puko moralisanje o posrnuću nacije. Okvir u kome nastaju rijalitiji – medijski zakoni, privatizacija medija i uslovi proizvodnje su ostali nepomenuti od strane desničara.

Morate da se umešate

Mirto Bolota, koordinatorka grčke organizacije Solidarity for All, učestvovala je nedavno na konferenciji „Mesto levice u Evropi danas“. Oslanjajući se prvenstveno na zalaganje aktivista, Solidarity for All doprinosi distribuciji namirnica, zdravstvene i pravne pomoći ugroženom stanovništvu Grčke i velikom broju izbeglica, istovremeno sprovodeći kampanju namenjenu promeni stavova javnog mnjenja u Grčkoj i u EU prema aktuelnom sistemu. U Beogradu smo s Bolota razgovarali o aktuelnoj situaciji, razlozima za postojanje pokreta i organizacije za solidarnost, kao i političkom potencijalu društvenog umrežavanja.

Komunalci održavaju park

Sindikati i javni sektor: s onu stranu socijalnog dijaloga i političkog klijentelizma

U već decenijama prisutnim procesima privatizacije i sistemskog urušavanja radnih i socijalnih prava, postavlja se pitanje o mestu i ulozi sindikata u odbrani javnog sektora i pokušaju njegove demokratizacije. ​​Da li i gde je moguće detektovati politički potencijal sindikalne snage u Srbiji uprkos uzdržanosti javnosti ​od​ aktivn​og​ davanj​a​ podrške sindikalnim aktivnostima, ili pak konstantne skepse među samim sindikalnim članstvom.

Smisao izbegličke krize

Nepregledne kolone izbeglica iz ratnih područja Azije i Afrike suočile su Evropu sa svim kontradikcijama njenih politika. Zatvaranje granica, protesti, batinanje, pendreci i suzavci, prihvatni i sabirni centri, bodljikave žice i ograde su efektno pokazali ograničenost koncepta ljudskih prava i slobode kretanja i razotkrili autoritarnost kako centra tako i zavisne periferije.

Nepregledne kolone izbeglica iz ratnih područja Azije i Afrike suočile su Evropu sa svim kontradikcijama njenih politika. Zatvaranje granica, protesti, batinanje, pendreci i suzavci, prihvatni i sabirni centri, bodljikave žice i ograde su efektno pokazali ograničenost koncepta ljudskih prava i slobode kretanja i razotkrili autoritarnost kako centra tako i zavisne periferije.

Uber i bezakonje „ekonomije deljenja“

Visokotehnološke firme iz kalifonijske Silicijumske doline velikom brzinom šire svoje poslove na polja koja predstavljaju mnogo više od pukih „aplikacija“. Dok predstavljaju svoje aktivnosti kao humani doprinos lokalnom razvoju firme poput Ubera, Airbnba ili Googla, ujedno krše lokalne zakone i potpuno zanemaruju prava kako radnika tako i potrošača.

Politike mentalnog zdravlja u Srbiji

Mentalne bolesti i poremećaji su jedan od najrasprostranjenijih problema javnog zdravlja u Srbiji. Usled decenijskog stresa i životne nesigurnosti i ugroženosti, materijalno osiromašeno stanovništvo, kao i ono koje je društveno stigmatizirano, češće oboljeva. Ujedno, aktuelno sprovođenje mera štednje, sa sve restriktivnijim uslugama u zdravstvenom sistemu, lečenje pacijenata čini sve manje dostupnim najvećem delu populacije.

Šake Angele Merkel u prepoznatljivom položaju

Ograničenja i snaga neoliberalne države

Kada se govori o neoliberalnoj državi, uglavnom se rasprava svodi na pojednostavljenu tezu o tome da više tržišta automatski podrazumeva manje države i obrnuto. Ipak, drugačije analize govore da je jedino snažna građanska država sposobna da realizuje opšti kapitalistički interes, koji je često u sukobu sa interesima pojedinih kapitalista ili frakcija kapitala. Jedino takva država dovoljno je moćna i da suzbije organizovanje radništva.

