EU

Mi smo inverzija neoliberalnog projekta

Razvoj koji je slovenačka levica prošla u prethodnih nekoliko godina, od studentsko-teorijskih kružoka i projekata preko učešća na radničkim protestima i pokretima do formiranja stranke IDS potom izborne koalicije Združena levica i konačnog ulaska u parlament, svakako je značajna epizoda u razvoju nove levice u regionu.

Razvoj koji je slovenačka levica prošla u prethodnih nekoliko godina, od studentsko-teorijskih kružoka i projekata preko učešća na radničkim protestima i pokretima do formiranja stranke IDS potom izborne koalicije Združena levica i konačnog ulaska u parlament, svakako je značajna epizoda u razvoju nove levice u regionu.

Smisao izbegličke krize

Nepregledne kolone izbeglica iz ratnih područja Azije i Afrike suočile su Evropu sa svim kontradikcijama njenih politika. Zatvaranje granica, protesti, batinanje, pendreci i suzavci, prihvatni i sabirni centri, bodljikave žice i ograde su efektno pokazali ograničenost koncepta ljudskih prava i slobode kretanja i razotkrili autoritarnost kako centra tako i zavisne periferije.

Nepregledne kolone izbeglica iz ratnih područja Azije i Afrike suočile su Evropu sa svim kontradikcijama njenih politika. Zatvaranje granica, protesti, batinanje, pendreci i suzavci, prihvatni i sabirni centri, bodljikave žice i ograde su efektno pokazali ograničenost koncepta ljudskih prava i slobode kretanja i razotkrili autoritarnost kako centra tako i zavisne periferije.

Ograničenja i snaga neoliberalne države

Kada se govori o neoliberalnoj državi, uglavnom se rasprava svodi na pojednostavljenu tezu o tome da više tržišta automatski podrazumeva manje države i obrnuto. Ipak, drugačije analize govore da je jedino snažna građanska država sposobna da realizuje opšti kapitalistički interes, koji je često u sukobu sa interesima pojedinih kapitalista ili frakcija kapitala. Jedino takva država dovoljno je moćna i da suzbije organizovanje radništva.

Migranti ante portas

Zazor centra od periferije i njegova gadljivost prema ljudima koji žele da pređu granice se može razumeti i kao odraz straha od onih koji žele da prevaziđu klasne granice. Aktueln​o​ ​podizanje zida na mađarskoj granici je tako ​samo jedna od refleksija evropske imigracione agende.

Biciklizam, aktivizam, kapitalizam

Aktivističke grupe koje se bave biciklizmom postaju sve vidljivije u javnosti. Nažalost, zanemarujući nužnost sistemskih promena ova udruženja svojim delovanjem često završe samo kao simbol navodne participacije građana u rešavanju problema. Istovremeno, iza aktivnosti kojima pokušavaju da reše probleme “urbanog” biciklizma ostaju nereflektovane klasne razlike te tako potrebe velikog broja biciklista koji se ne pronalaze u njima ostaju po strani.

Nemoguće je biti i za evro i protiv mera štednje

Grčko “ne” na nedavno održanom referendumu očigledno ​nije imalo efektivnog uticaja na donošenje političkih odluka. Grčka vlada i parlament su odobrili novi paket mera štednje koji je čak rigorozniji od prethodno odbijenog. “Pregovori” i “sporazum” pokazuju nemogućnost bilo kakvog narodnog suvereniteta unutar evropske neoliberalne ekonomske politike.

Levica mora da sačuva svoju autonomiju

Potrebna je jaka međunarodna levica koja će napokon da nastavi emancipatorski rad i da se seti reči kakve su svetski mir, prijateljstvo između naroda, internacionalnost, solidarnost, jednakost među nacijama. Jer iako su ta gesla zastarela, ispravna su. Samo što smo postali toliko cinični da se nasmejemo na njihov spomen.

Gašpar Mikloš Tamaš, istaknuti filozof iz Mađarske, gostovao je na konferenciji Thinking Beyond Capitalism u Beogradu. Rođen je u Klužu, a iz Rumunije je proteran 1981. godine zbog „opozicionog držanja“. Jedan je od ključnih učesnika promene režima u Mađarskoj. Od 1989. do 1994. godine G.M. Tamaš je bio poslanik u mađarskom parlamentu, no ubrzo se razočarao u rezultate i mogućnosti uspostavljene građanske demokratije, nakon čega svoju filozofsku i političku aktivnost postavlja na marksističke i materijalističke temelje.

Referendum između retorike i stvarnosti mera štednje

Dva dana pred održavanje referenduma u Grčkoj i dalje nije sasvim jasno o čemu se tačno odlučuje niti kakve bi političke i ekonomske implikacije te odluke bile. Ukoliko bi se na referendumu usprotivili nastavku štednje Grci bi mogli da naprave značajnu prekretnicu u evropskoj ekonomskoj politici. Međutim, kako bi to učinili prvo moraju da prevaziđu žestoke pritiske koje predvodi Nemačka sa ciljem isključivanja bilo kakve mogućnosti demokratske odluke i ekonomske suverenosti naroda na periferiji Evrope.

Kineske investicije na Balkanu

Sve je više krupnih investicija na Balkanu kojima kineske kompanije krče svoj put ka ujedinjenom tržištu Evropske unije. Kako bi u što kraćem roku plasirali svoju robu u EU potrebna su ulaganja u izgradnju nove infrastrukture, putem kojih im i ekstrakcija lokalnih sirovina postaje sve dostupnija. I pored prisutne kulturne mistifikacije čini se da logika kineskog kapitala ipak ne odstupa od one zapadnoevropskih kompanija prisutnih u regionu.