Javni sektor: s druge strane statistike

Sistematičnim predstavljanjem javnog sektora kao glomaznog i neefikasnog uspešno su skrivani podaci kako o potrebi za više zaposlenih u zdravstvu, sudstvu i prosveti tako i o tome da je njihov broj ispod evropskog proseka. Realne posledice programa racionalizacije neće biti nova radna mesta već dalje urušavanje javnog sektora, što će za veliki broj građana značiti težu dostopnost, slabiji kvalitet i veću cenu usluga.

Kanjiža – od turizma do migracija i nazad

Kada se u Kanjiži budu svodili bilansi ovogodišnje turističke sezone svakako će prvo biti konstatovano da su migranti ostvarili više noćenja u parkovima nego turisti u hotelima. Kanjiža je postala jedan od punktova za migrante koji su se uputili na zapad Evrope. Time je ova varoš još jednom suočena sa realnošću savremenog života na periferiji – od uništavanja lokalne industrije preko sve veće materijalne nesigurnosti do koncentracije migracija usled ratova i ekonomske nužde

Migranti ante portas

Zazor centra od periferije i njegova gadljivost prema ljudima koji žele da pređu granice se može razumeti i kao odraz straha od onih koji žele da prevaziđu klasne granice. Aktueln​o​ ​podizanje zida na mađarskoj granici je tako ​samo jedna od refleksija evropske imigracione agende.

Biciklizam, aktivizam, kapitalizam

Aktivističke grupe koje se bave biciklizmom postaju sve vidljivije u javnosti. Nažalost, zanemarujući nužnost sistemskih promena ova udruženja svojim delovanjem često završe samo kao simbol navodne participacije građana u rešavanju problema. Istovremeno, iza aktivnosti kojima pokušavaju da reše probleme “urbanog” biciklizma ostaju nereflektovane klasne razlike te tako potrebe velikog broja biciklista koji se ne pronalaze u njima ostaju po strani.

Fama o građanskoj participativnosti

​Iako svedočimo porastu građanskog aktivizma, čini se da je njegov najefektniji učinak stvaranje iluzije o mogućnosti društveno-političkog organizovanja. Istovremeno takve inicijative najčešće ne problematizuju neprikosnovenost privatne svojine ni kapitalističkog načina proizvodnje. Postavlja se pitanje kako uneti rascep u sistemsku logiku sprege kapitala, buržoaske države i civilnog sektora, koja toliko funkcionalno prikriva odnose eksploatacije u sferi ekonomije.

Nemoguće je biti i za evro i protiv mera štednje

Grčko “ne” na nedavno održanom referendumu očigledno ​nije imalo efektivnog uticaja na donošenje političkih odluka. Grčka vlada i parlament su odobrili novi paket mera štednje koji je čak rigorozniji od prethodno odbijenog. “Pregovori” i “sporazum” pokazuju nemogućnost bilo kakvog narodnog suvereniteta unutar evropske neoliberalne ekonomske politike.

Lokalne samouprave: izneverena subsidijarnost

Učestvovanje stanovništva u donošenju političkih odluka i rešavanju ekonomskih i drugih problema svoje lokalne zajednice strukturno je onemogućeno. Realne političke efekte koje su radnici i radnice nekada imali kapitalizam je nadomestio retorikom u kojoj se participacija građana postavlja kao temeljna stvar demokratije. Međutim, stvarno učestvovanje je omogućeno samo lokalnoj eliti koja radi za dobrobit kapitala a ne građana.

Jesu li mediji u kapitalizmu nužno kapitalistički?

U godini u kojoj se u Srbiji očekuje privatizacija ili gašenje više od sedamdeset medija, sve je više rasprava o ulozi medija u očuvanju “javnog” interesa. Ipak, kako bi se u raspravama došlo do nekih konkretnih analiza, neophodno je reflektovati strukturnu ulogu medija u cirkulaciji kapitala, kao i ograničenja državne administracije u regulaciji medijskog polja u okviru kapitalističkih načina proizvodnje.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

Viber

RSS

© 2023 Copyleft Mašina.rs Powered by Network Failure