Samo mrtav imigrant je dobar imigrant

Ekonomska politika i vojne intervencije zapadnih zemalja u Africi i Aziji u velikoj meri su odgovo​rne za rastući talas izbeglica i migranata koji pokušavaju da dođu do zemalja EU. Istovremeno, sve agresivnije sigurnosne mere u cilju zaštite spoljnih granica “tvrđave Evrope”, učestale masovne deportacije, brojni izolovani prihvatni centri, pojačana diskriminacija migranata i izbeglica, samo od početka godine dovele su do smrti više od 1750 ljudi.

Ustav za velike korporacije u Evropi i Americi

Transatlantsko trgovinsko investicijsko partnerstvo (TTIP) je predloženi sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU ali i zemalja kao što su Kanada, Meksiko i zemlje kandidati za ulazak u EU. Veliki broj organizacija i pojedinaca se bori protiv usvajanja ovog sporazuma koji u svojim osnovama pretpostavlja prava korporacija iznad prava država. Kao najugroženiji se vide lokalni sektori poljoprivrede, prehrambeno-prerađivačke industrije, zaštita životne sredine i zaštita podataka.

Poglavlje 27: zaštita životne sredine na kredit

Jasno određena ekološka politika i aktivniji odnos prema zaštiti životne sredine u sve većoj meri postaju potreba i osnova savremenog društva. Jedna od primarnih dilema je kako uskladiti potrebu za privrednim i ekonomskim razvojem i ujedno zaštiti i unaprediti životnu sredinu. Ovi procesi su određeni implementacijom standarda EU koji usled ekonomske nerazvijenosti i zavisnosti, države Srbije, neće omogućiti ni privredni rast ni zaštitu životne sredine već samo kreditno zaduživanje.

Šta sledi ukoliko Siriza pobedi na izborima u Grčkoj?

Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj izazivaju veliku pažnju javnosti, ne samo u Grčkoj već i u celoj Evropi. Ekonomske i političke elite ponovo vide “bauk koji kruži Evropom”, a za njih je taj bauk Siriza, koja bi prema predviđanjima mogla da formira prvu radikalno levu vladu u jednoj Evropskoj zemlji u poslednjih 30 godina. Iako strahuju od njene pobede, evropske elite već imaju pripremljen niz kontranapada kako bi sprečili takav scenario. Sa druge strane, levi pokreti iz čitave Evrope ulažu velike nade u potencijalni uspeh Sirize.

Ukrajina: lažna dilema Istok ili Zapad

,

Prošlo je godinu dana od početaka antivladinih protesta u Ukrajini koji su prethodili smenjivanju dotadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Politika novog pro-zapadnog režima je pružila idealan alibi Moskvi za aneksiju Krima i makar implicitno uplitanje u previranja na istoku Ukrajine. Krvavi sukobi koji potom izbijaju u regionu Donbasa, uglavnom se shvataju kao najozbiljnije odmeravanje snaga između Zapada i Rusije nakon okončanja Hladnog rata. Predstavljanje ovih konflikta kao etničkih služi prikrivanju kompleksnijih političkih i ekonomskih problema koji su se godinama gomilali u ovoj strateški važnoj zemlji, ruiniranoj restauracijom kapitalizma.

Prošlo je godinu dana od početaka antivladinih protesta u Ukrajini koji su prethodili smenjivanju dotadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Novi pro-zapadni režim je nepromišljenim potezima pružio idealan alibi Moskvi za aneksiju Krima i makar implicitno uplitanje u previranja na istoku Ukrajine. Krvavi sukobi koji potom izbijaju u regionu Donbasa, uglavnom se shvataju kao najozbiljnije odmeravanje snaga između Zapada i Rusije nakon okončanja Hladnog rata. Predstavljanje ovih konflikta kao etničkih služi prikrivanju kompleksnijih političkih i ekonomskih problema koji su se godinama gomilali u ovoj strateški važnoj zemlji, ruiniranoj restauracijom kapitalizma.

Odgovori evropske levice

U gotovo svim zemljama Evrope stanovništvo se suočava sa katastrofalnim posledicama mera štednje. Očigledno je da procesi privatizacije javnih resursa infrastrukture, rezovi plata i penzija i ukidanje socijalne pomoći ne vode ka izlazu iz krize već je samo produbljuju. Sledeći smernice EU ekonomske politike Vlada Srbije primenjuje iste mere stvarajući sve veći jaz među stanovništvom. Kakav bi trebao da bude odgovor levice na ovakvo stanje u Evropi?

Seks, droge i slobodno tržište

Evropska ekonomija ponovno posrće, BDP posvuda pada, recesija raste u retrovizoru: pa ipak, razloga za brigu nema, jer skori je rast ovoga puta statistički zagarantiran. Od početka septembra, naime, sve članice EU-a moraju uskladiti metodologiju računanja nacionalnog proizvodnog outputa, prateći precizne direktive agencije Eurostat. Među uputama jedna nije presudna, ali je zato posebno zanimljiva: u svoje BDP-ove države će ubuduće uračunavati do sada uglavnom zanemarivanu ekonomiju kriminala, zbrajajući novac potrošen na ilegalne droge, šverc i prostituciju.

29. jul i njegova „Evropska“ pozadina

Skupština Srbije je 17. jula usvojila izmene Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Tog dana dva najveća sindikata u Srbiji su stajala ispred Skupštine u „tišini povodom smrti socijalnog dijaloga“. Danas, 29. jula, na dan kada pomenuti zakoni stupaju na snagu, postavlja se pitanje da li za tim dijalogom treba žaliti ili ne. Jer, dok tripartitni dijalog navodno podrazumeva mogućnost alternativnog ishoda, postojeće liberalne ekonomske politike koje se donose to upravo isključuju – mogućnost ekonomske alternative.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs